5
Finansijski izveštaj Srpske napredne stranke pokazuje da su u 2020. godini prihodovali nešto više od milijardu dinara iz javnih izvora i oko 39 miliona dinara od donacija. Sagovornici portala Nova.rs kažu da ovo ni izbliza nisu stvarni prihodi vladajuće stranke, te da neuporedivo veće sume dolaze iz "crnih fondova" koji predstavljaju svojevrsni mehanizam pranja državnih para.
Kad je reč o zvaničnim prihodima Srpske napredne stranke u 2020. godini, oni pokazuju da je ova stranka prošle godine prihodovala oko 1,1 milijarde dinara iz javnih izvora i po različitim osnovama, između ostalog i za izbore. Dodatni izvor prihoda su donacije, od kojih se na račun SNS slilo blizu 40 miliona dinara. Sudeći prema finansijskom izveštaju koji je objavila SNS, najveći broj donacija iznosio je oko 40.000 dinara, a novac je uplatilo više od 1.000 osoba. Polovina je kao osnov navela izbornu kampanju.
Ono što nije navedeno u izveštaju, a o čemu se godinama unazad spekuliše jesu dodatni izvori prihoda.
Crni fondovi
Sporadično su se u javnosti pojavljivale mnoge informacije, pa i da svi „uhlebljeni“ članovi SNS imaju obavezu da 10 odsto svoje plate uplaćuju stranci. O tome je svojevremeno govorio jedan od osnivača i bivši narodni poslanik SNS iz Niša Momir Stojanović, koji je rekao da nije tajna da
Srpska napredna stranka zapošljava svoje kadrove u javnim preduzećima i ustanovama, ali da od njih traži da stranci svakog meseca uplaćuju po 10 odsto svoje plate, kao i jednu celu platu kada oni odluče. Stojanović je rekao i da naprednjaci prave spiskove radnika i kod stranih investitora.
Tako je praktično potvrđena priča o „crnim fondovima“ koja se stalno širi.
Osim toga jedan od načina finansiranja je i dodela državnih poslova podobnim firmama – za koje se kaže da su bliske SNS-u.
Po pravilu te firme dobijaju poslove na tenderima na kojima budu jedini ponuđači, neretko i jedini koji ispunjavaju zadate kriterijume.
Trenutno je pod lupom javnosti, upravo pod ovim optužbama, firma Milenijum tim, koja dobija poslove od izgradnje gasovoda, do izgradnje nekretnina i banjskog turizma…
Dobrašinović: Pranje državnih para
Predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija Dragan Dobrašinović kaže da ono što je prijavljeno u finansijskom izveštaju SNS, sasvim sigurno nisu jedini, a ni najveći izvori prihoda ove stranke.
„Pre svega moram da kažem da su budžetska sredstva koja stranka dobija sasvim dovoljna za njeno funkcionisanje u normalnim uslovima. Nisu to mala sredstva, to su ozbiljne pare. Međutim, pošto Srpska napredna stranka teži monopolu na političkoj sceni, to prevazilazi ono što dobijaju iz budžeta. Njima prosto treba ogroman novac za kupovinu ljudi, odbora drugih stranaka, za transfere značajnih pojedinaca iz drugih stranaka ili kupovinu celih partija, kao što je sad slučaj sa Aleksandrom Šapićem. Oni jednostavno kupuju. I spremni su sve da plate, ali ne svojim novcem, već novcem građana Srbije – iz budžeta. Prosto budžetski novac se prebacuje njima bliskim firmama u nameštenim tenderima, koje zatim deo tog novca vraćaju na račun SNS. Tako čist budžetski novac, postaje prlajvi novac kroz njihove koruptivne radnje i takav ulazi u lanac ishrane SNS“, kaže Dobrašinović.
SNS je, prema njegovim rečima u tom lancu ishrane predator, a istu ulogu ima i na političkoj sceni.
„Oni proždiru redom sve i za to im nije dovoljan novac koji dobijaju iz budžeta. Zato peru novac iz budžeta Srbije kroz javne nabavke sa jednim ponuđačem, javna privatna partnerstva sa jednim te istim firmama, zatim formiranjem mega preduzeća, kao što je Milenijum tim, koji dobija sve poslove od izgradnje gasovoda, do banjskog turizma. Oni konstantno peru novac, naš novac. I zato nije Darko Šarić najveći perač novca, već je to Aleksandar Vučić“.
Nenadić: Ništa nije istraženo
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže da oduvek postoji sumnja da postoje crni fondovi iz kojih se finansiraju stranke na vlasti.
„Kad je reč konkretno o SNS, njima za redovne troškove nije potrebno više od onoga što dobijaju iz budžeta i od donacija. Međutim, kad je reč o crnim fondovima koji se najčešće sumnjiče za stranačko finansiranje, to zaista jesu sredstva koja država daje kroz javne nabavke, subvencije privatnim subjektima i oduvek je postojala sumnja da se deo tog novca vraća, ali u budžet vladajućih stranaka. Istina je i da nikada nismo imali istragu koja bi tu priču dovela do kraja“, kaže Nenadić za Nova.rs i dodaje:
„Kad vidimo neku javnu nabavku koja je naizgled regularna, a imamo samo jednog ponuđača, normalno je posumnjati da je stvar nameštena i da cilj nije da ta firma dobije korist, već da korist ode u privatne džepove. Najspornije je ono što je SNS prijavljivala u ranijim izbornim ciklusima, a odnosi se na nekoliko hiljada istovetnih donacija. Pa sam Vučić je u intervjuu za Insajder svojevremeno priznao da sa donacijama baš nisu čista posla. Imali smo i primer Grocke, o čemu je pisao „Žig Info“ gde su ljudi dolazili u opštinske odnore SNS da uzmu novac, koji su zatim vraćali kao donacije uplatom sa svojih računa. Ni to do danas nije ispitano, a vrlo je konkretna stvar“, zaključuje Nenadić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
