Bilčik: Nadam se da ćemo prevazići period bojkota izbora

Podeli:
Medjustranacki dijalog opozicija vlast Vladimir Bilcik
Vladimir Bilčik Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

Dan uoči prvog sastanka uživo u okviru međustranačkog dijaloga, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik je za portal European Western Balkans govorio o dinamici i značaju dijaloga za ukupan napredak Srbije u procesu evropskih integracija, kao i o njegovom dosadašnjem mandatu kao izvestioca za Srbiju, odnosu vlasti u Srbiji i Evropskog parlamenta u tom periodu i odsustvu napretka u pregovorima Srbije sa EU.

Pročitajte još...

„Ako postoji jedna stvar koja je definisala moj mandat stalnog izvestioca, nešto što je promenilo pravila igre i što niko nije očekivao, to je pandemija. Promenila je veliki deo političkog pejzaža i u Evropi i u Srbiji, promenila je čak i datum izbora u Srbiji i naravno, fundamentalno je promenila način na koji komuniciramo“, kaže Bilčik za EWB.

Dodaje da je, kada je pandemija popustila, uspeo da se sastane sa zvaničnicima i diplomatama Srbije u Briselu i da su ti sastanci naglasili vrlo dobre odnose EU i Srbije.

„Mislim da je poseta predsednika Vučića Briselu bila dobar znak i nadam se da možemo da iskoristimo zamajac koji je ta poseta donela u odnosima EU i Srbije, a posebno skoriji rad na važnim reformama u oblasti vladavine prava, ali i ekonomskih oblasti, koje su deo važnih uslova za otvaranje klastera prema novoj metodologiji. Ovo je, mislim, najvažnija stvar“, istakao je.

Kaže da su krajem 2019. imali važna očekivanja od dinamike procesa proširenja i da se ona nisu obistinila.

„Još uvek raspravljamo o otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, još uvek raspravljamo o punoj primeni nove metodologije. I mislim da odnosi, u smislu dinamike, intenziteta i, takođe, rezultata, mogu da postanu mnogo bolji u nedeljama i mesecima koji dolaze i nadam se da možemo da doprinesemo tome takođe kroz naš angažman ovde na terenu u Beogradu“, objašnjava.

Naglašava da su odnosi između Srbije i EU su zasnovani na jednoj jednostavnoj pretpostavci, a to je činjenica da je Srbija napravila strateški izbor, a to je članstvo Srbije u EU.

„Evropski parlament je jedna od institucija koja prati pristupanje Srbije EU. Postoje odnosi sa državama članicama, sa Evropskom komisijom. Ovo je širi kontekst i samo sam želeo to da razjasnim. A Evropski parlament je političko telo, u njemu postoji širok spektar političkih stavova koji su zasnovani na političkoj pripadnosti poslanika. Naravno, postoje brojne rasprave kada se diskutuje o Srbiji u Evropskom parlamentu, kao što postoje brojne rasprave kada se o Evropskom parlamentu, evropskim institucijama i evropskim političarima raspravlja u Srbiji. Ali, da budem iskren, nisam zainteresovan za trošenje puno vremena na diskusiju o ovim raspravama. Za mene je bitan rezultat, to je ono što se gleda. Svaki odnos ima uspone i padove. A proces ulaska u EU je kao proces ulaska u brak, pošto obavezuje. Tako da, u vezi momka i devojke često imate nesporazume, svađe, možda ćete podići glas, možda ćete biti vrlo emotivni, i to je prirodan deo odnosa“, pojasnio je Bilčik.

Otvaranje poglavlja je kao rasprava o tome kako će izgledati novo domaćinstvo

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju kaže da bi voleo da su države članice malo otvorenije po pitanju otvaranja klastera i da razumeju važnost napredovanja u ovom procesu. Dodaje da je otvaranje poglavlja kao zakazivanje novog sastanka na kojem će se raspravljati o tome kako će izgledati novo domaćnistvo i budući zajednički život, kao i da trenutni pregovori između EU i Srbije su rasprava o tome koliko brzo Srbija može da se prilagodi onome što je već u evropskoj kući.

„Istovremeno, postoje neka osnovna merila. Otvaranje klastera zavisi od njihovog ispunjavanja. Ovo nisu jednostavna poglavlja i naravno da zavise i od važnog napretka kada je reč o vladavini prava, kvalitetu javnih institucija, kvalitetu demokratije. Ovo je posebno važno kada brojne države članice žele da vide ispunjavanje obaveza i reči koje su političari iz Srbije više puta ponovili. Zadovoljan sam što postoji ovo političko obavezivanje i, na osnovu zaključaka država članica, postoji prava prilika tokom slovenačkog predsedavanja kada je reč o otvaranju klastera. Ali političke vlasti u Srbiji moraju da odrade posao. Poruke sa međuvladine konferencije, iz zaključaka Saveta EU, izveštaja koje su objavili Evropska komisija i Evropski parlament, protumačio bih kao ohrabrenje – da bi u narednih nekoliko meseci, u zavisnosti od stvarne posvećenosti Srbije i ispunjavanja nekih od ovih reformi, klasteri mogli da budu otvoreni“, rekao je on za EWB.

Ističe da činjenica da se Srbija obavezala na brojne reforme proteklih nedelja i meseci ukazuje na to da je potrebno da se uradi još mnogo posla i da misli da srpske vlasti ovo vrlo jasno prepoznaju.

„U mom izveštaju Evropskog parlamenta takođe kažemo da je komunikacija o prioritetima i posebno o posvećenosti evropskoj perspektivi Srbije treba da bude jasna i dosledna. Evropska perspektiva se odnosi na posvećenost iznutra. Kada je moja država, Slovačka, pristupala EU, imali smo veoma visoku podršku članstvu, proveli smo dosta godina sprovodeći neke vrlo teške reforme koje su zahtevale ustavnu većinu i koje su, zapravo, prevazilazile unutrašnje podele oko pojedinačnih pitanja. Ovo je bio strateški izbor države. Politička elita je to razumela, stanovništvo je to razumelo, to je takođe bilo potvrđeno na referendumu sa vrlo jasnim pozitivnim rezultatom“, podsetio je.

Rekao je da je bilo potrebno da EU preduzme više uverljivih koraka na polju proširenja, ali da pravi posao oko proširenja treba da uradi zemlja kanidat.

„Kao što sam rekao, to je brak, ali taj brak je asimetričan, zato što nije u pitanju pristupanje Evropske unije Srbiji, već obrnuto. Dakle, jasno očekujemo da Srbija pridržava pravila koja pratimo u EU. Često govorim o pitanjima vezanim za spoljnu politiku, bezbednosna pitanja, gde je usklađenost Srbije niska u poređenju sa drugim državama u regionu. Ovo se tiče izbora koji se prave ovde, u Srbiji, nije u pitanju nešto što EU odlučuje ili ne“, ukazuje.

O tenzijama u regionu kaže da ne postoje pobednici u podizanju tenzija, mogu da postoje samo gubitnici, što smo videli devedesetih. Kaže da je važno da se prošlost stavi iza nas, važno je pomiriti se na način da se svako u regionu oseća da može da nastavi dalje sa dostojanstvom i poštovanjem, ali to takođe podrazumeva snažnu samorefleksiju.

„Pročitao sam celu rezoluciju koju je usvojio crnogorski parlament. Vrlo cenim što se jasno navodi da su zločini počinjeni u prošlosti zločini koje su počinili konkretni pojedinci. Takođe je dobra stvar da rezolucija eksplicitno kaže da ne postoji „genocidna nacija“. Genocid u Srebrenici je bila apsolutna tragedija i ovog jula obeležavamo 26 godina od ove tragedije u Bosni i Hercegovini. Važno je da se u politici ovoga podsećamo, mi političari moramo da razumemo i da proučavamo šta se desilo, važno je da znamo činjenice i analiziramo ih. Za mene, rezolucija koju je usvojila Skupština u Podgorici nije bila nikakva rezolucija koja može da uzrokuje neke fundamentalno nove tenzije. Kada sam je pročitao, kratak je dokument, svako može da ga pročita, svako može da ga razume, svakako ne vidim kako ovaj dokument može da izazove takve tenzije“, rekao je.

O tome kako, kao član Evropske narodne partije, vidi učešće Srpske napredne stranke, koja je pridruženi član EPP, u obeležavanju stogodišnjice Komunističke partije Kine, kaže da je slavljenje vrednosti koje su povezane sa vrlo totalitarnom prošlošću duboko problematično.

Za međustranački dijalog kaže da su spremni da se angažuju koliko god treba i da nemaju rokove.

„Hoćemo da pomognemo Srbiji da postigne neophodan napredak u kvalitetu političkog takmičenja i demokratije i da olakšamo dijalog koji će voditi do učešća svih etabliranih političkih aktera na sledećim izborima. Nastavićemo da stvaramo taj prostor koliko god je potrebno. Ovde dolazimo sa konstruktivnim očekivanjima zato što smo održali mnogo onlajn sastanaka sa svim sagovornicima u pripremi ovog sastanka i svi su izrazili snažnu posvećenost dijalogu.

Ističe da ne zna kada će se održati sledeći izbori u Srbiji, ali da međupartijski dijalog ima cilj da unapredi uslove za sve izbore.

„Razumemo da će za partije najveće izborno takmičenje biti parlamentarni izbori. I da, moramo da gledamo u kalendar i trenutno se čini, na osnovu onoga što je predsednik najavio, da će se izbori održati narednog proleća. Ne postavljamo rokove jer nemamo nikakva unapred pripremljena rešenja. Želimo da stvorimo prostor za dijalog i za sposobnost svih da slušaju jedni druge. Ono što je pozitivno jeste da takođe čujem sa političkog spektra u Srbiji da su partije željne da učestvuju u političkom takmičenju. Ovo je ohrabrujuće. Nadam se da ćemo u okviru ovog dijaloga prevazići period bojkota. Postoji samo jedan voz srpske politike i ako određene partije odluče da se ne ukrcaju na njega, on će nastaviti da ide bez obzira šta ove partije urade. Tako da se nadam da možemo da ubedimo opoziciju da bude deo ovog „voza“.

Zaključuje da će ishod dijaloga biti važan za napredak Srbije na putu pristupanja EU.

„Dijalog ima snažnu podršku Evropskog parlamenta, Evropske komisije i država članica i rekao bih da je, uz dijalog Beograda i Prištine, međupartijski dijalog integralni deo ukupnog rada na napretku Srbije ka njenoj evropskoj perspektivi“, zaključio je Vladimir Bilčik.

BONUS VIDEO Vučić: Odoh ja sam Viktorom na jedno lepo mesto

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar