1
Ukoliko se utvrdi da je Srbija na bilo koji način učestvovala u događajima u Banjskoj, Evropska unija (EU) mogla bi da uvede restriktivne mere kojima će kazniti Beograd. Kako je izjavila specijalna izvestiteljka EU i poslanica Zelenih Viola fon Kramon, već je pripremljen set mera kao na odgovor na događaje u Banjskoj. Kada je reč o konkretnim merama, sagovornici Nove tvrde da je moguće da će EU doneti odluku da se ne sastaje sa političkim vrhom Srbije, da neće biti novih finansijskih projekata, ali da je uvođenje viza još uvek daleko i pomalo nerealno.
Posle događaja u Banjskoj, Evropska unija počela je otvoreno da sumnja da je Srbija umešana u događaj na severu Kosova gde je stradalo četvoro ljudi. Istraga će pokazati da li su te sumnje osnovane, nakon čega bi mogao da usledi paket sankcija, odnosno mera prema Beogradu.
Za 10 dana, odnosno 19. oktobra, održaće se sednica Evropskog parlamenta na kojoj bi trebalo da se usvoji Rezolucija zbog situacije na Kosovu. Tema će biti i moguće kazne zbog povezanosti Beograda sa oružanim sukobom u Banjskoj.
Spisak mera je dugačak, ali izvesno je da neće biti uvedene one najoštrije.
Da su neke mere već na stolu i da se o njima priča rekla je specijalna izvestiteljka Evropskog parlamenta (EP) za Kosovo Viola von Kramon. Objasnila je da je to „odgovor na teroristički napad 24. septembra u Banjskoj“.
Za taj događaj odgovornost je preuzeo Milan Radoičić, saradnik Aleksandra Vučića i doskorašnji potpredsednik Srpske liste.
Izolovanje Vučića, manje novca za Srbiju i bez vojnih vežbi sa EU i SAD – ovo su mere koje su na stolu
Kada je reč o konkretnim merama koje mogu da budu uvedene, Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike (CEP) smatra da Srbija može da pretrpi iste posledice od strane EU koje je imalo Kosovo, ali i njen premijer Aljbin Kurti.
“Kosovo je ovog leta bilo meta restriktivnih mera, a te mere su i dalje na snazi. Prve mere za Srbiju mogle bi da budu finansijskog tipa. EU u tom slučaju neće da odobrana nove projekte u okviru ekonomskog investicionog plana, odnos u predpristupne pomoći. Ukoliko situacija eskalira, odnosno ukoliko Srbija ne bude sarađivala i ne bude konstruktivno angažovana u dijalogu sa Prištinom, svakako da svi novi projekti mogu da budu stopirani”, objašnjava Subotić za Novu.
Što se tiče drugih mera, sagovornik Nove tvrdi da mogu da budu odložene i posete evropskih zvaničnika Srbiji.
“Nas neće pozivati na samite regionalnog tipa gde se govori o daljem proširenju, niti će biti zvaničnih poseta Beogradu. I treća stvar može da bude otkazivanje vojnih vežbi, što smo videli na primeru SAD i Kosova. Blisko sarađuju i Srbija i SAD, nedavno smo baš imali zajedničku vojnu vežbu. Ipak, čini mi se da smo i dalje daleko od toga, eskalirao je subob u Izraelu, potencijalno ovo bi moglo da se potisne drugi plan”, kaže Subotić.
Uvođenje viza i stopiranje IPA fondova – moguće, ali sada nije na dnevnom redu
Kada je reč o uvođenju mera čije posledice bi mogao da oseti najveći broj građana Srbije poput uvođenja viza ili „zamrzavanja“ finansijskih fondova, Subotić tvrdi da je to krajnja mera koja u ovom trenutku nije na dnevnom redu.
1
1
0
“U teoriji, kada bi sitaucija sa Kosovom dodatno eskalirala, mogli bismo da očekujemo zamrzavanje IPA fondova, vraćanje viza našim građanima, ukidanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i naravno stavljanje van snage pristupnog procesa EU. To su krajnje mere o kojima sada nema reči, ali ne smemo ih u potpunosti isključiti“, zaključuje Subotić.
„Evropski parlament će zatražiti mere, ali pitaju se i Evropska komisija i Savet ministara EU“
Neposredno posle sukoba u Banjskoj, deo članica EU poput Albanije i Hrvatske otvoreno je zatražio uvođenje mera za Beograd. Sa druge strane, kako je Nova ekskluzivno objavila, Vučić je zatražio od premijera Mađarske Viktora Orbana da uloži veto i da spreči EU da kazni Srbiju.
Nemanja Todorović Štiplija iz European Western Balkana (EWB) napominje da će sasvim izvesno u rezoluciji Evropskog parlamenta biti pozvane institucije EU da uvedu mere Srbiji, ali da to ne znači da će one i biti uvedene.
Prema njegovim rečima, konačnu odluku će dati sve evropske institucije, a ne samo Evropski parlament.
„Sem Evropskog parlamenta, pita se Evropska komisija i Savet ministara EU. Želje koje EP ima u ovom trenutku, ne mora da znači da će biti ostvarene. Ono što je mogući scenario, ali bio bih oprezan, to će potencijalno uvođenje istih onih mera koje su uvedeno Kosovu, a koja bi mogla da bude dovoljna u datom trenutku. Ipak, verujem da će evropske institucije biti strpljive i da će čekati kompletnu istragu u Banjskoj kako utvrdile da li je Srbija i zvanično umešana“, objašnjava sagovornik Nove.
I Štiplija Todorović je saglasan sa Subotićem da deo tih mera može da bude izbegavanja sastanaka sa vrhom Srbije, ali i stopiranje finansijske pomoći za Beograd. Kako tvrdi, pitanje uvođenja viza sada nije na dnevnom redu i teško da će biti ponovo uvedene.
Evroposlanik: O sankcijama tek kada se utvrdi šta je bilo u Banjskoj
Poslanik Evropskog parlamenta Klemen Grošelj izjavio je da se može govoriti o sankcijama Srbiji kada se utvrdi šta se dogodilo u Banjskoj, na severu Kosova.
„Kada znamo šta se dešavalo može se govoriti o sankcijama“, rekao je Grošelj za N1.
On je rekao da ako budu uvođene sankcije biće reč o političkim i drugim sankcijama prema odgovornima za zbivanja na Kosovu, a ne generalno prema Srbiji.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare