2
Agencija je novu odluku donela na osnovu žalbe Selakovića i dugogodišnjeg procesa razmatranja situacije i to 24. juna ove godine, uvaživši njegovu žalbu, piše novosadski portal 021.rs
Kako piše 021, Selakovića, tadašnjeg ministra pravde je Agenciji u aprilu 2014. godine prijavilo Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije zbog sumnje da se vodio interesima kada je za funkcije zamenika javnog tužioca i sudije, kao član Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, glasao za svoje bliske saradnike iz ministarstva.
On se tereti da je direktno učestvovao u njihovom odabiru za kandidate na više funkcije – reč je o Radomiru Iliću, za kog je Agencija navela da je u to vreme bio posebni savetnik ministra Selakovića u ministarstvu, a koji je na osnovu njegovog navodnog učešća u radu Državnog veća tužilaca postao zamenik javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Takođe, reč je i o Mirjani Mihajlović, koja je izabrana na funkciju sudije Prekršajnog suda u Beogradu u vreme kada je, kaže Agencija, ista bila savetnica Selakoviću. Agencija je tada ustanovila da je reč o sukobu interesa koji postoji, a koji Selaković nije prijavio ovom organu, što mu je zakonska obaveza.
Inicijativa Agencije za smenu Selakovića 2014. godine je izazvala veliku polemiku u javnosti, mahom i zbog izjašnjenja Selakovića na istu. On je Agenciju tada u zvaničnom izjašnjenju na pokrenut postupak pitao – zašto je postupak pokrenut, a da njega ovaj organ prethodno nije pitao za stav.
Rekao je da Ilić i Mihajlovićeva ne mogu da budu povezani sa njim u smislu zakona i da nijedna strana u priči nema ličnu korist – da njih dvoje poznaje sa studija prava, da su u dobrim odnosima i da ih je zbog toga birao. Dodao je i da polaznici Pravosudne akademije po zakonu imaju prednost u izboru na pravosudnu funkciju i da ovaj dvojac nije izuzetak, kao i da je „logično da žele da budu izabrani na pravosudnu funkciju“.
Inače, Radomir Ilić je bio posebni savetnik ministra Selakovića do 5. avgusta 2013. godine, što znači da je razrešen dva meseca nakon spornog odabira na novu funkciju. Mirjana Mihajlović je radila kao savetnik u ministarstvu bez imenovanja, a sudija je postala 21. maja 2013. godine.
Kako je Agencija navela u svom prvobitnom rešenju, tadašnji ministar Selaković je svoj dvojac odmah nakon napredovanja uputio nazad (reimenovao) na rad u ministarstvo na „obavljanje stručnih poslova“. Radomir Ilić je godinu dana kasnije postao i državni sekretar.
Agencija je odbacila sva pravdanja Selakovića i tada poručila da su Ilić i Mihajlovićeva, kao polaznici Pravosudne akademije u to vreme, u smislu zakona bili na previsokim pozicijama u ministarstvu – tamo su poslati da uče i steknu veštine, a ne da savetuju ministra.
„Poštujem zakone svoje države i poštovaću svaku zakonitu odluku njenih organa. Ali ne volim kada mi pridike o zakonitosti drže oni kojima su ruke duboko u medu. Oni kod kojih se zakon može primenjivati na ovakav ili onakav način, koji zakon retko kada primenjuju dosledno, a naročito onda kada je morao da bude primenjen“, rekao je Selaković o ovom slučaju Tanjugu te 2014. godine.
Sada, šest godina kasnije, kada je Selaković generalni sekretar predsednika Srbije Aleksandra Vučića i član predsedništva SNS, Agencija za sprečavanje korupcije poništava odluku bivšeg direktora ovog organa tako što uvažava žalbu i obustavlja postupak.
Odbor Agencije je sada ponovo razmotrio njegove argumente i došao do zaključka da je Selakovićeva žalba osnova i da sukoba interesa nije bilo. Odbor Agencije sada iznosi da je „nesporno“ da su Ilić i Mihajlovićeva imali prednost prilikom izbora jer su bili polaznici Pravosudne akademije i završili početnu obuku, sa najvišom ocenom.
„Odbor Agencije nalazi da je prvostepeni organ pogrešno primenio materijalno pravo kada je pobijanim rešenjem utvrdio da je žalilac, kao ministar pravde, postupio suprotno odredbama Zakona o Agenciji“, navodi drugostepeni organ Agencije i dodaje da se Selaković u konkretnim situacijama nije nalazio u sukobu interesa, te da činjenice da je dvojac u trenutku napredovanja u karijeri bio angažovan kao savetnici Selakovića u ministarstvu „same po sebi ne predstavljaju okolnosti na osnovu kojih bi se a priori opravdano moglo smatrati da su sa ministrom interesno povezana lica“, navodi se.
„S obzirom na navedeno, žalilac se nije našao u situaciji da je vršenjem javne funkcije ugrozio javni interes, niti je navedenim kandidatima pribavio kakvu korist ili pogodnost. Pored toga, kada je reč o izboru na navedene javne funkcije, bitna je činjenica i ta da odluku o izboru na funkciju zamenika javnog tužioca, odnosno sudije, donosi Narodna skupština, a da Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva donose odluku o predlogu kandidata za izbor. Kako podnosilac žalbe nije bio u situaciji sukoba interesa, nije postojala ni obaveza da o sumnji u postojanje sukoba interesa pismeno obavesti Agenciju“, zaključio je Odbor Agencije, drugostepeni organ, koji je poništio prvostepenu odluku.
Radomir Ilić još uvek je državni sekretar u Ministarstvu pravde. Mirjana Mihajlović se 2017. godine borila i za mesto direktora Agencije za sprečavanje korupcije, ali tada nije izabrana. Na čelu ACAS trenutno je Dragan Sikimić, za kog je BIRN pre dve godine utvrdio da je blizak vladajućoj partiji.
