0
Samo dan nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao Deklaraciju u Atini kojom se predviđa da svi odgovorni za ratne zločine, ubistva civila i uništavanje infrastrukture u Ukrajini moraju biti kažnjeni (logično i predsednik Rusije Vladimir Putin), premijerka Ana Brnabić učestvovala je na Samitu Krimske platforme, koja je posvećena “vraćanju Krima”. Da li se Srbija na ovaj način zvanično pridužila spisku zemalja koje čine Krimsku platformu nije do kraja jasno, ali učešće Brnabić samo po sebi predstavlja ogromnu razliku u odnosu na prošlu godinu kada je naša država odbila da učestvuje . Bez objašnjenja…
Učešće Brnabić na ovogodišnjem Samitu Krimske platforme, održanom 23. avgusta u Kijevu, nije izazvalo preveliku pažnju javnosti.
Reč je o međunarodnoj diplomatskoj inicijativi za konsultacije i koordinaciju, koja je formirana na poziv Ukrajine. Na samitu se sastaju zvaničnici ukrajinske vlade, diplomate i međunarodni stručnjaci i fokusiraju se na „kriterijume za reintegraciju Krima“, nakon što je Moskva izvršila aneksiju ovog ukrajinskog poluostrva 2014. godine.
Premijerka Srbije se ovog puta uključila putem video linka i poručila da Srbija „nije vrednosno neutralna“, dodavši da „u potpunosti poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine“.
Brnabić je u svom onlajn uključenju izjavila i da Srbija žali zbog patnji koje su pretrpeli Ukrajina i njen narod.
„Nastavićemo da posvećujemo posebnu pažnju humanitarnoj situaciji u Ukrajini i nastavićemo da pružamo pomoć Ukrajini, o čemu svedoči i naša nedavna odluka da doniramo robu i lekove za ublažavanje humanitarnih patnji“, rekla je Brnabić.
PROČITAJTE JOŠ
Odmah su se pojavili komentari da se Srbija na ovaj način priključilla Krimskoj platformi.
Tu je važno napomenuti da je naša država odbila da prisustvuje prošlom samitu koji je održan 24. i 25. oktobra 2022. u Zagrebu. Predsedavajući hrvatskog Sabora Gordan Jandroković izjavio je tad da je „Srbija pozvana na samit, ali da očito ima druge planove“.
Šta se promenilo, zašto je Brnabić sad na Samitu govorila i da li to znači da smo e pridružili deklaraciji, ostalo je nedorečeno.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je sledeće:
„Srbija se nije pridružila Krimskoj platformi ili deklaraciji, premijerka je putem video poruke učestvovala u radu tog skupa, ali mi nismo podržali, niti smo prihvatili taj tekst Krimske platforme, baš zato što izlazi izvan onih okvira koji su za nas prihvatljivi“, rekao je Dačić za
televiziju Pink.
Potpredsdenik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović, koji je ujedno i potpredsednik Skupštine i predsednik Odbora za spoljne poslove, za Nova.rs kaže da je to što je srpska vlast prošlog puta odbila da učestvuje, a sad nije, jasan pokazatelj da je Vladi Srbije teško da bude protiv nekog međunarodnog okupljanja koje propagira teritorijalnu celovitost neke međunarodno priznate države.
“Za Srbiju je Krim deo Ukrajine. To je naš više puta ponovljen zvanični stav, međutim, vlast se toga stidi jer se plaši da će razjariti Putina. Sakrivali ili ne, to jeste naš stav. Normalno je da Srbija koja brani otimanje dela teritorije, ne može da podržava otcepljenje drugih država. Time bi sami sebi uskočili u usta”, kaže Stefanović za Nova.rs.
Možda su vlasti zbog tog stida, odbili ranije poziv za samit.
Tada je opozicija tražila objašnjenje. Da li je poziv za Krimsku platformu stigao u Skupštinu Srbije, i ako jeste, zašto je odbijen. Odgovora nije bilo.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
