0
Profesor Univerziteta, bivši član REM i potpredsednik partije SRCE Slobodan Cvejić rekao je u Iza vesti, govoreći o medijskim zakonima, da je "ovakav način rada sa pravnom državom razočaravajuć".
Prema njegovim rečima, „ne bi bilo prvi put da se pod pritiskom zaustave i da ne usvoje jedan ovakav predlog“.
„Mislim da je to od suštinskog značaja za ovu vladu da ne dobije konačni epitet prodiktatorske, jer način na koji se ovo radi, mislim da je to prva stvar na koju treba skrenuti pažnju građanima i akterima na političkoj sceni – ako neko može na ovakav način da uradi nešto, nakon što je čitava procedura, koja je inače bila kljakava, dovela do toga da se neki nacrti urade, da se taj predlog iznese pred skuštinu, i neko kaže da to ipak bude ovako, to sutra može da izgleda tako što će Vučić da kaže – e sad u Ustavu neka bude da ja mogu da budem predsednik još sedam godina“, kaže Cvejić za N1.
Ističe da, „ako se ovo danas usvoji, treba dati rano upozorenje da smo mi zakoračili ka diktaturi“.
0
1
3
„Ovakav način rada sa pravnom državom je razočaravajuć“, kaže on.
Prema njegovom mišljenju, ovakav potez ima najmanje dve funkcije.
„Jedna jeste da privuče veliku pažnju, da se pažnja skloni sa drugih političkih zbivanja i poteza, jer se Vučić i dalje bavi saniranjem štete od Banjske, jer sad počinju da pucaju čirevi na njegovoj politici koja je trula, sada pokušava da sanira tu štetu na taj način. Druga funkcija je da se prikrije uticaj različitih lobija i krugova koji imaju interes, medijskih aktera koji imaju interes da dobiju monopolski položaj u ovoj sferi. Ponovo može nekoliko desetina ili stotina miliona evra kroz ulogu koju bi imao Telekom da se plasira ponovo u privatne džepove, da ponovo građani plaćaju nešto“, kaže.
Na pitanje da li bi onda građani plaćali i četiri televizije sa nacionalnom frekvencijom, kaže „indikrektno i onoliko koliko REM padne na pamet“, piše N1.
„Pritisak na nezavisne medije, da se povuku, jer neće moći da izdrže ekonomski takvu utakmicu, to je funkcija tog člana. Vidimo na delu kako funkcioniše ovaj režim, kako se finansiraju zaštićeni ekonomski akteri, bilo na medijskoj sceni ili na nekoj drugoj. To je problem nasleđen još iz devedesetih, kod nas ima jako malo velikih ekonomskih privrednih igrača u bilo kojoj sferi koji su sposobni da se nadmeću u tržišnoj utakmici, nego stalno ima onih koji traže da ih država zaštiti“, kaže on.
Prema njegovim rečima, „ova dva zakona su nova voda u koaksijalnom kablu“.
„Sve što mi možemo da uradimo je ovo – da razgovaramo, ukazujemo vršimo pritisak da se zaštiti zakon, da pravna država nadjača privatni interes u ovoj situaciji. Meni je žao što građani nemaju osećaj koliko je ovo osetljivo pitanje. Postoji jedna kategorija građana koja to razume, ali ljudi se najčešće orijentišu prema svojim primarnim interesima“, kaže Cvejić.
Kako je rekao, ima još 30 ili 40 odsto ljudi koji se informišu na nezavisnim medijima.
Opširnije pročitajte na N1.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare