4
Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je da je zadatak tog ministarstva da se u narednih godinu i po dana otklone sve ili većina negativnih opaski iz petogodišnjih izveštaja Evropske komisije (EK) koje se tiču vladavine prava.
Čomić je u intervjuu agenciji Beta kazala da opaske EK treba da budu otklonjene promenom ponašanja ljudi na javnim poslovima i „dokazivim potezima kojima tražimo dobrobit sumnje za Srbiju da imamo potencijala za promene i kojima dijalogom menjamo Srbiju“.
Na pitanje na šta će se kao ministar konkretno usredsrediti, Čomić je kazala „na promenu moći“.
„Priroda moći kada ste na javnim poslovima nije da kinjite nekog, nego da moć bude za nešto. Da primenjujete zakone onako kako piše. To je srž vladavine prava i zahteva promenu ponašanja pre svega od ljudi na javnim poslovima“, objasnila je ona.
Prema njenim rečima, ako nam je stalo do evropske budućnosti Srbije onda tu „neprocenjivu stvar“ da menjamo sami sebe kada smo na javnim poslovima moramo učiniti.
Na pitanje koje manjinske zajednice imaju problem sa ostvarivanjem osnovnih prava, Čomić je kazala da skoro sve manjinske zajednice u nedostatku finansija imaju probleme i Ministarstvo će se postarati da svi dugovi prema nacionalnim savetima budu isplaćeni.
„Ali mnogo važnije u reprezentativnosti pripadnika nacionalnih manjina je da treba imati vidljive pripadnike manjina u državnoj i lokalnoj upravi jer oni na to imaju pravo“, ocenila je ministarka.
Na pitanje da li će za vreme ove vlade i skupštine biti donet zakon o istopolnim brakovima, Čomić je kazala da je sigurna da hoće, zato što će ministarstvo tražiti da taj propis bude razmatran kao antidiskriminacioni i ljudsko-pravaški.
„Hoćemo da prestane kršenje prava manjine ne dirajući u prava većine. Želimo da izgradimo političku volju da ta manjina (LGBT-prim.a.) konačno može da koristi svoja Ustavom garantovana ljudska prava“, navela je ona.
Na pitanje da li će tim zakonom biti regulisano da istopolni brakovi mogu da usvajaju decu, Čomić je kazala da to zavisi od argumentacije „zašto je to dobro ili zašto nije dobro“.
„Predlagač zakona će biti dužan da jasno objasni šta u odredbama predstavlja dobro za neposredne korisnike zakona, a šta za celu zajednicu“, istakla je ministarka.
„Svi na javnim poslovima moraju da ćutke podnose kritike“
Na pitanje da li su danas ugrožena ljudska prava onih koji nemaju člansku kartu neku od partija na vlasti, pre svega SNS-a, u smislu da ne mogu da se zaposle u državnom sektoru i da ne mogu da napreduju u poslu, Čomić je odgovorila potvrdno.
„Ljudska prava su kao so, može bez njih da se živi, ali je bljutavo i jedu se nepravde. Različit pristup nekome zato što podržava neku političku opciju u odnosu na nekog ko to ne radi je nepravda“, kazala je ona.
Dodala je da zbog političkog opredeljenja niko ne može da ima povlašćen položaj u odnosu na stručne i obrazovane ljude.
„Moraćemo razumeti da je to loše po sve, i po vlast i po opoziciju i po ljudska prava i vladavinu prava“, naglasila je ministarka.
Na pitanje šta će učiniti da vlast umesto „verbalnog smeća“, kako je to ranije govorila, počne da u institucijama neguje jezik, Čomić se pozvala na Zakon o javnom informisanju i medijima.
„Svi ljudi na javnim poslovima moraju da pročitaju član 8 Zakona o javnom informisanju i medijima koji kaže da je izabrano i postavljeno lice dužno da ćutke podnosi kritike na račun svog rada ma kako uvredljive bile. Ja ću da ćutim i to će biti primer za druge da se pozove vladavina prava“, kazala je ona.
Na pitanje da li je moguće kultivisati poslanike u Skupštini Srbije da kada govore o političkim oponentima ne koriste govor mržnje i uvreda, Čomić kaže da za poslanike postoji Poslovnik.
„Primena Poslovnika eliminiše svaku mogućnost za verbalno nasilje, smeće i govor mržnje u Skupštini. Do predsedavajućeg je hoće li da primenjuje Poslovnik ili će verbalno smeće smatrati slobodom govora“, objasnila je ministarka.
Prema njenim rečima, ako primenjujete Poslovnik onda ćete biti na lošem glasu, a ako ne primenjujete Poslovnik bićete neko ko populariše loš glas o Srbiji.
„Predsednik Srbije zaslužuje dobrobit sumnje“
Na pitanje kako komentariše verbalno nasilje poslanika u novom skupštinskom sazivu, Čomić kaže da je u Skupštini Srbije uvek bilo ljudi koje zabavlja verbalno nasilje, jer „oni smatraju da je to smešno“.
„Takođe, ima poslanika koji sebe nazivaju patriotama i nacionalistima, a svakodnevno Srbiji prave štetu. I te ljude ne možete dozvati pameti zato što oni biraju nasilje kao vid komunikacije jer se boje dijaloga. Za sve te ljude ja ću tražiti dobrobit sumnje“, kazala je ministarka.
Ona smatra da u svakom srcu ima zrno šećera kome možete da se obratite i da dokažete da biti patriota znači i poštovati sagovornika.
Čomić priznaje da je u više navrata proteklih godina kritikovala Aleksandra Vučića zbog verbalnog nasilja, a na pitanje da li možda sada misli da se predsednik promenio i da je postao učtiviji, ministarka kaže da i predsednik države zaslužuje dobrobit sumnje koju ona traži „za Srbiju na međunarodnoj sceni“.
„I opozicija u svojim nastupima koristi verbalno nasilje. Tražim prostor u kome, koliko god se ne slagali, unesete dobrobit sumnje i tako započnete dijalog“, rekla je ona.
Na pitanje šta najviše zamera na ponašanju predsednika Srbije, Čomić kaže da nije nadležna za predsednika države.
„Rekla sam predsedniku Srbije da je dužan ljudima nadu“
Dodala je da je stvaranje novog ministarstva, na čijem je čelu, rezultat „očigledne neophodnosti“ da se Srbija menja.
„Neodrživo je da režimo jedni na druge i da kršimo sopstvene propise. Ako toga nisu svesni i vlast i opozicija onda ljudi u Srbiji ostaju bez nade i perspektive. Ovom predsedniku Srbije sam kazala da je dužan ljudima nadu“, istakla je Čomić.
Na pitanje da li je u redu da predsednik države u skoro svakom javnom nastupu opoziciju naziva lopovima, izdajnicima, miševima, i da stalno ističe da ima dokaze da su pokrali 619 miliona evra, Čomić kaže da se Vučić obraća svom biračkom telu i da je to njegov „politički stil“.
„Koliko je to loše ili dobro za društvo na njemu je odgovornost i sa posledicama izbora da koristi takav jezik će morati sam da se suoči. Nažalost, to je postao uobičajeni jezik u Srbiji, ali razlika je da li jezik diskvalifikacija koristite sa pozicija moći ili sa pozicija nemoći“, kazala je ministarka.
Prema njenim rečima, ako takav jezik koristite s pozicija moći onda to podrazumeva da kršite i razna prava, a ako koristite sa pozicija nemoći onda „imitirate“ one koji koriste verbalno nasilje s pozicija moći.
„Jedno i drugo je glupo. Srbija nema političku kulturu i ne razume kulturu kompromisa“, ocenila je Ćomić.
„Vučiću i Brnabić važna EU“
Na pitanje šta sve treba da se promeni da bi se Srbija vratila na putu evrointegracija, Čomić kaže da treba da se promene ljudi koji obavljaju javne poslove.
„Da poštujemo propise koje smo doneli, da ne kršimo prava drugih, da ne maltretiramo novinare, da ne dovodimo u sumnju vladavinu prava u Skupštini“, istakla je ona.
Na pitanje da li veruje da je ovoj vlasti na čelu s Aleksandrom Vučićem i Anom Brnabić zaista stalo do Evropske unije, Čomić kaže „da im nije stalo do EU ovo ministarstvo ne bi bilo formirano“.
„Ovo ministarstvo će mnogima promeniti prirodu moći. Naš put ka EU zavisi od vladavine prava. Zašto u Srbiji ima organizovanog kriminala? Zato što nema vladavine prava i zato što mislimo da možemo kako hoćemo. E, ne možemo“, zaključila je ministarka Čomić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
