Da li se vi sprdate s nama? Irena Vujović potpisala s Kinezima dogovor o saradnji u oblasti zelenog razvoja, a Linglong, Železara i Ziđin "otrovaše" Srbiju

Delegacije Kine i Srbije u sredu su potpisale ukupno 28 raznih dokumenata. Međutim, kad se svi pobroje jasno je da se dobar deo njih našao tu samo da bi pridoneo brojnosti. Među njima je i Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti zelenog i održivog razvoja.

O kakvoj zelenoj agendi Kine u Srbiji je uopšte moguće pričati, kad njihove kompanije koje posluju u Srbiji godinama važe za najveće zagađivače, a stanje životne sredine im je poslednja rupa na svirali?

Podsetimo, nivo zagađenja u Smederevu naglo je povećan nakon što je 2016. Železaru kupila kineska kompanija HBIS, koja povećanje proizvodnje nije propratila tehnološkim ulaganjima u mere za ograničenje emisija.

U Boru, na primer, zbog izloženosti industrijskom zagađenju građani imaju „značajno veći“ rizik od oboljevanja i umiranja od gotovo svih vrsta kacera. To je pokazala Batutova studija, a nije zgoreg napomenuti da rudarskom industrijom u Boru od kraja 2018. godine upravlja kineska kompanija „Ziđin”. U prethodnih nekoliko godina više puta su kažnjavani zbog privrednih prestupa, a Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) protiv Ziđina je podneo krivičnu prijavu jer je tokom 2020. godine više puta emitovao prevelike koncentracije sumpor-dioksida.

Otkad je „Ziđin“ krajem 2018. godine posto većinski vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena Bor, ova kompanija je izvodila rudarske radove bez odobrenja za rudarenje, gradila bez građevinske dozvole, radila bez saglasnosti na Studiju uticaja na životnu sredinu, a utvrđeno je i da je odgovorna za zagađenje reke Mali Pek i ispuštanje 11 puta većih koncentracija sumpor-dioksida u vazduh od dozvoljenih.

Na posletku imamo Zrenjanin, vojvođanski grad u kome je poslednjih 19 godina na snazi zabrana korišćenja vode iz česme, zbog prekomernog sadržaja arsena i drugih teških metala. Osim vode, pretnju zdravlju Zrenjaninaca predstavlja i vazduh koji je, prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine (AZŽS), još 2020. godine svrstan u treću, najlošiju kategoriju, što znači da je prekomerno zagađen.

Poboljšanju tog stanja nikako ne doprinosi kineska fabrika guma Linglong, kojoj je država Srbija poklonila 96 hektara zemljišta, vrednog 7,5 miliona evra, kao i još 75 miliona evra subvencija, a da istovremeno ne postoje čvrste garancije ulagača o broju zaposlenih ili poštovanju ekoloških standarda.

Govoreći o Memorandumu koji je ministarka Irena Vujović potpisala sa kineskim predstavnicima, advokat i osnivač RERI Jovan Rajić za Nova kaže da je ovo klasičan pokušaj da se maskiraju najveći zagađivači. Čelični prijatelji.

“Pre potpisivanja bilo kakvih dodatnih sporazuma i pravljenja daljih dogovora, trebalo bi implementirati ono što je već pravno obavezujuće. A ono što je pravno obavezujuće jesu propisi ove zemlje, koje su dužni da poštuju svi. Kako naši državljani, tako i strani državljani i strane kompanije koje u ovoj zemlji posluju. A to nažalost kompanije poput Ziđina i Linglonga ne rade. O tome postoje konkretni dokazi i postoje sudski postupci koji se vode”, kaže Rajić i dalje navodi:

“Dakle, oni grade svoja postrojenja bez građevinskih dozvola, bez prethodno pribavljene saglasnosti o proceni uticaja na životnu sredinu. Vrše krivična dela time. Kad je u pitanju zagađenje, takođe se vode postupci protiv njih zbog prekomernog zagađenja. Konkretno, protiv Ziđina. Dakle, veliki je broj sudskih postupaka koji se vode protiv ovih kompanija upravo zbog toga što ne poštuju zakone ove zemlje. Odgovornost najveća je upravo na državi, uključujući tu i resornu ministarku Irenu Vujović. Oni su njima dozvolili da eto, tek tako, posluju mimo propisa i zakona. Da posluju onako kako njima odgovara. Oslobodili su ih praktično od obaveze poštovanja zakona. Mogu da se ponašaju kako žele, bez ikakvih posledica u pravnom smislu”.

Što se tiče samog memoranduma, Rajić kaže da tu nema nikakve obaveze.

“Ne znam njegov sadržaj i šta to tačno podrazumeva. Ali kad kažete memorandum, to samo po sebi nije nikakav ugovor, međunarodni sporazum. To je nešto što je okvirno, načelno i za čiju primenu ne postoji nikakva obaveza. Ja to tumačim, obzirom da je potpisano s Kinom, kao nešto što treba da zamaskira da je reč o najvećim zagađivačima i da nam se pošalje poruka da oni deklarativno vode računa o životnoj sredini. Iako nam praksa pokazuje nešto sasvim suporno. Bilo ko može da ode u Bor, neaka ode u radinac, bilo gde gde posluju kineske kompanije i moći će uživo da vidi kako funkcioniše ta zelena agenda po kineskom modelu”, zaključuje Rajić.

BONUS VIDEO: