1
Optužbe na račun Zapada u odnosu prema Kosovu, bile su u fokusu obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića pred Generalnom Skupštinom Ujedinjenih nacija, piše u analizi Radija Slobodna Evropa (RSE).
Vučić je u svom polusatnom govoru 21. septembra zapadne države optužio da su priznanjem Kosova „brutalno pogazile“ povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju UN-a 1244.
Vreme je posvetio i događajima koji su prethodili proglašenju nezavisnosti Kosova 2008. godine.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je proveravao tačnost navoda iz Vučićevog govora.
„Besmislena i beznačajna objašnjenja, poput policijskog terora kojeg su srpske vlasti deceniju ranije (1999.) sprovele u svojoj južnoj pokrajini, humanitarne krize, proterivanja lokalnog albanskog stanovništva, samo su kap koja je prelila čašu laži i besmislica (…)“.
Činjenice: Zločini vojnih i policijskih snaga nad albanskim civilima tokom rata na Kosovu, potvrđeni su presudama protiv pripadnika političkog i vojnog vrha SR Jugoslavije pred međunarodnim tribunalom u Hagu.
Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 10.000 civila, od kojih je više od 8.000 albanske nacionalnosti.
U masovnim grobnicama u Srbiji pronađeno skoro 1.000 posmrtnih ostataka ubijenih kosovskih Albanaca.
Na Kosovu se i dalje traga za oko 1.600 nestalih lica, uglavnom pripadnika albanske zajednice.
NATO bombardovanje SR Jugoslavije pokrenuto je 24. marta 1999. nakon brojnih izveštaja o kršenju ljudskih prava i nasilja koje su srpska vojska i policija vršile nad albanskim stanovništvom.
Bombardovanje je okončano potpisivanjem tzv. Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. Usledilo je povlačenje srpske vojske i policije sa Kosova.
Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo 230.000 Srba i Roma, a vratilo se 800.000 izbeglih Albanaca.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine.
Međunarodni sud pravde je 2010. konstatovao da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo.
„Za razliku od 1999. godine, kada su bombardovali Beograd i druge gradove u mojoj zemlji, ostavljajući krvavi trag od nekoliko hiljada poginulih civila i vojnika…“.
Činjenice: Neodređen broj od „nekoliko hiljada poginulih civila i vojnika“ tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije nije tačan.
Država Srbija nikada nije sačinila zvaničan spisak žrtava NATO bombardovanja.
Poimenični popis objavili su 2014. godine, u okviru projekta pomirenja REKOM, nevladini Fondovi za humanitarno pravo (FHP) u Srbiji i na Kosovu, koji se bave dokumentovanjem zločina na prostoru bivše Jugoslavije.
Prema tom popisu, u NATO napadima poginulo je 756 ljudi, i to 452 civila i 304 pripadnika oružanih snaga.
Od ubijenih civila, njih 206 su bili srpske ili crnogorske etničke pripadnosti, 218 su bili Albanci, 14 Romi, a 14 civili drugih nacionalnosti.
U bombardovanju je stradalo 275 pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ) i MUP-a, i 29 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Ukupno 261 osoba ubijena je na teritoriji Srbije, 10 u Crnoj Gori, a 485 na Kosovu, podaci su FHP-a.
„(…) Kada se očigledan teror, za koji sami kažu da podseća na ono što se desilo Albancima – dešava protiv Srba, nema humanitarne katastrofe, nema poziva na akciju, nema ničega. Oni su sada samo zabrinuti, sležu ramenima, ali ako moraju da donose bilo kakvu odluku, uvek će biti, kako su rekli, da su za to krive ‘obe strane'“.
Činjenice: U ovom delu obraćanja Vučić referiše na aktuelnu političku krizu u dijalogu Srbije i Kosova o normalizaciji odnosa, koji se vodi pod okriljem Evropske unije.
Istovremeno, na severu Kosova gde živi većinski srpsko stanovništvo, proteklih meseci su pojačane tenzije. Dok se Beograd i Priština međusobno prebacuju odgovornost, Evropska unija obe strane poziva na deeskalaciju situacije.
Iz Vučićevog obraćanja nije jasno ko govori da je u toku „teror nad Srbima“, niti da „podseća“ na onaj nad Albancima na Kosovu tokom rata 1998/99. Na Kosovu danas nema rata.
Kosovska policija danas ne vrši organizovane napade i etničko čišćenje srpskog stanovništva, niti ubija civile, što je bio slučaj 1998/99. kada su srpska vojska i policija činile masovne zločine nad albanskim stanovništvom.
Za ratne zločine nad Albancima osuđeni su najviši vojni i policijski zvaničnici Srbije pred međunarodnim sudom u Hagu.
Za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskog stanovništva sa Kosova, na 20 godina zatvora osuđen je načelnik Štaba MUP-a Srbije Sreten Lukić.
Zajedno sa Lukićem, pravosnažno su 2014. osuđeni i bivši potpredsednik vlade Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Nikola Šainović na 18 godina zatvora, i bivši komandant Treće armije Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković na zatvorsku kaznu od 22 godine.
Ratnom komandantu Prištinskog korpusa Vladimiru Lazareviću, Tribunal je zbog pomaganja i podržavanja zločina na Kosovu tada izrekao kaznu od 14 godina zatvora, a načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić osuđen je na kaznu od 15 godina zatvora.
Bivši pomoćnik ministra policije i načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije Vlastimir Đorđević, osuđen na 18 godina zatvora za ratne zločine, među kojima je i prebacivanje leševa ubijenih kosovskih Albanaca u masovne grobnice.
Optužen za ratne zločine bio je i predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević.
Preminuo je u pritvoru u Ševeningenu 2006. godine, pre nego što mu je izrečena konačna presuda.
BONUS VIDEO
