Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Zatvorena su biračka mesta širom Srbije, a lokalni izbori okončali su se u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i još 87 gradova i opština. Kolika je bila izlaznost u najvećim lokalnim samoupravama? Zašto nije bila veća, zašto je mogla biti i manja?

Možda paradoksalno zvuči, ali i ovo je bilo jedno od važnih pitanja na koja je pre svega opozicija očekivala odgovor.

Jasno je i zbog čega: deo opozicije – deo koalicije „Srbija protiv nasilja“ oličene u Stranci slobode i pravde, stranci „Srce“ Zdravka Ponoša i koaliciji Zajedno, te Novi DSS Miloša Jovanovića – odlučio se da bojkotuje izbore u više lokalnih samouprava, na čelu sa prestonicom.

Brojke

Izlaznost u Beogradu na kraju ovih lokalnih izbora bila je, prema proceni CRTE, na 46.2 odsto (margina greške 0.5 odsto), dok je 2023. godine, u decembru, bila 58, 4 odsto.

U Nišu, na minulim parlamentarnim izborima izašlo je 58,5 odsto upisanih birača, a na ovim lokalnim oko 51 odsto (procena tima Kreni-promeni).

Konačno, u Novom Sadu, koji je tokom celog izbornog dana prednjačio u broju izašlih birača, prošle godine na izbore izašlo je 59,7 odsto birača, a ove godine, zvuči neverovatno, ali nijedan učesnik u izbornom procesu nije izašao sa konačnim procenama izlaznosti. Do 19 sati – bila je 46.3 odsto (izvor CESID).

Šta se, dakle dogodilo?

Bojkot jeste uspeo da obori izlaznost u svim većim gradovima i opštinama. U Beogradu, gde je oštrica bojkota bila najjača, izlaznost je bila 12 odsto manja. Mnogo je, takav protestni glas građana prestonice logično je išao u korist vladajućoj stranci, koja je ostvarila značajno bolji rezultat (procentualno). Paradoksalno, ali bojkot je oborio izlaznost i u Novom Sadu, jednoj od retkih lokalnih samouprava (a definitivno najvećoj) u kojoj nije bilo bojkota. Ove godine, očigledno je pad u izlaznosti bio oko 10 odsto (mada, naravno, još uvek nemamo podatke o izlaznosti).

Najčudniji je, ipak, Niš. Takođe grad u kojem su izbore DSS i deo SPN bojkotovali; takođe grad u kom je izlaznost bila značajno manja nego u decembru (pad ne manji od 7 odsto); ali, istovremeno, grad u kom je SNS najbliži porazu (odlučivaće praktično jedan mandat). Opozicija je proglasila pobedu, pobedu vidi i SNS u koaliciji sa ruskom strankom, a najveće iznenađenje izbora postao je dr Milić. Nestranačka ličnost odnela je pobedu.

Još nekoliko faktora

Naravno, na umu treba imati i sledeće: lokalni izbori u Srbiji, tradicionalno, vuku manju izlaznost. Situacija je bitno drugačija kada su „upareni“ sa predsedničkim ili parlamentarnim izborima. Poslednji put kada su izbori bili samo lokalni (još početkom dvehiljaditih), izlaznost je u Beogradu bila oko 35 odsto.

Osim toga, ne treba zaboraviti još bar dva faktora. Najpre, opozicioni glasači su definitivno bili demotivisani da na ove izbore izađu nakon blatantne krađe u decembru: niko ne voli da mu se dvaput otvoreno ukrade glas. Drugo, niko ne voli ni da bude prebijen, a SNS je i danas pokazao veliki nivo agresije u pripremi svoje izborne pobede. Ne treba uzeti olako strah kao faktor pasivizacije…Pogledajte Banjicu. Pogledajte Sajam. Prisustvovali smo jezivim prizorima.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare