Virtuelni Samit EU - Zapadni Balkan biće održan danas, a u Nacrtu deklaracije, koja će biti usvojena na tom skupu, nigde se ne pominje ni proširenje ni članstvo u EU, pa čak ni evrointegracije. Postavlja se pitanje da li je takav Nacrt deklaracije rezultat antievropske atmosfere u pojedinim zemljama ovog regiona, među kojima je i Srbija, ili je u pitanju insistiranje Španije, da se Kosovo u kontekstu članstva ne pominje?
Umesto u glavnom gradu Hrvatske, zbog epidemije koronavirusa Samit EU – Zapadni Balkan biće održan virtuelno. Jutarnji list objavio je da sa ovog skupa posle dužeg vremena neće biti snažne političke poruke, te da će u svom sadržaju Zagrebačka deklaracija nuditi čak i manje nego što je regionu nudila ona od pre 20 godina.
U njenom nacrtu nema ni reči o proširenju na Zapadni Balkan, a ne pominje se ni punopravno članstvo u EU, niti integracije u EU. Iako je ambicija hrvatskog predsedništva bila da taj samit bude prekretnica u procesu proširenja EU i perspektivi članstva država regiona, ishod će biti ispod tih očekivanja.
Spekuliše se da su, sa jedne strane, na to uticale pojedine zemlje EU Francuska, Nemačka i Holandija, dok sa druge strane, neki tumače da je problem prisustvo Kosova, te da je na tome insistirala Španija.
Đukić: Antievropska atmosfera carevala u nekim zemljama
Diplomata Srećko Đukić kaže da je zvanično obrazloženje pandemija koronavirusa, ali da on misli da je u pitanju druga epidemija i to antievropska koja je „carevala“ u pojedinim zemljama Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija.
„U tim zemljama je vladalo tokom pandemije antievropsko raspoloženje, a organizatori sastanka na ovaj način izbegli su da stavljaju recke i da govore o dve ili tri države koje nisu bile lojalne EU“, ocenjuje Đukić u izjavi za Nova.rs.
On smatra da predstoje intenzivni meseci za Zapadni Balkan, gde je tokom epidemije sve stalo ili se išlo u obrnutom smeru od EU.
„Verujem da Brisel može da reši ovaj problem i da će intenzivno raditi sa Zapadnim Balkanom kao celinom, svakom pojedinačnom zemljom i Kosovom kao teritorijom. Već su dve velike tranše finansijske pomoći uputili ovom regionu, a Miroslav Lajčak određen je za izaslanika ne samo za Kosovo, već za ceo Zapadni Balkan. EU je na taj način praktično imenovala ministra za ovaj region, iako već ima komesara za proširenje“, objašnjava Đukić.
Međak: Insistiranje Španije zbog Kosova
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta, navodi da se zbog teksta Nacrta deklaracije ne bi trebalo preterano uzbuđivati i podsetio da je u martu usvojena nova metodologija proširenja EU, te da se u njoj jasno pominje punopravno članstvo država Zapadnog Balkana.
„U Nacrtu deklaracije se ne pominju ni države, već evropski partneri zbog prisustva Kosova. Verovatno je Španija na tom insistirala i takav tekst je kompromisno rešenje, inače verovatno deklaracija ne bi ni bila usvojena. U prethodnoj deklaraciji su se pominjale države kandidati, a na ovom samitu će biti prisutno i Kosovo, kojeg Španija ne priznaje kao državu, pa ne želi ni da se pominje u kontekstu proširenja i članstva“, smatra Međak.
On za Nova.rs da je na ovom samitu trebalo da bude dogovoren novi investicioni paket, ali da je to sada zbog pandemije odloženo.
„Moguće da će on biti usvojen na jesen. Inače, celom Zapadnom Balkanu ponuđeno je 3,3 milijarde pomoći. Videćemo koliko će to biti kroz kredite“, dodaje Međak.
Osim lidera država Zapadnog Balkana i Kosova, među kojima će biti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na Samitu će učestvovati visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel, predsednik Evropskog parlamenta David Sašoli, predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke, Evropske investicione banke i Saveta za regionalnu saradnju.
Nakon sastanka predviđena je zajednička konferencija za novinare Mišela, predsednice Komisije Ursule fon der Lajen i hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, u ime Hrvatske, kao predšedavajuće Saveta EU.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare