0
"Ako niste zaboravili kako se poslanica SNS-a Staša Stojanović hvalila da je u Kini položila 'seminar za srpske parlementarce', ako se sećate da su naprednjaci Petar Petković i Damir Zobenica tokom posete Pekingu i bratskoj komunističkoj partiji otkrili da je Kina inspiracija za čovečanstvo, onda niste iznenađeni prizorom u kome ministri potpisuju 28 sporazuma koji treba da stvore 'zajednicu Srbije i Kine' što je, kako Vučić objašnjava, najviši oblik saradnje dve zemlje", napisao je Branko Miljuš iz Stranka slobode i pravde u autorskom tekstu.
„Izborom zajednice sa Kinom, režim je i konačno priznao da nema nameru da Srbiju vodi u Evropsku uniju. Dakle, ne zamor od proširenja unutar EU, o kome priča premijer Vučević, nego Vučićeva odluka o izboru kineskog tipa drušva, Srbiju pretvara u izolovano ostrvo i to u trenutku kada iz Berlina, ali i drugih evropskih prestonica dolaze poruke o spremnosti maksimalnog ubrzanja procesa pridruživanja.
Ovu odluku Vučić je doneo ne zbog Srbije, nego zbog sebe. Samo od Evrope izalovana Srbija je država u kojoj režim može da sarađuje sa organizovanim kriminalnim grupama, bogati se na korupciji, izbacuje decu neistomišljenika iz vrtića dok metalnim štanglama, cokulama i pesnicama prevaspitava opozicione lidere i zloupotrebljava ceo državni aparat i medije kako bi pokrao izbore. Cenu odluke režima da sačuva vlast, a žrtvuje Srbiju plaćaće naša deca ne samo kroz otplatu duga koji će prema Kini kada se svi planirani projekti završe iznositi gotovo 18 milijardi evra, već i svojim zdravljem zbog toga što uvozimo prljave tehnologije i konačno, opastankom države, jer iz naših gradova i sela svake godine u zemlje EU ode preko 70.000 ljudi.
Ako neko ne zna kako se živi u čeličnom zagrljaju Kine, koji nam vlast obećava, može da pita Borane koji su se uverili da naši zakoni za Ziđin i Kineze ne važe ili Zrenjanince koji od kada je režim njihove oranice poklonio kineskom Linglongu za fabriku guma, mogu samo da gledaju u visoku betonsku ogradu iza koje niko ne zna šta se dešava. Ako neko ne zna koliko slobode ima u jednopartijskom sistemu može da se podseti dešavanja na Tjenanmenu o kojima kineska vlast ćuti i posle 35 godina.
Pravac u kome režim juri možemo promeniti samo ako se vratimo dokumentu koji je pod pokroviteljstvom Proglasa 9. marta potpisala sva parlementarna opozicija, podržao onaj njen deo koji nije u Skupštini zajedno sa brojnim intelektualcima i javnim ličnostima. U njemu se traže izbori, a ne nastavak izborne prevare zakazan za 2. jun čije pripreme su u završnoj fazi. Samo nepristajanjem na polovična rešenja, koja nam vladar nudi kao mamac, moguća je promena sistema i povratak demokratije bez koje nema ni normalnosti ni dobrog života.
Sve osim borbe za pravo ljudi da slobodno biraju zapravo je prihvatanje unapred definisanih uloga, u političkom pozorištu senki kojim se u konačnici upravlja iz kabineta zla koji je iz Jajinaca preseljen na Andrićev venac. I tu činjenicu neće promeniti ni bespoštedna potraga za notarima, ni uvrede kojima borci za mandate časte dojučerašnje saborce koji ostaju verni orginalnim zahtevima opozicije, kao ni besprizorne optužbe da su oni koji su zdravlje i živote rizikovali da bi skrenuli pažnju na izbornu krađu zapravo Vučićevi saveznici“, napisao je Miljuš u autorskom tekstu.
***
BONUS VIDEO – Hoće li nam poseta kineskog predsednika doneti više koristi ili problema?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
