Najavljivano je da će Vlada biti formirana u ekspresnom roku, do sredine marta, ali to je odavno palo u vodu. Sada znamo da ćemo novi sastav u Nemanjinoj 11 dobiti u poslednjom trenutku, pred istek zakonskog roka. Analitičari ocenjuju da je razlog odugovlačenja sa formiranjem Vlade taj što v.d. status jednog dela izvršne vlasti omogućava Vučiću da koncentriše moć u svojoj funkciji, ali i unutarstranački sukobi u okviru SNS za ministarska mesta.
Umesto mandatara Miloša Vučevića, predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je danas da će Vlada Srbije biti formirana u narednih 10 – 15 dana.
„Da dočekamo vaskršnje praznike i veliki sabor sa Republikom Srpskom, sa novom vladom to bi imalo smisla“, rekao je Vučić za RTS.
Ova najava poklapa se upravo sa zakonskim rokom za formiranje Vlade. Naime, poslednji rok u kom bi trebalo da bude izabrana Vlada jeste 6. maj, ali kako su u Srbiji neradni i praznični dani od 1. do 6. maja, logično je da u tom periodu neće biti zasedanja Narodne skupštine kako bi se izglasali novi premijer i ministri, što znači da je poslednji logični rok 30. april što je za 15 dana.
A ono što bi takođe bilo logično ili kako predsednik kaže imalo smisla, jeste da se Vlada ne formira “u pucanj”, kao i to da se ispoštuju prvobitne najave. Jer podsećamo, Vučić je sam, u više navrata, govorio o tome da će Vlada biti veoma brzo formirana, a kao rok koji je spominjao jeste 15. mart. Pominjao je i razloge, zbog čega je neohodo biti ekspeditivan.
„Moramo brzo da reagujemo i donosimo brojne zakonske norme vezano za EXPO i za plan koji smo izložili pre dva dana. To je za nas od presudnog značaja“, rekao je Vučić krajem januara.
Međutim, braza reakcija je očigledno izostala ovog puta. Kao i prethodhodna četiri, kada je Srpska napredna stranka imala neupitnu većinu (apsolutnu) za formiranje Vlade i nije morala da “kupuje” vreme odlažući njeno formiranje do krajnjih granica.
Prethodna Vlada na čijem čelu je bila tada po treći put Ana Brnabić formirana je samo pet dana pre isteka zakonskog roka. Takođe njena druga Vlada koja je formirana 28. oktobra 2020. godine formirana je takođe pet dana pre isteka roka.
Pa zbog čega se “istorija ponovlja” i svaki put cinculira kada je reč o formiranju Vlade?
Politikolog Dejan Bursać kaže za Novu da zakonski okvir ostavlja veoma duge rokove za formiranje Vlade.
“Nakon proglašenja konačnih izbora, a to ne mora da se desi neposredno posle izbora, setite se 2022. kada su izbori u Velikom Trnovcu ponavljani u nedogled, teče rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine od kada teče rok od 90 dana za formiranje Vlade. Vi praktično imate šest meseci za njeno formiranje. Što je jako dug rok”, pojašnjava Bursać.
Dodaje da su u poslednjih 10 godina sve Vlade formirane u poslednjem trenutku, što je neobično.
“Ranije se to događalo zbog toga što su stranke pregovarale, blefirale igrale jednu vrstu pokera. Prilično je neobično što se to dešava sada, u poslednjih 10 godina, kada se praktično u izbornoj noći zna ko će formirati Vladu. Meni se čini da se to radi iz razloga da bi izvršnu vlast držali u nekom VD stanju, a onda kada je u tom stanju, sva odgovornost i sva moć leži na jedinom delu ekzekutive koji funkcioniše, a to je predsednik države. To je jedna vrsta mehanizma kojim se koncentriše veća moć u predsedniku Aleksandru Vučiću jer je on fokus odlučivanja. Znamo da je i inače, ali u ovom slučaju kada nema Vlade, on je poseban fokus odlučivanja i koncentracije moći i to je jedna vrsta prezidencijalizacije celog političkog sistema”, objašnjava Bursać.
I politikolog Boban Stojanović slaže se u oceni da je jedan od razloga za to što se odugovlači sa formiranjem Vlade mogućnost da Vučić koncentriše dodatno moć.
“Vučić želi da bude jedina institucija koja nije u v.d. stanju i očigledno mu to odgovora. Jer Vlada u tehničkom mandatu vlada na nivou podzakonskih akata – uredbi – a Vučić očigledno voli da ima državu kojom se vlada uredbokratijom”, rekao je Stojanović.
Međutim, smatra da postoji još jedan razlog, zbog kog se prolongira formiranje Vlade.
“Videli smo borbu za premijersku poziciju, iako bi u svakoj drugoj zemlji bilo potpuno normalno da predsednik najveće stranke bude premijer, kod nas nije, nego su morali vrlo verovatno da se skrajnu drugi kandidati. Moguće je da postoji solidna, ne toliko medijski vidljiva, unutarpartijska borba u okviru SNS za ministarska mesta. To vidim kao drugi razlog. Verujem da postoji neka vrsta rata kod njih, koji ponavljam nije medijski vidljiv, kao što je bio za premijersko mesto”, zaključuje Stojanović.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare