0
Kada je Elena Koposova potpisala otvoreno pismo protiv ruske invazije na Ukrajinu, nije očekivala reakcije u njenoj novousvojenoj zemlji Srbiji, piše AP.
Na kraju krajeva, Srbija formalno želi da se pridruži EU dok usvaja sve demokratske vrednosti koje idu uz članstvo, mislila je. Sada, vidi da je pogrešila, piše AP.
Dve godine nakon potpisivanja pisma, 54-godišnja Ruskinja ulaže žalbu na nalog za proterivanje nakon što je proglašena pretnjom po nacionalnu bezbednost Srbije i oduzeta joj je boravišna dozvola. Kaže da je jedini razlog kog je mogla da se seti antiratna peticija koju je potpisala.
„Nisam aktivista, ali sam potpisala antiratno pismo kada je ruska agresija u Ukrajini počela“, rekla je ona u intervjuu.
„Iako nisam aktivista, nisam mogla da ćutim o tome. Tako da sam stavila svoje ime na otvoreno pismo u kom je pisalo da je rat zločin i da se svi moramo ujediniti da ga zaustavimo“, kaže.
Koposova nije usamljena. Srbija je otvorila svoje granice poslednjih godina desetinama hiljada Rusa koji su bežali od vlade predsednika Vladimira Putina i rata u Ukrajini. Ruski prodemokratski aktivisti u balkanskoj zemlji sada kažu da ih se najmanje desetina suočila sa zabranama ulaska ili povlačenjem boravišnih dozvola na temelju toga da predstavljaju pretnju za bezbednost Srbije.
Najmanje osam drugih se plaši da govori javno o svojim pravnim problemima sa srpskim vlastima, plašeći se da to može da ugrozi svoju šansu da ostanu u zemlji sa svojim porodicama, kažu ruski antiratni aktivisti.
„Bilo je iznenada, vrlo šokantno“, opisuje Koposova momenat kada je primila nalog za proterivanje, u kome se nije objasnio razlog za tu meru, već samo tvrdilo da „predstavlja pretnju za nacionalnu bezbednost“ i da mora da napusti zemlju u roku od 30 dana.
Ona i njen muž su izgradili modernu kuću na parčetu zemlje izvan Beograda gde žive sa svoje dvoje dece od 6 i 14 godina, koji pohađaju lokalne škole i predškolsko.
Aktivisti za ljudska prava kažu da problemi sa boravkom ukazuju na bliske veze između srpskog rastuće autokratskog predsednika Aleksandra Vučića i Putina, uprkos formalnom nastojanju Srbije za prijem u EU. Vučić je odbio da se pridruži zapadnim sankcijama protiv tradicionalnog slovenskog saveznika, dok dozvoljava moskovskoj propagandi poput RT i Sputnjika da širi svoj narativ širom Balkana.
„Vlasti u Beogradu i u Moskvi su politički veoma bliske“, kaže Predrag Petrović, koordinator istraživanja u BCBP, koji je od Ministarstva unutrašnjih poslova zatražio objašnjenje o merama protiv Rusa.
„Ljudi koji kritikuju Putinov režim predstavljaju veliku pretnju režimu u Moskvi“, rekao je Petrović.
„Zato ove ljude targetiraju srpske vlasti“.
Srpski zvaničnici dosad nisu komentarisali slučajeve koji se tiču ruskih građana, a MUP Srbije nije odgovorio na mejl AP sa zahtevom za intervju ili komentar o ovoj temi.
Otkad je rat u Ukrajini počeo pre dve godine, mnogi Rusi su došli u Srbiju, jer im vize nisu potrebne da uđu u prijateljsku balkansku državu, potencijalnu usputnu stanicu za moguću buduću emigraciju na Zapad. Mnogi su izbegavali regrutaciju, dok su se drugi, poput porodice Koposove, koja je došla ranije, jednostavno zasitili Putinove vlade i želeli bolji život negde izvan Rusije.
Peter Nikitin, jedan od osnivača prodemokratskog Ruskog demokratskog društva, proveo je dva dana na Beogradskom aerodromu prošlog leta kada je njegova dozvola za ulazak povučena, iako ima ženu koja je Srpkinja i živeo je u Srbiji sedam godina. Nikitinu je kasnije dozvoljen ulazak, ali pravna procedura u vezi sa njegovim boravišnim papirima je u toku.
„Nemam sumnje da se ovo radi po direktnim naređenjima iz Moskve, ili kroz Ambasadu, ili direktno iz Moskve“, insistira Nikitin, čija grupa je organizovala proteste protiv rata u Ukrajini i demonstracije kojima se tražila sloboda za političe zatvorenike, uključujući Alekseja Navaljnog, ruskog opozicionog lidera i Putinovog kritičara, koji je preminuo 16. februara u zatočeništvu.
Nikitin je rekao da je među drugim antiratnim aktivistima koji su bili pod nadzorom srpskih vlasti drugi osnivač Ruskog demokratskog društva Vladimir Volohonski, koji sada živi u Nemačkoj.
Takođe pod sankcijama je bio Jevgenij Iržanski, koji je organizovao koncerte anti-Putin bendova u Srbiji i koji se preselio u Argentinu sa ženom, kao i Ilja Žernov, mladi Rus kome je zabranjeno da se vrati u Srbiju, nakon što ga ja napao esktremni desničar dok je pokušavao da obriše grafit na kome se pozivao na „smrt Ukrajini“ u Beogradu.
Nikitin kaže da je cilj ovih mera da se uplaše antiratni aktivisti.
„Jedino objašnjenje je da žele da uplaše sve. Jer ako ne možete da potpišete antiratno pismo, onda ne možete ništa. A to ostavlja zastrašujući efekat“, kaže on.
„Poenta je da Rusi koji su protiv rata ne protestuju ni protiv koga u Srbiji“, kaže Nikitin.
„Jedino smo zabrinuti za svoju zemlju i svoju susednu zemlju, koja pati zbog naše zemlje sada“, kaže.
PROČITAJTE JOŠ:
0
6
1
Bliske veze Srbije i Rusije datiraju vekovima unazad, a dve zemlje dele i zajedničko slovensko poreklo i pravoslavlje, navodi AP. Rusija je podržala nastojanja Srbije da zadrži svoje pravo na Kosovo, pokrajinu koja je jednostrano proglasila nezavisnost 2008. godine uz podršku Zapada.
Srbija i Rusija takođe održavaju bliske veze među bezbednosnim službama.
Bivši šef BIA Aleksandar Vulin, koji je pod sankcijama SAD zbog pomoći ruskom „malignom“ uticaju na Balkanu, nedavno je primio orden od ruskog FSB za blisku kooperaciju između dve službe.
Vulin je navodno bio uključen u prisluškivanje istaknutih ruskih opozicionih aktivista koji su se satali u Beogradu uoči rata u Ukrajini i kasnije zatvoreni u Rusiji.
Za Koposovu, odluka srpskih vlasti da je izbace iz zemlje znači da bi ona i njena porodica mogli da izgube sve ako njenu žalbu odbiju.
Porodica ne može da se vrati u Rusiju, jer su prodali svu imovinu, a sada su etiketirani kao „anti-Putin“ i njen muž bi mogao biti regrutovan da se bori u Ukrajini, rekla je.
„Ova kuća je naša jedina kuća, jedina kuća koju naša deca imaju“, rekla je, sa suzama u očima, navodi AP.
BONUS VIDEO: