0
U vreme kada je sva pažnja javnosti u Srbiji bila usmerena na tragediju koja se dogodila u OŠ Vladislav Ribnikar na Vračaru, Vlada Srbije je praktično “ispod žita” usvojila predlog zakona kojim se ukida naplata konverzije zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine. Na taj način će investitori kupovinom imovine propalih preduzeća za male pare dolaziti do atraktivnih lokacija, a procenjuje se da će na ovaj način budžet biti oštećen i za više od milijardu evra. Sagovornici “Nove” navode da od ukidanja konverzije koristi mogu imati samo investitori, poput novog vlasnika imovine IMT-a, zatim Luke Beograd, BIP-a…
Kao što je Goran Vesić, bivši gradski menadžer i aktuelni ministar građevinarstva, i najavljivao, Vlada Srbije dala je zeleno svetlo za usvajanje izmena Zakona o planiranju izgradnji kojim se ukida naplata konverzije zemljišta. Reč je o građevinskim parcelama do kojih su došli investitori kroz privatizaciju ili kupovinu preduzeća u stečaju, ali na kojima nisu mogli da grade bez ozbiljne nadoknade. Ostaje još da se te izmene usvoje na sednici Skupštine Srbije, što će se, glasovima poslanika vladajućih stranaka, gotovo izvesno i desiti.
Obaveza naplate konverzije je uvedena kako se proces privatizacije propalih preduzeća ne bi pretvorio u grabež za zemljištem na atraktivnim lokacijama, uz istovremeno gašenje samih fabrika i otpuštanje radnika. Poseban Zakon o konverziji je donet 2015. godine, kada je ministarka građevinarstva bila Zorana Mihajlović. Tada se procenjivalo da bi se po tom osnovu u budžet moglo sliti oko milijardu i po evra, a u međuvremenu je cena zemljišta, a naročito u Beogradu, značajno porasla.
Jovan Rajić iz organizacije RERI navodi za “Novu” da se usvajanjem ovih zakonskih izmena šteta za budžet meri u milijardama evra. Deo novca, po toj osnovi, išao je do sada u budžet lokalne samouprave ili države, a drugi deo u Fond za restituciju, iz kog je država obeštećivala stare vlasnike.
“Oni sada u ovakvoj situaciji, ispod radara, to guraju i usvajaju, tako da ih pokrije ova tragedija, gde su ljudi fokusirani na to. To je bestidno i neljudski”, kaže Rajić.
Goran Vesić je ranije izjavio da će se ukidanjem konverzije “osloboditi” 5.000 lokacija za izgradnju, a naš sagovornik navodi da treba obrnuti situaciju i zapitati se ko ima korist od toga. On ističe da to država očigledno nema, već ima samo štetu.
“Imaju korist ti tajkuni koji su pokupovali ta preduzeća i koji su računali, kada su ih kupovali da će morati da plate naknadu za konverziju, a sada kada se oslobađaju od toga njima ostaju u džepu sve te milijarde koje gubi država. Vesić to operativno izvodi, a zna se odakle je odluka doneta”, zaključuje Rajić.
On kao najatraktivnije lokacije za koje se više (usvajanjem izmena Zakona) ne bi morala plaćati konverzija navodi zemljište IMT na Novom Beogradu, zatim Luke Beograd i BIP-a. Samo na jednom primeru može se videti kolike će koristi od toga imati investitori, odnosno štetu država.
Konverzija za IMT bi koštala oko 260 miliona evra
Imovinu IMT-a na Novom Beogradu je prošle godine kupila firma ABL Solvent, koja je u vlasništvu Davora Macure, za oko 70 miliona evra. Reč je o kompleksu površine od 35 ari, na kome postoji 25 uknjiženih objekata, 30 bez građevinske dozvole i 22 vanknjižna objekta.
Kupovinom ovog kompleksa, ABL Solvent je, međutim, ostvario isključivo pravo korišćenja zemljišta na kom se on nalazi, ne i svojine, što znači da na njemu ne sme da gradi ništa, osim ako ne plati naknadu za konverziju.
Prema ranije utvrđenim cenama, kvadrat zemljišta u toj zoni iznosi 71.957 dinara. Kada to pomnožimo sa tačnom površinom, odnosno brojem kvadrata (35 hektara, 79 ari i 93 kvadrata), ispada da bi konverzija koštala oko 260 miliona evra.
Ukoliko naknada za konverziju bude ukinuta, sadašnji vlasnik kompleksa imaće odrešene ruke da sa vrednim gradskim građevinskim zemljištem radi šta god želi, a gradska i državna kasa ostaće bez velike količine novca.
Odluke ispod žita u vreme velike tragedije
I Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu, smatra da najveću korist mogu imati investitori koji su imovinu preduzeća kupovali iz stečaja, te da bi prema nekim procenama na taj način budžet mogao da bude oštećen za oko dve milijarde evra.
“Možda je tu najinteresantniji primer IMT-a, na kom je predviđena izgradnja najvećeg građevinskog naselja u Beogradu”, kaže Jovanović za “Novu”.
On ističe da se prethodnih godina po osnovu obaveze plaćanja konverzije u u budžete lokalnih samouprava slilo 36 miliona evra, a samo ove godine u beogradsku kasu trebalo je po istom osnovu da legne oko 27 miliona dinara.
“Ovi iznosi mogli su biti stostruko veći da se zakon primenjivao dosledno i da njegovo ukidanje nije bilo najavljeno još pre dve godine. Šteta je da u momentima velike tragedije za našu zemlju i njenu prestonicu, neki provlače ovako krupne odluke ‘ispod žita’, umesto da se svi zajedno bavimo uzrocima onoga što se desilo našoj deci”, zaključio je Jovanović.
BONUS VIDEO Kako je Srbija poklonila fabrici Linglong hektare obradivog zemljišta i milione evra
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
