27
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je u nedelju da je njegova zemlja dogovorila novi trogodišnji ugovor o snabdevanju gasom s ruskim državnim dobavljačem energije Gazpromom. Vest je stigla u nezgodno vreme. Vučić je time zadao novu glavobolju zapadnom antiputinovskom savezu, a posebno Europskoj uniji, komentariše CNN.
S druge strane kontinenta čelnici država EU zaglibili su u napornim pregovorima oko šestog paketa sankcija Moskvi. Konačni dogovor, objavljen kasno uveče u ponedjeljak, uključuje delimičnu zabranu uvoza ruske nafte u EU.
Međutim, kako bi svi pristali na sankcije, Brisel je bio prisiljen napraviti izuzeće za naftu koja se u Mađarsku, Slovačku i Češku uvozi naftovodom. To su neke članice EU doživele kao veliki ustupak, piše Index.hr.
Srbija ključna zemlja EU za širenje
Iako Srbija nije članica EU, deo je plana proširenja EU koji uključuje i neke njene susede. EU se namerava proširiti na istok i vidi zapadni Balkan kao ključ evropske bezbednosti, što je još više naglašeno u svetlu ruske invazije na Ukrajinu.
Od ovih balkanskih država, Srbija se posebno smatra ključnom iz brojnih razloga. Njena veličina, stanovništvo i geografski položaj čine je glavnim akterom geopolitike u regiji. Ako želite razgovarati o budućnosti Bosne i Hercegovine ili Kosova, trebaće vam srpska vlada za stolom.
Međutim, Srbija se takođe jako oslanja na Rusiju kada je u pitanju gas. Ona takođe vojno sarađuje s Moskvom. Ukratko, Srbija ima ogromne koristi od svog odnosa s Rusijom, a čak i ako u bližoj budućnosti postane članica EU, neće hteti da spali svoje mostove s Kremljom.
Važnost Srbije
To stvara dve stvarnosti za EU koje, kada se smeste jedna pored druge, prilično ih je teško pomiriti.
Srbija je toliko velika i važna da je ključna za projekat proširenja EU, kojim se nastoji ojačati i proširiti evropske vrednosti, stabilnost i sigurnost. Takođe je toliko velika i važna da može u isto vreme da sklapa poslove s Rusijom, Kinom i EU – kako god smatra prikladnim – i dalje biti zenica oka Bruisela. To bi se ipak moglo promeniti.
Iako je Srbija podržala nekoliko rezolucija UN-a kojima se osuđuje ruska invazija, nije sankcionisala Moskvu niti se uskladila s Briselom po pitanju sankcija protiv Moskve. A to je nešto što se od država kandidata za članstvo očekuje da učine. Novi ruski gasni sporazum, strahuju neki dužnosnici EU i analitičari, mogao bi biti korak predaleko za neke zemlje članice EU.
„Ako bude zaključen, sporazum bi uništio nade onih koji su videli priliku za smanjenje ruskog uticaja u regionu“, rekao je Filip Ejdus, vanredni profesor međunarodne bezbednosti na Univerzitetu u Beogradu.
Ejdus veruje da Vučić možda želi i jare i pare. On predviđa da će srpski predsednik sigurno garantovati da Srbija ostaje na putu prema EU, a možda i dalje očekuje bolju ponudu od nemačkog kancelara Olafa Šolca. Međutim, Ejdus je upozorio da bi se kockanje ovaj put moglo izjaloviti, budući da EU u ovom trenutku ima druge prioritete, pa smatra da bi poverenje između dve strane moglo biti trajno narušeno.
Gasni sporazum je posebno gorka pilula za EU
Hoće li to značiti da pregovori o pristupanju zapinju ili će EU imati drugačiji pristup, ostaje da se vidi. Međutim, ne može se poreći da je plinski sporazum bio posebno gorka pilula koju su dužnosnici i diplomate u Briselu morali progutati.
„Zabrinuti smo. Suradnja zemalja izvan EU važnija je nego ikad za zemlje unutar EU koje pokušavaju držati liniju“, rekao je jedan visoki dužnosnik EU za CNN, misleći na Mađarsku, članicu EU koja se najviše protivi tvrdom stavu prema Rusiji.
Problem pristupa Ukrajine EU
Više dužnosnika i diplomata objasnilo je CNN-u zašto je ova rasprava tako nezgodna za EU i njen interni razgovor o budućnosti Unije. Neke članice žele ubrzati proces oko Ukrajine i misle da neusklađenost Srbije s pristupom EU prema Rusiji daje razlog da zemlje koje se žele uskladiti što je prije moguće dobiju povlašteni tretman. Drugi ne žele da se Ukrajina ili zapadnobalkanske nacije uopšte pridruže EU, bojeći se da će promeniti ravnotežu, dajući istočnoevropskim državama više moći u bloku kojim su istorijski dominirale zapadnoevropske zemlje poput Nemačke i Francuske.
BONUS VIDEO: Milanović: Biće ovaj put skupo za Vučića, ne možemo stalno da praštamo gluposti
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
