Neverovatnih 800.000 građana Srbije živi ispod granice apsolutnog siromaštva, pokazuje najnoviji izveštaj Inicijative A11. To praktično znači da 12,5 odsto ljudi u našoj državi gladuje, u trenutku dok pripremamo EXPO sa pratećim projektima u ukupnoj vrednosti od 17 milijardi evra, gradimo Nacionalni stadion koji će biti skuplji od 600 miliona evra ili, recimo, dajemo donaciju od 10 miliona evra Republici Srpskoj za sufinansiranje auto-puta. Zlatno doba koje je odavno obećao predsednik Aleksandar Vučić za veliki broj građana Srbije, zapravo, je noćna mora.

“Dok su centri za socijalni rad ispod svakog kapaciteta za profesionalan rad, oko 12 odsto građana Srbije živi ispod linije apsolutnog siromaštva i ne mogu da se oslone na podršku koja im zakonom pripada”, poručio je pravni savetnik Inicijative A11 Uroš Ranđelović.

Ova brojka je pre 18 godina iznosila 8,8 odsto.

Rampa države

“Da biste bili ispod linije apsolutnog siromaštva, to znači da vam potrošnja kao jednočlanom domaćinstvu ne prelazi 12.695 dinara. Poslednje podatke o liniji apsolutnog siromaštva dale su Ujedinjene nacije u vidu projekcija za 2023. godinu i pokazuju da je oko 800.000 građana, odnosno 12,5 odsto ljudi u Srbiji ispod linije apsolutnog siromaštva“, izneo je Ranđelović.

Na sve to, ogroman broj tih građana ne može da dođe do socijalne pomoći države.

“Prestrogi uslovi direktni su uzroci za ovu veliku razliku u broju ljudi koji žive ispod linije apsolutnog siromaštva i korisnika novčane socijalne pomoći, kojih je oko 166.000. To znači da više od 600.000 ljudi koji su ispod linije apsolutnog siromaštva nemaju nikakvu podršku države u smislu materijalnih davanja”, kaže Ranđelović.

Suština je u tome, navodi dalje, da bilo koji prihod osim sezonskog rada koji je iznad socijalne pomoći od 11.674 dinara po pojedincu, diskvalifikuje građane iz ove surove trke za finansijsku podršku države.

Ranđelović je naglasio i da je iznos novčane socijalne pomoći neadekvatan, jer ne predstavlja ni polovinu iznosa potrebnog da bi se „preskočio“ prag rizika od siromaštva u Srbiji.

I nisu to jedini poražavajuće činjenice.

Pola miliona “pobeglo” iz Srbije

Podaci Eurostata s kraja prošle godine pokazali su da je blizu 70.000 građana Srbije u jednoj godini zatražilo i dobilo boravišnu dozvolu samo u zemljama EU. Ako se uzme u obzir period od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, broj ljudi koji su u nekoj od država Evrope potražili utočišće bežeći od srpskog zlatnog doba i ekonomskog tigra, približio se cifri od pola miliona.

Takođe, prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije, sprovedenom u periodu od aprila do jula 2023, čak 49,2 odsto mladih planira da se odseli iz Srbije. Njih 32,2 odsto želi da se odseli zbog lošeg životnog standarda i 27,7 odsto jer želi dostojanstveniji život.

S druge strane ovog pozorišta zabluda u kojem živimo stoje priče o Ekspu, izgradnji nacionalnog stadiona i obećanja o neverovatnom skoku u budućnost 2027. i prosečnoj plati od 1.400 evra.

Vlast diže sebi spomenike

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković kaže za novine “Nova” da režim konstantno stvara u javnosti lažnu sliku o gigantizmu, bez pokrića.

“Imamo previše glorifikovanog rasta. Situacija je takva da nekog rasta ima, ali on uključuje i rast nekvalitetne i privremene zaposlenosti, što je na posletku dovelo i do uvoza loše plaćenih radnika iz Azije. Istina je da tek 10 do 15 odsto građana Srbije zaista ima tu prosečnu platu od oko 100.000 dinara, a da je dva do tri odsto ekstremno bogatih, čak i po evropskim standardima. Zato ne čudi podatak da toliki broj ljudi u Srbiji živi ispod granice siromaštva”, kaže Stojiljković.

Umesto suštinske brige o tim građanima vlast postavlja druge prioritete, navodi Stojiljković, i diže sebi spomenike.

“Velike javne investicije se usmeravaju u izgradnju spomenika vlastima, projekata koji donose popularnost, ali nemaju dobre ekonomske osnove. Poput projekta EXPO. Takav projekat je namenjen relativno bogatim društvima ili onima koji žele da ostave utisak nekog prosperiteta. Imate neki rast bez dugoročnog razvoja i tako na visokom nivou održavate siromaštvo”, zaključuje Stojiljković.

A utisak, i to onaj koji se ostavlja na birače, već dugo je glavna ideja vodilja vlasti u Srbiji, na čelu s predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Još 2018. godine obećavao je da će izgraditi Moravski koridor, da će mladima dati 500 miliona evra da ostanu u Srbiji, da će se završiti Nacionalni fudbalski stadion, uložiti 600 miliona evra u zdravstvo i rekonstruisati 5.000 kilometara puteva. Zatim je 2021. rekao da će period od 2018. do 2022. godine ostati upamćen kao zlatno doba Srbije.
Početkom ove godine, hrleći novim lokalnim izborima, Vučić je predstavio plan “Srbija 2027 – skok u budućnost“.

“Naš je cilj da u decembru 2027. u Srbiji prosečna plata bude više od 1.400 evra”, rekao je između ostalog Vučić.

Kad je reč o penzijama, predsednik je najavio da će u decembru 2027. one iznositi 650 evra. Toliko bi trebalo da iznosi i minimalna zadara na kraju ovog ciklusa.

“Imamo mogućnosti da bude i 800 evra ali bi ti destimulišuće delovalo na velike investitore. Ne možemo sa tim da se igramo”, rekao je tada Vučić.

Nezaposlenost do 2027. treba da bude najavljuje Vučić, osam odsto.

Ovih 800.000 gladnih s početka teksta se nada da će biti među onim zaposlenim…

BONUS VIDEO: