0
Uz zakasnelo saznanje da je period koji je trebalo da bude melem na rane društva posle nezapamćene erupcije nasilja upotrebljen za dodatnu polarizaciju ionako opasno podeljene Srbije, Aleksandar Vučić pokušao je da popravi štetu i opoziciji ponudio dijalog za izlazak iz ozbiljne društvene krize, naveo je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.
Da li je spremnost da čuje “pitanja i odgovore” rezultat neoprezne Vučićeve izjave kojom je najavio da od subote više neće biti predsednik SNS-a? “Od sutra ću biti predsednik svih građana Srbije”, rekao je, pa bi iz toga trebalo da se izvuče posredno priznanje da od aprila 2022, kada je preuzeo petogodišnji mandat, nije bio ono što mu Ustav nalaže, ukazuje Jakšić u autorskom tekstu za Medija centar.
Predsednik je, kaže Jakšić, pokušao da deluje pomirljivije kako bi utišao veliko nezadovoljstvo koje je izazvao kada je prvi spontani protest građana – među kojima je bilo mnogo apolitičnih, a još više mladih – nazvao “sramotnim”.
Pred zgradom Narodne skupštine ih je abolirao kao “dobre i pristojne ljude”, ali od konfrontacije sa onima koje poziva na dijalog nije odustao, zadržavajući zvaničan stav da vlast nije odgovorna za dugogodišnje stvaranje ambijenta koji je doveo do porasta nasilja u zemlji.
Opozicione “hijene” i “lešinare” koji pokušavaju da politički kapitališu na tragediji ovoga puta je nazvao “političarima koji će ući u anale beščašća”, koji “zaslužuju samo prezir”, podgrevajući sumnje da je ponuda dijaloga više retorička figura, nego verodostojan pokušaj zajedničke borbe protiv nasilja i za sve druge kvalitativne promene koje bi Srbiju vratile na put demokratije, ocenio je Jakšić.
Vučić je pominjao ustupke oko sazivanja hitne sednice Narodne skupštine ili ukidanja rijaliti proigrama “Zadruga” na TV Pinku, ali je kategorično odbacio mogućnost prelazne vlade do narednih izbora. Nije morao ni da kaže da neće dopustiti ostavke ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića ili šefa BIA Aleksandra Vulina i mogao bi da trguje samo oko promene sastava REM-a, smatra Jakšić.
Vučić je i dalje nervozan. Skup najavljen kao najveći u istoriji Srbije jedva da se po broju učesnika približio trećoj beogradskoj šetnji. Uzalud hiljade autobusa i vanrednih vozova, uzalud rent-a-Srbi iz Crne Gore, Hrvatske, Republike Srpske, Severne Makedonije. Milioni evra ugrađeni su u kult ličnosti, kaže Jakšić.
Predsednik je suočen sa unutrašnjim pritiscima kakve ne pamti od dolaska na vlast, ali i pojačanim pritiscima iz sveta koji mu ne ostavlja prostor da poriče saglasnosti oko evropskog plana za normalizaciju odnosa sa Kosovom, a istovremeno knjiži njegovo ignorisanje samita Saveta Evrope u Rejkjaviku ili Vulinovo provokativno putovanje na sastabnak o bezbednosti u Moskvi.
Pripisaće mu, upozorava Jakšić, i otpozdrav Milorada Dodika pred Skupštinom: Neka živi Srbija, neka živi Republika Srpska, neka živi Rusija, a zabeležiće mu što je kao počasnog gosta pozvao šefa diplomatije Mađarske, zemlje koja svojim konceptom “neliberalne demokratije” i rušenjem pravne države pravi velike probleme unutar Evropske unije. Slabi podrška Zapada i korodira imidž Vučića kao nekog ko Srbiju vodi ka Evropi i nekog ko će rešiti kosovsko pitanje.
Aljbin Kurti je slanjem specijalaca da zauzmu opštine na severu Kosova učinio uslugu Vučiću, pružio mu priliku da poentira “kosovski patriotizam” ali i da kritikuje “kvintu”, iako su na Zapadu, počevši od američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, osudili upad kosovske policije.
“Srbija neće sedeti skrštenih ruku”, poručio je Vučić pošto je prethodno poravnao prednost koju je imao zbog tvrdoglavog odbijanja kosovskog premijera da osnuje Zajednicu srpskih opština. Prevario je Zapad da će Srbe vratiti u prištinske instutucije i prekršio obećanje da neće sprečavati ulazak Kosova u međunarodne institucije.
Pozivao je Vučić na jedinstvo, ali ne može samo Kosovo da bude zajednički imenitelj srpske sloge. Ovom društvu potrebno je više, ali komunikacija mržnje se nastavlja i male su šanse da će vlast i opozicija uspostaviti normalan odnos koji bi se preselio u svakodnevni život Parlamenta, TV duela, polemika, ulice, saobraćaja, škola…
Srbiji je potrebna kolektivna terapija. Masovna ubistva trebalo bi da posluže kao okidač opšte katarze, ali vlast odbija i pomisao da snosi odgovornost i nastavlja da puni društvo negativnom energijom. Vučić na mitingu koji (ne)zvanično označava početak izborne kampanje Srbiju i dalje deli na patriote koji brane zemlju i one koji bi da je “unište po svaku cenu”, ukazao je Jakšić.
Niko nema pravo, a ponajmanje predsednik svih građana Srbije, da ljude koji drugačije misle tako osiono ekskumunicira iz društva, da ih vulgarno anatemiše i proglasi za parije. Ali, Vučiću se može. Zato i živimo u zemlji paradoksa: demokratske vrednosti brani onaj ko ih punu deceniju urušava ne dozvoljavajući da društvo slobodno prodiše. Srbija iz duboke socijalne krize izlazi podeljenija i konfliktnija.
Vučić puni čašu, struže nerve naroda i prazni rezervoar strpljenja, ali ovaj miting pokazao je nastanak jednog novog fenomena. Ljudi se sve manje plaše i sve masovnije bune privođenju na skup, šo je samo još jedna potvrda da se iza svega krije potemkinovska fasada. Predsednik to dobro zna, ali on je vođen osvetničkim žarom. Želi da pokaže koliko su oni koji ga ne slede mali, bedni i bezvredni. A onda skup koji kliče faraonu cinično nazove “Srbija nade”. Nema tu N od nade, kaže Jakšić.
Šta će raditi opozicija koja se definisanjem liste zahteva uključila u Protest protiv nasilja? Trebalo bi, čini mi se, da odluči da je njen četvrti izlazak na ulice Beograda poslednji u seriji i da ne dopusti da okopne kao u ranijim prilikama. Da preispita listu zahteva. Da odustane od Gašića i Vulina, jer bi to sa stanovišta vlasti bila kapitulacija, a Vučićev režim daleko je od toga da je poražen. Koncentrisati se na jedan zahtev: sloboda medija je ključni preduslov iole fer izbora, ukazao je Jakšić.
***
BONUS VIDEO: Zašto opozicija predlaže prsten oko RTS – a?
