Dok su se građani sinoć skupljali ispred Vlade Srbije, premijer Vučević gostovao je na Informer TV; dok su sa omalenog kamiona parkiranog u Nemanjinoj neki hrabri ljudi govorili o odgovornosti vlasti i smrti kao posledici izostanka te odgovornosti, predsednik je bio u Azerbejdžanu - neopterećen, hidriran, zadovoljan, u svojoj traci; dok je čitano pismo jednog oca koji je vlasti objavio rat jer mu je sin, na pravdi Boga, uhapšen - kiša je dobovala po kabanicama okupljenih Beograđana. Nije ih bilo 100.000.
Ne samo taj izostanak masovnosti, ne samo bekstvo kukavica iz vlasti, ni skretanje pažnje, ni prazne beogradske ulice, nego, nekako, sve to zajedno, čini da je opšti utisak ovaj: ispade da se ovaj stravičan zločin 1. novembra desio negde drugde.
Svaka čast ljudima koji su juče kisnuli da bi ukazali na njega i, na kraju krajeva, i opoziciji koja je organizovala protestno okupljanje. Pacifikovanje besa – od strane vlasti, dakako – izgleda ipak uzima danak.
Na protestu smo čuli neke strastvene poruke.
„Na vlasti su ljudi koji imaju krvave ruke, koji lažu, koji čine zločine i nemaju srama. I mi od takvih tražimo odgovornost, od lopova tražimo da hapse sami sebe i od ubica da poštuju ljudske živote… Ovo više nije svađa na leve i desne, ne sme biti ideoloških podela jer se ovde borimo za život. A kad smenimo bandu i zločinački režim ćemo se deliti, sada moramo svi zajedno da budemo“, rekao je na protestu Pavle Cicvarić, predstavnik studentske organizacije „Borba“.
Advokat Jovan Rajić kaže da su 14 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu „ubili – korupcija, kriminal, neobjavljeni ugovori, nečiji nemar i pohlepa“. On ističe i da tužilaštvo 10 dana ćuti o tragediji u Novom Sadu i da sa lica mesta uklanja materijalne dokaze koji bi pomogli da se sprovede nezavisna istraga.
„Ili možda da verujemo sudovima koji oslobađaju privlegovone za gaženja na pešačkom prelazu, a zatvaraju penzionere koji umiru u zatvoru. Jesu li to te institucije koje će da na garantuju da će projekat Rio Tinta uz najveće ekološke stndarde da se relizuje. E pa ja tim institucijama ne verujem“, naglasio je sinoć Rajić.
Bivši gradonačelnik Novog Sada i narodni poslanik (NPS) Borislav Novaković rekao je na protestu ispred Vlade Srbije da je nesreća u Novom Sadu „zločin“ u kom smo ostali bez 14 života, i da je za to odgovorna država.
„Za zločince koji su skrivili ovu tragediju, zatvor nije mera krivice, nego doživotna robija. Ogorčeni smo što posle 11 dana niko nije osumnjičen, ni uhapšen. Država ne hapsi zlikovce i zločince zbog kojih je 14 kovčega položeno u zemlju, ali hapsi građane i aktiviste koji traže pravdu i odgovornost. Zahtevamo momentalno puštanje na slobodu svih koji se trenutno
Osudio je i izjave predsednice Skupštine Ane Brnabić nakon tragedije.
„Ogorčeni smo jer u danima tuge i šoka, dok smo svi palili sveće i mislili na porodice nastradalih, samo jedan čovek, ali samo jedan čovek je došao u Novi Sad da oplakuje stranačke prostorije i fasadu Gradske kuće. Aleksandre Vučiću, imaš li malo ljudskosti u tebi“, zapitao se Novaković.
Na kraju, predstavnici opozicije nisu ni predali u Predsedništvu Srbije zahteve koje su izneli: zgrada je bila zaključana.
„Na ovoj zgradi na vratima stoji lanac i katanac, zgrada je puna policije. Kako najhrabriji dočekuje svoje građane, ti lanci će biti na rukama ubica. Državu vam ne dam. Do pobede, do slobode“, rekao je poslanik Srđan Milivojević, čiji je govor zatvorio sinoćnji protest.
Na marginama skupa, poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Đorđe Pavićević rekao je za N1 da je svrha protesta u Beogradu da se onemogući vlasti da skrene pažnju sa tragedije koja se desila u Novom Sadu. Kazao je i da će opozicija raditi na tome da se protest proširi, kao i da će biti akcija na „granici zakonitosti“.
„Mislim da će opozicija raditi na tome da se protest proširi, da ne budu samo jednokratna okupljanja, nego i da imamo akcije, da cela Srbija zna ono što se dogodilo. Biće akcija na granici zakonitosti – nećete i ne možete dopustiti diktatorskoj vlasti da izbegne odgovornost. Ključna reč je odgovornost, pravda, solidarnost“, zaključio je Pavićević.
Šta dalje?
Opozicija je protest okončala najavama novog čekanja na ispunjenje zahteva – ostavke gradonačelnika Novog Sada i premijera Vučevića. Ukoliko zahtevi ne budu ispunjeni, tražiće vanrednu sednicu Narodne skupštine na kojoj će, opet, tražiti glasanje o nepoverenju Vladi. Ako ne bude nekog iskakanja iz dinamike uobičajene za srpski parlamentarizam – a osvedočene sednicama o litijumu i Kosovu (koja se nije ni desila na kraju) – to zasedanje ne treba očekivati pre decembra. Dakle, minimum mesec dana od smrti 14 ljudi u Novom Sadu.
Do danas, deset dana nakon tragedije, niko nije uhapšen zbog smrti 14 ljudi. Nezadovoljstvo i ogorčenost građana su opravdani kada se zna da i policija i tužilaštvo mnogo rasterećenije rade kada nisu pod političkim pritiskom. Najsvežiji primer je prekjučerašnji požar u nelegalnom staračkom domu u Vojki u kom su život izgubile dve osobe. Zbog te nesreće već su uhapšene dve osobe. Šta se čeka u slučaju novosadske tragedije? Dosad su uhapšeni samo ogorčeni građani, srednjoškolci i studenti, koji su protestovali zbog nezapamćenog zločina koji, sada je već očigledno, neko pokušava da zataška.
Već smo se nagledali raznih zataškavanja.
U međuvremenu, očekujemo najavljene nove proteste i druge primere građanske neposlušnosti „na ivici legalnog“. Slaba će, međutim, vajda od toga biti ako se ovo društvo, suštinski, ne probudi. Jeste, glupo je pozivati na kolektivnu odgovornost, ali ne mogu mediji (koji mahom trpe salve kritika nezadovoljnih gledalaca/čitalaca zbog izveštavanja i analiza) i šaka opozicionih političara (ponekad inertnih i definitivno nesložnih, ali uvek, iz nekog razloga, temeljno satanizovanih) biti odgovorni za činjenicu da i ovaj stravičan novosadski događaj polako tone u zaborav.
Bez ljutnje, ali, malo je i do vas.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare