Pisac i istoričar umetnosti Nebojša Milenković, ujedno jedan od prvih aktivista koji je javno upozorio Novosađane da gradska vlast planira urbicid nad poslednjom zelenom površinom u priobalju Dunava, smatra da megalomanski projekat ”Novi Sad na vodi” ipak može da se zaustavi, uprkos tome što mu Galensovi geometri već “uzimaju meru”. Preduslov za to je, smatra Milenković, da Novosađani sa tastartura i besnih smajlilja pređu u otvoreni, javni aktivizam, ali i da prevaziđu surenjivosti i politička razmimoilaženja.
Još od aprila 2019. godine Milenković je ispred Grupe građana pokušao u više navrata da pozove gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića na javnu raspravu o ovoj temi, kako bi Novosađani, a posebno stanovnici Limana koji bi izgradnjom ovog kompleksa bili direktno najugroženiji, saznali iz “prve ruke” šta Grad planira. Međutim, izuzev sporadičnih prozivki i uvreda koje je upućivao Milenkoviću sa javnog servisa, Vučević se nikada nije udostojio da odgovori građanima opravdano uplašenim informacijom da je gradonačelnik zarad investitora i dobiti spreman i da prekraja korito Dunava, svesno ugrožavajući sopstvene sugrađane.
Njihov poziv za Zbor građana, koji su zvanično i predali Mesnoj zajednici “Ostrvo”, Vučević je sa prezoiom prokomentarisao, poručujući Limancima sa javnog servisa kako “nije voleo zboraše ni kada je učio o Drugom svetskom ratu”, sramno aludirajući na Zbor Dimitrija Ljotića i poistovećujući svoje sugrađane sa fašističkim pokretom.
Nakon više od godinu dana, Grad zvanično i dalje ne iznosi transparentne podatke o projektu koji će na prostoru Brodogradilišta, Šodroša, Ribarca i Kameničke ade, umesto novosadskog “Central parka”, kako ga je nazvao Milenković, volšebno prerasti u betonski kompleks solitera, višespratnica, hotela i parkinga, već prepoznatljivog građevinskog “miksa” omiljenog novosadskog investitora, kompanije “Galens”.
“Voda, vazduh (svetlost), šume i jezera strateški su resursi, i njihova uzurpacija jednostavno ne sme biti maskirana pričama o bilo kakvom famoznom profitu. A, kad već govori o profitu, treba upitati i o čijem profitu zapravo govori Miloš Vučević!? O „Galensovom“ ili gradskom? “, kaže Milenković, pitajući se “kako to da ni u jednoj od projekcija nad famoznim profitom prednost nikad nije dobilo strateško ulaganje u zdravlje građanki i građana Novog Sada”. I dok se svakog dana potvrđuje da gradskim čelnicima nije stalo do mišljenja onih koji čine jedan grad, odnosno stanovnika istog, Milenković u tome vidi i jednu pozitivnu stranu. “Građanske inicijative su najbolja stvar koja se našem društvu dogodila u poslednjih desetak godina”, kaže pisac, podsećajući Novosađane da su ipak oni jedini vlasnici svog grada, i da od građana još uvek sve zavisi.
“Da, da — baš od tebe koji/koja ovo čitaš i blago se mrštiš, misleći kako u ovom društvu od tebe nažalost odavno više ne zavisi ništa! Tebe koji/koja na svaki urbicid, ekocid ili šumocid na društvenim mrežama uredno ostavljaš besne smajlije i zgrožene komentare, iščuđavajući se „kako je to uopšte moguće“. Tebe koji/koja si večito na korak od odluke da se i sam/sama aktivnije priključiš! Sve što u borbi protiv NSH20 u Grupi građana radimo usmereno je upravo ka tebi, s namerom da te osmelimo da učiniš presudni korak, uključiš se i pomogneš koliko možeš! Ni manje ni više od toga. Onoliko koliko možeš biće sasvim dovoljno! Zato što i Ti dobro znaš za onu izreku kako je da bi zlo pobedilo potrebno samo to da dobri ljudi ne učine ništa. Ne dozvoli da taj dobar čovek/žena budeš upravo ti! ”, poručio je Milenković, uz napomenu da “Miloš Vučević, iako je njegov gradonačelnik, još uvek nije i vlasnik ovoga grada”.
Pored Milenkovića, akciji protiv izgradnje Novog Sada na vodi priključile su se brojne ekološke organizacije i druge građanske inicijative, ali za najupornijeg i najbučnijeg borca izdvojio se nekadašnji gradonačelnik Novog Sada i potpredsednik Narodne stranke Bora Novaković, koji je obelodanio i urbanističke planove Galensove buduće imperije “na vodi”. Zamerku pojedinih Novosađana da Novaković politizuje i zloupotrebljava priču o ovom projektu kako bi prikupio političke poene za svoju stranku, Milenković vidi kao potpuno nebitnu.
“Trenutno tema nije čak ni to da li je urbanistička politika gospodina Novakovića bila značajno drugačija od one koju danas pokušava da vodi Miloš Vučević, tema je hoćemo li, kao njegovi građani, dozvoliti da se u Novom Sadu, koji se već najmanje tri decenije uništava jeftinom, tipskom i potpuno nehumanom „arhitekturom“, ovim projektom definitivno ubije svaki urbanistički smisao! Na sveprisutno pitanje: imam li lični problem s tim što ovu građansku akciju „preuzimaju“ političke stranke — moj odgovor je: naprotiv! Ne postoji niko ko ima ili može imati „tapiju“ na ovu temu — nemamo je ni mi kao građani, ni političke stranke, a najmanje je ima Miloš Vučević, koji izbornom pobedom nije dobio blanko kartu za (urbanističku) destrukciju! A da li će i sâm shvatiti da je tako, takođe ne zavisi od njega — već upravo od nas, koji jednostavno ne smemo da dignemo ruke od sopstvenog grada. Takođe, pozivam i sve druge takozvane političare (i one koji se takvim osećaju) da slobodno prihvate, preuzmu i zastupaju ovu tezu i suprotstave se ubistvu urbanističkog smisla u gradu u kom živimo! Naposletku, da li ćemo naš novosadski Central park zaista i dobiti — srećom, takođe ne zavisi od „političara“ već isključivo od nas”, zaključuje Milenković.