6
Ko se pitao da li će se novi američki predsednik Džozef Bajden uopšte baviti Srbijom, odgovor je dobio nakon njegovog telefonskog razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. U njemu su, kako je saopšteno, dvoje državnika Zapadni Balkan označila kao jedan od šest prioriteta spoljne politike. Sagovornici Nova.rs ovu informaciju tumače na različite načine. Od toga da ovo znači najavu jačeg pritiska na Beograd i Prištinu da konačno postignu sporazum, do stava da je reč samo o još jednom kurtoaznom razgovoru dvoje starih poznanika. U svakom slučaju, meseci pred nama pokazaće šta je novi predsednik SAD Džozef Bajden zaista pripremio ovom delu Balkana.
O čemu je, zapravo reč?
Džo Bajden i Angela Merkel obavili su telefonski razgovor, a u saopštenju iz kabineta nemačke Vlade, najvažnij zaključci su sledeći:
„Predsednik Džozef Bajden razgovarao je danas sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, prenevši joj svoju želju da prodube odnose dve zemlje. On je izrazio nameru da revitalizuje transatlansko savezništvo, uključujući NATO i Evropsku uniju, kao kamen temeljac kolektivne sigurnosti i zajedničke demokratske vrednosti. Lideri su se složili po pitanju zajedničkih prioriteta u spoljnoj politici, uključujući Avganistan, Kinu, Iran, Rusiju, Ukrajinu i Zapadni Balkan. Takođe su se saglasili oko važnosti globalne saradnje, uključujući i obnovljenu američku posvećenost multilateralnim organizacijama, borbi pritiv klimatskih promena, KOVID 19 i unapređenja zdravstvene zaštite, kao i nastavku održivog globalnog ekonomskog oporavka“, navodi se u saopštenju.
Šta je prioritet na Zapadnom Balkanu
Tim povodom predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović kaže da je jasno da Zapadni Balkan neće tek tako nestati sa radara Bajdenove administracije, bez obzira što deluje da američki predsednik trenutno ima preča posla.
„Posle objektivne krize između Trampove administracije i Evropske unije, a u okviru nje pre svega Nemačke, jasno je da će u narednom periodu biti produbljeno transatlantsko partnerstvo, koje je bilo u ozbiljnoj krizi za vreme Donalda Trampa. Očekivano je i definisanje odnosa prema trećim zemljama. Kad je u pitanju Zapadni Balkan pitanja oko kojih bi Vašington i Berlin mogli da razgovaraju pre svega su odnosi Beograda i Prištine i njihov sporazum, unutrašnje prilike u Bosni i Hercegovini i dalje širenje NATO“, kaže Đukanović za portal Nova.rs.
Kad je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, pojašnjava dalje, mnogi misle da će se čekati završetak izbora na Kosovu, a zatim i u Srbiji i Nemačkoj.
„Mislim da će i pored toga biti konsultacija između Vašingtona, Berlina, pa i Brisela oko utvrđivanje zajedničke agende prema Zapadnom Balkanu. Usaglašavanje stavova ići će na neki način sinhronizovano sa izvesnim pritiscima na obe strane i Beograd i Prištinu, da se konačno dođe do nekog sporazuma. Na posletku, mislim da se ovde radi o pokušaju da se Zapadni Balkan veže za zapad, da ne bude više na periferiji i izložen prevelikom uticaju Rusije i Kine, a to smatram uopšte nije loše“, navodi Đukanović.
Vujačić: Mi smo problem Evrope
Bivši ambasador Srbije u Vašingtonu profesor Ivan Vujačić, pak, smatra da ovom razgovoru ne treba pridavati previše značaja.
„To je bio prvi razgovor Džozefa Bajdena i Angele Merkel koji se sigurno poznaju od ranije. Može se oceniti kao prvi pokušaj Bajdena da započne proces približivanja Evropi, a u tom neformalnom razgovoru pretpostavljam da se Angela Merkel dotakla Zapadnog Balkana, jer se ona odavno bavi sprovođenjem Berlinskog procesa i sređivanjem stavri na ovom delu Balkana, a i mi smo zapravo evropski problem, ne američki. Tako da je samo kurtoazni razgovor Bajdena i Merkel da se uspostave bolji odnosi na početku nove američke administracije“, zaključio je Vujačić.
Stari likovi stare politike
Da će biti promena u politici SAD prema Srbiji u odnosu na onu koju je praktikovao Donald Tramp, jasno je bilo kada je neposredno nakon pobede na izborima, kada je u igru na Balkanu Bajden vratio jednu od srpskoj javnosti najomraženijih figura američke administracije ikada – bivšu državnu sekretarku Medlin Olbrajt.
Nedavno se, naime, pojavila vest da je Olbrajt zajedno sa ekspertom za političke prilike na Zapadnom Balkanu Danielom Serverom zadužena da u ime administracije Bajden – Kamala Haris(potpredsednica) iznese preporuke za budućnost američke politike na Balkanu.
Ovim povodom, karijerni diplomata Zoran Milivojević tada je za portal Nova.rs ocenio da će Srbija za vreme Bjadena sasvim izvesno biti izložena jačem pritisku. Pre svega oko sklapanja sporazuma sa Kosovom.
„Glavna stvar je priznavanje kosovske nezavisnosti i samo je pitanje koju će metodologiju ovim povodom primeniti. Trampova administracija se ponašala na jedan drugačiji način, ovo pitanje nisu rešavali preko Stejt departmenta kao što je ranije bio slučaj, već je to Tramp radio direktno preko Bele kuće i u jednoj predizbornoj kampanji. Upotrebljen je jedan ekonomski mehanizam, očitovan u Vašingtonskom sporazumu, koji je dao rezultat i vrlo je pragmatičan. Kad je reč o novoj administraciji jasno je da se vraća na kontinuitet prethodnih, pogotovu Obamine“, rekao je tada Milivojević i dodao:
„Vraćanje posla u ruke Stejt departmenta, a zatim koordinacija SAD sa Briselom oko Zapadnog Balkana, što podrazumeva veći ili manji američki pritisak u zavisnosti od procene situacije. To, pored priznavanja nezavisnosti Kosova, podrazumeva i zaustavljanje malignog uticaja Rusije i Kine na Balkanu. U svakom slučaju očekuje nas aktivniji i dinamičniji odnos SAD prema Srbiji i Balkanu. Vrlo brzo ćemo to osetiti“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
