Dačić: Dijalog sa Prištinom posle pandemije

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić poručio je danas na video sednici Saveta bezbednosti UN da se Beograd nada da će odmah nakon okončanja pandemije biti stvoreni uslovi za nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

„Od toga nas deli samo jedan korak Prištine, a to je ukidanje taksi i tzv. recipročnih mera koje potpuno negiraju i poništavaju sve što smo postigli u dijalogu u Briselu od 2012. godine do danas“, istakao je Dačić.

On je dodao da se nada i da će angažman EU uskoro dobiti novi momentum imenovanjem Miroslava Lajčaka za specijalnog predstavnika EU za dijalog.

Navodeći da su se nebrojeno puta čuli pozivi sa svih strana na ukidanje nerazumnih taksi, uključujući i na sednicama SB UN, a da je Priština uporno odbijala da to učini, Dačić je još jednom pozvao na povratak dijalogu i odustajanje od jednostranih poteza.

„Trenutna situacija (pandemija korona virusa) nam više nego ikad pokazuje koliko moramo biti upućeni jedni na druge i koliko je važna saradnja i povezanost. Nažalost, trenutna politička atmosfera na KiM dovela je i do toga da se čak i pomoć i solidarnost Srbije u kontekstu borbe protiv korona virusa politizuje i iskorišćava za brutalne napade i neprimerene optužbe, što je osudila i čitava međunarodna zajednica“, ukazao je Dačić.

Ministar je poručio da je Srbija je nebrojeno puta, a posebno u proteklih godinu dana, izražavala snažnu posvećenost iznalaženju kompromisnog rešenja za pitanje KiM, koje bi obezbedilo trajni mir i stabilnost i da je reagovala odmereno na sve jednostrane i diskriminatorske akte Prištine.

„Nadali smo se da oktobarski izbori na KiM i formiranje novih vlasti u februaru, predstavljaju dobru priliku da privremene institucije samouprave u Prištini okrenu novi list u svom odnosu prema dijalogu, pokažu spremnost za razgovore i povuku spornu odluku o taksama. Međutim, susreli smo sa još ekstremnijim stavovima i potpunom nespremnošću za dijalog, što se najbolje videlo u programu i odlukama vlade Aljbina Kurtija“, ukazao je Dačić.

Kako je rekao, odnos prema taksama koje je Priština uvela na robu iz centralne Srbije i BiH, a koje su nanele nemerljivu političku i ekonomsku štetu regionu, jasan je pokazatelj njihovog odnosa prema dijalogu.

„Uprkos svemu, mi smo nastavili da pokazujemo svoju posvećenost rešavanju svih važnih životnih pitanja naših građana, da težimo većem povezivanju i unapređenju slobode kretanja, protoka robe, kapitala, usluga i ljudi“, poručio je Dačić i podsetio na pismo o namerama o uspostavljanju avio i železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine, kao i izjave o nameri za završetak autoputa između dva grada.

Zahvalio je specijalnom izaslaniku predsednika SAD Ričardu Grenelu za inicijativu i napore koje je uložio u postizanje dogovora.

Dačić je istakao i da je dovođenje anticivilizacijskih taksi u vezu sa povlačenjem priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova neprihvatljivo, pogotovo imajući u vidu da, kako kaže, po sopstvenom priznanju, Priština svuda u svetu aktivno lobira za priznanje tzv. Kosova.

„Ako već od nas tražite da prekinemo sa kampanjom za povlačenje priznanja, nije li logično da najpre vi prestanete da lobirate u korist jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, kao i da to isto zatražite od tzv. kosovskih vlasti“, upitao je šef srpske diplomatije.

On je rekao i da su se, kada se u februaru ove godine pojavila lažna vest da je Jamajka priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, predstavnici Prištine, uključujući Hašima Tačija i Badžeta Pacolija, za pomoć zahvalili američkom kongresmenu Elitou Engelu, koji je sa senatorom Robertom Menendezom 13.aprila 2020. uputio pismo državnom sekretaru Majku Pompeu u kojem traže objašnjenje zašto SAD „nisu uvele Srbiji sankcije i aktivno izvršile pritisak da okonča svoje delovanje u globalnoj kampanji povlačenja priznanja“.

„Recite mi, da li ovakvi potezi doprinose stvaranju klime za nastavak dijaloga? Samo ako svi prestanu da lobiraju tako nešto se može tražiti i od Srbije“, poručio je Dačić.

On je naveo da se, ako se želi gradnja zajedničke budućnost, mora reći da su najveće žrtve sukoba na Kosovu i Metohiji nedužni civili, bez obzira na njihovu etničku pripadnost i poručio da se ne može dozvoliti da jedna strana u potpunosti preuzme ulogu žrtve i negira zločine koji su činjeni protiv srpskog stanovništva.

Od svih njih, samo je 1,9 odsto ostvarilo trajni povratak, dodao je Dačić i istakao da se nada da će rad Specijalnog suda za zločine na Kosovu i Metohiji doprineti dostizanju pravde za sve žrtve.

Dačić je ocenio da najveće žrtve politike na Kosovu, koja ne pokazuje spremnost za kompromisno rešenje koje bi zadovoljilo interese i srpske i albanske strane, nisu političari već Srbi na KiM koji se svakodnevno suočavaju sa fizičkim napadima, pretnjama i porukama mržnje, ali isto tako i Albanci koji u ovoj situaciji hrle u Srbiju kako bi se lečili.

„Nažalost, moram da zaključim da su prištinski političari, u ovim teškim trenucima, svojim ponašanjem još jednom potvrdili ono što je svima jasno, ali neki od vas ne žele da priznaju, da projekat stvaranja nezavisne države Kosova predstavlja veliku grešku dela međunarodne zajednice i da se država ne može stvoriti jednostranom odlukom“, naveo je on.

Dačić je ponovio da Srbija čvrsto veruje da probleme treba rešavti dijalogom i da se nada da će što pre biti stvoreni uslovi za to.

„Želja Srbije je da politikom mira i saradnje izgradimo zajedničku budućnost“, rekao je Dačić.

Dačić je dodao da je ovo trenutak u kojem se čitav svet suočava sa velikim izazovom pandemije korona virusa i izrazio nadu da će se zajedničkim delovanjem, uz međusobnu solidarnost i saradnju, vrlo brzo prevazići ova tešku situacija.

Šef srpske diplomatije je izrazio saučešće porodicama žrtava korona virusa u svetu i iskazao solidarnost Srbije sa svim zemljama pogođenim pandemijom.