2
Postavljanje Jelene Marinković Radomirović na mesto predsednice Skupštine Novog Sada pokrenulo je opet polemike u vezi sa fakultetima na kojima su studirali pojedini naprednjaci, s obzirom na to da su nazivi ovih visokoškolskih ustanova u Srbiji javnosti uglavnom nepoznati. Na tom spisku tako se, na primer, mogu naći univerziteti Alfa, Fimek i Fabus.
O diplomama članova SNS, među kojima ima i ministara, puno se pričalo i polemisalo. Tu je bilo priča o lažnim diplomama, plagijatima, fakultetima završenim navrat-nanos…
Najveću pažnju javnosti svakako su izazvale doktorska disertacija ministra finansija Siniše Malog, kao i fakultetska diploma ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića.
Afera „doktor Mali“ počela je 2014, godinu dana nakon što je Siniša Mali doktorirao. Zahtev da se tadašnjem gradonačelniku Beograda zbog plagijata ne dodeli titula doktora nauka predala je grupa od 330 akademika i univerzitetskih profesora u Rektoratu u Beogradu.
Tražili su i da se pred Odborom za profesionalnu etiku pokrene postupak protiv mentora Ondreja Jaške i članova komisije Slađane Barjaktarević i Dragana Đuričina, pred kojima je Mali branio doktorsku disertaciju. Pet godina kasnije, mimo svih očekivanja, doktorat Siniše Malog je pao, jer je na 51 stranici doslovno preuzimao tuđe tekstove, bez navođenja izvora, što je Univerzitet ocenio kao neakademsko ponašanje i proglasio ga nevažećim. Siniša Mali morao je da iz svoje biografije izbriše ono „dr“.
Kada je Stefanović u pitanju, polemiku oko njegove diplome započeo je Savez za Srbiju koji ga je optužio za krivično delo falsifikovanja, jer je na beogradskom fakultetu Megatrend nostrifikovao diplomu koju je stekao u Velikoj Britaniji u školi koja ne postoji. To se na kraju ispostavilo kao tačno, posle čitave serije neverovatnih situacija, poput izjave ministra da je ispite polagao u Sava centru ili momenta kada novinari odlaze u London i utvrđuju da Stefanovićev fakultet ne postoji, jer na toj adresi nikada nije ni poslovao univerzitet naveden u njegovoj zvaničnoj biografiji.
Nastavlja se niz
Aferama sa diplomama čini se kao da nema kraja, pa se tako niz nastavlja čitavom serijom aktuelnih političara koji su završili fakultete za koje je malo ko čuo. Jedna od njih je i nova predsednica Skupštine Novog Sada i članica SNS Jelene Marinković Radomirović.
U njenoj biografiji može se naći podatak da je zvanje diplomiranog ekonomiste stekla na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo Univerziteta „Alfa“ u Beogradu, da bi potom upisala master studije na Fakultetu za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista za rukovodeće kadrove (FIMEK) u Novom Sadu.
Tako je Marinković Radomirović stekla zvanje diplomirani ekonomista – master. Iste godine kada je stekla zvanje master ekonomiste, 2012, upisala je i doktorske studije.
Javnost se ne tako davno poprilično zabavila i pokušavajući da raščivija kad i gde je studirao aktuelni v.d. direktora EPS Milorad Grčić.
Moje obrazovanje nije sporno
Prethodno je Grčić čitav niz godina obavljao funkciju v.d. direktora Rudarskog preduzeća „Kolubara“ i dugo nije želeo da govori o tome na koji način je profesionalno napredovao – kako je od vođenja pečenjare u Obrenovcu došao do čelne pozicije u jednom od najznačajnijih javnih preduzeća u Srbiji.
Na kraju je popustio pod pritiskom medija i ispričao da je 1990. godine upisao jedan fakultet na Beogradskom univerzitetu, ali da ga je „zanemario zbog rata i sankcija“, te da se konačno ispisao 2005. Tada je, tvrdi on, upisao Fabus – Fakultet za uslužni menadžment na Univerzitetu „Educons“ u Sremskoj Kamenici.
„Moje obrazovanje nije sporno“, ostaće zapamćene njegove reči.
Zanimljiva je i fakultetska priča Vladimira Marinkovića, poslanika SNS i potencijalnog kandidata za novog predsednika Skupštine Srbije.
On je, naime, za samo 11 meseci stekao papire „magistra“ i „doktora“ nauka na univerzitetu „Danica i Joanikije Karić“, i tako najverovatnije postao svetski rekorder u sticanju doktordske diplome. Zanimljivo je da je u to vreme, Marinković bio član i kandidat za poslanika Pokreta snaga Srbije Bogoljuba Karića.
Zatim je postao član Socijaldemokratske partije Rasima Ljajića, koja ga je postavila na funkciju potpredsednika Skupštine Srbije. Odatle se kandidovao za prelet u jato naprednjaka, neposredno pred izbore održane 21. juna, pa se sada njegovo ime spominje kao kandidata za naslednika Maje Gojković.
Od portira u vrh opštine
Kao poseban dodatak ovoj priči trebalo bi navesti i slučaj Bobana Petkovića iz SNS, čija je biografija nedavno kružila društvenim mrežama i služila za podsmeh i to u trenutku kada je izabran za predsednika Skupštine Opštine Sremski Karlovci.
Iz ove biografije jasno se vidi da je Petković koji je radio kao portir, inkasant, poslovođe u službama smeća i javne higijene, šef obezbeđenja, poštar i policijski službenik, stigao do mesta predsednika Skupštine opštine Sremski Karlovci nakon što je 2020. završio Fakultet za menadžment Sremski Karlovci.
Za predsednika Skupštine Opštine Sr. Karlovci izabran Boban Petković SNS (moćni CV u prilogu), a za zamenika Stefan Dimitrije Dimić SPS. Za sekretara izabrana dosadašnja sekretarka Vera Stevanović-Nikolić. Za predloge je glasao i odbornik POKS-a #nazdravlje #konstituisani pic.twitter.com/7F6IQXQWNg
— Ivan Stijepović (@stijepovic_i) August 21, 2020
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
