0
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Filip Ejdus izjavio je danas da će vlast u Srbiji morati da popusti ukoliko Evropska komisija (EK) bude odlučna u zahtevu da se sprovede međunarodna istraga zbog izbornih nepravilnosti.
Ejdus je u intervjuu agenciji Beta kazao da bi se reakcija EK mogla očekivati nakon objavljivanja izveštaja ODIHR krajem februara.
„Iako je usvojena Rezolucija neobavezujuća, mislim da bi se reakcija EK mogla očekivati nakon objavljivanja izveštaja ODIHR krajem februara. Ne očekujem da EK svoje zahteve u vezi sa decembarskim izborima saopšti tako oštrim jezikom kao i Evropski parlament (EP), ali određenih reakcija očekujem da će biti“, rekao je on.
Na pitanje kako će vlasti u Srbiji odgovoriti na eventualni zahtev EK da se sprovede međunarodna istraga o izbornim nepravilnostima, Ejdus je kazao da je vlast u Srbiji već odbacila tu preporuku EP.
PROČITAJTE JOŠ:
„Verovatno će isto uraditi i s takvim zahtevom koji bi došao od EK. Ipak, u slučaju da EK bude odlučna, moguće je i da vlast popusti i pristane da se formira nezavisna komisija u čijem bi radu učestvovali i međunarodni eksperti“, istakao je profesor.
Ejdus je ocenio da je ugled srpskih vlasti narušen na međunarodnoj sceni nakon usvajanja Rezolucije EP.
„Ugled ovog režima u Evropi je bio i pre ovih izbora u strmoglavom padu zbog slabe vladavine prava, neusklađivanja sa spoljnom politikom Evropske unije (EU) i oružanog incidenta kod Banjske septembra prošle godine. Nakon veoma spornih izbora, spisak i težina problema su postali toliko veliki da je u Evropi postalo jasno da režim Aleksandra Vučića ne samo da ne može nego očigledno i ne želi da uvede Srbiju u EU“, naglasio je profesor.
Na pitanje kakve će biti posledice po građane Srbije ukoliko se ne prihvate preporuke iz Rezolucije EP, Ejdus je rekao da sada sve zavisi od toga kako će se postaviti EK.
„Ukoliko se EK bude ponašala u skladu s vrednostima na kojima počiva i koje retorički zagovara, i uputi zahtev Srbiji da se sprovede istraga onda će pre svega režim biti negativno pogođen, a građani će dugoročno imati koristi pošto će se povećati cena za kršenje zakona i uzurpiranje vlasti. Ukoliko se EK ogluši na Rezoluciju EP, onda će posledice biti loše za građane Srbije pošto će vlasti i od EU dobiti zeleno svetlo da mogu da nastave da krše sopstvene zakone i nameštaju i naredne izbore po potrebi“, objasnio je profesor.
Upitan da li će i na koji način Sjedinjene Američke Države uticati na stav EK o izbornim nepravilnostima u Srbiji, Ejdus je ocenio da su SAD u dosadašnjem toku post-izborne krize koristile blažu retoriku.
„To je pre svega zbog toga što oni Srbiju mnogo više posmatraju kroz prizmu geostrateških interesa nego nekakvih principa uređenja vlasti. Ipak, nadam se da će i oni shvatiti da istinske i održive stabilnosti u ovom regionu ne može biti s jednim autoritarnim režimom čiji su najbliži partneri (Viktor) Orban i (Vladimir) Putin“, rekao je.
Na pitanje da li ima dovoljno vremena da se promene izborni uslovi do sledećih lokalnih izbora koji se očekuju u maju ili početkom juna, Ejdus je rekao „ukoliko bi se krenulo odmah, možda i ima“.
Ejdus je ocenio skandaloznim reakcije predstavnika političke vlasti u Srbiji na Rezoluciju EP, jer su zahtev EP uporedili s austrougarskim ultimatumom iz 1914. godine.
„To je potpuno pogrešna istorijska analogija koja ima za cilj da obmane građane i pridobije njihovu podršku za odbacivanje zahteva. Vlast je takvim stavom pokazala ne samo da ne razume istoriju svoje države već da ne razume ni sadašnji trenutak u kome se ona nalazi. U proces evropskih integracija smo dobrovoljno ušli i on podrazumeva ne odricanje već deljenje svog suvereniteta s drugima. Pristali ste da dobijate milijarde evra bespovratne pomoći, ali imate i određene obaveze, a to je da svoje društvo uredite u skladu s evropskim principima koje ste stavili i u svoj Ustav“, kazao je profesor.
Na pitanje zbog čega srpsko tužilaštvo nije pokrenulo istragu o navodima opozicije da su decembarski izbori pokradeni, Ejdus je rekao da je to zbog toga što su naše institucije odavno zarobljene i nalaze se pod kontrolom jednog čoveka.
„Tužno je da smo došli u situaciju da sami izgleda više nismo u stanju da se iščupamo iz kandži uzurpatorske vlasti i da nam treba međunarodna pomoć, ali to je realnost. Ipak, i ta međunarodna pomoć ništa ne znači dokle god je većina građana koja ne podržava ovaj režim obeshrabrena, tiha ili podeljena. Zbog toga je važno da uzmemo sudbinu u svoje ruke i konačno sredimo kuću u kojoj živimo tako da nam se ovo više nikad ne ponovi“, zaključio je Ejdus.
BONUS VIDEO: Gost: Filip Ejdus, profesor Fakulteta političkih nauka
