1
„Pre deset godina delegacije Beograda i Prištine po prvi put su sele za sto kako bi ostavile prošlost iza i pronašle put napretka saradnje, cilj ostaje i danas: postići napredak na njihovom putu ka EU i poboljšati živote ljudi“. Šta na ovakav osvrt EU kažu upravo ljudi sa terena i koliko se oni slažu sa ocenom Miroslava Lajčaka da su sporazumi postignuti u dijalogu napravili istinske promene za građane i stabilnost Zapadnog Balkana?
Kada smo juče razgovarali sa građanima Severne i Južne Mitrovice, oni su nam kazali da promena nema, ili da su minimalne. Južno od Ibra optužuje se Srbija i šalje poruka da bi Beograd trebalo da odustane od Kosova, a severno – da Priština formira zajednicu srpskih opština i ispuni sve dogovoreno. Ipak, bilo je i onih koji su zatražili da se živi kao što se „nekada živelo“ – zajedno.
Danas smo pitali eksperte, one koji se u različitim oblastima bave upravo pitanjem dijaloga i koji žive van mitrovičkog regiona.
Rašiti: Pozitivne promene kod građana, ali dijalog omanuo da stvori normalnost među vladama
Naim Rašiti (Rashiti) iz Balkanske grupe ipak primećuje pozitivne promene u životu ljudi, a naročito kada su u pitanju odnosi između severa i juga Mitrovice.
„Ljudi slobodnije komuniciraju, sarađuju bolje. Bezbednost za Srbe se povećala“, navodi u izjavi za KoSSev.
Rašiti takođe napominje da je razumevanje između samog Kosova i Srbije na višem nivou, te da je ključno postignuće to da građani i na Kosovu i u Srbiji obe zemlje „ne prate politički narativ jednih o drugima“.
„Poverenje u političke priče na svim stranama je mnogo manje i građani ne padaju u zamku njihovih provokativnih narativa“, ističe.
Rašiti takođe podseća na to da je sporazum o Telekomu pomogao da se komunikacija između dva naroda poboljša na samom Kosovu, ali i između Kosova i Srbija.
Takav je slučaj i sa drugim sporazumima, poput onog o IBM-u, dodaje.
Ipak, Rašiti je svestan zastoja u dijalogu.
„Tenzije između Beograda i Prištine sprečile su dalju korist za građane dva nova sporazuma. Briselski dijalog nije uspeo da stvori normalnost između dve vlade, što je bila ključna svrha ovog dijaloga. A kašnjenje u normalizaciji sprečilo je uspeh ranog dijaloga i sporazuma“, naglasio je u razgovoru za KoSSev.
Ahmetaj: Nedostatak transparentnosti, bez vidljivog napretka kad tad i teška pitanja
Dijalog Srbije i Kosova traje, ali bez nekih konrektnih dogovora do sada, sa druge strane ocenjuje Nora Ahmetaj, stručnjakinja za tranzicionu pravdu iz Prištine.
„Ja smatram da se nije postigao vidljiv napredak u rešavanju osnovnih pitanja koja će morati da se reše kako bi dve države uspostavile normalne odnose. U narednim rundama, smatram da se fokus mora pomeriti na najspornija pitanja, a kao sporno pitanje do sada za mene, budući da se bavim, tranzicionom pravdom, bilo je i jeste pitanje nestalih lica sa obe strane“.
Ona napominje da se upravo pitanje nestalih do sada smatralo “teškim” ali humanitarnim pitanjem, no kad – tad, kako kaže, obe strane moraće njime da se pozabave.
„U ranijim rundama, razgovori o praktičnim pitanjima su nekako služili za pripremu terena za konačni dogovor. Ali sada se čini da je ta dinamika obrnuta – ni jedna strana nije baš zainteresovana da nastavi dalje, a pogotovu kosovska strana. G-din Aljbin Kurti eksplicitno je rekao da Kosovo u ovom trenutku ima preča posla od dijaloga, kao što je borba protiv korupcije i zaposlenost, naročito mladih. Čini mi se da nijedna strana ne vidi da se može mnogo dobiti iz daljih tehničkih razgovora“, naglasila je Ahmetaj.
Ona dodaje i to da desetogodišnji dijalog, od samog početka prati nedostatak transparentnosti.
„A tu najviše krivim EU, a i domaće aktere. Takođe i nedostatak konsenzusa u bivšim vladama Kosova oko dijaloga“, kaže.
Na kraju kaže: „Videćemo da li će nova Kurtijeva Vlada 2 pretrpeti pritisak EU i SAD za nastavak dijaloga“.
Dimitrijević: Građani ništa dobro od dijaloga nisu videli
„Samo su se imena pregovarača menjala, sve ostalo je u suštini isto“, iskustvo je Darka Dimitrijevića, urednika Radio Goraždevca iz istoimenog mesta, najvećeg sela nastanjenog srpskim stanovništvom u Metohiji.
Čak i ono što je dogovoreno u Briselu se ne sprovodi, kao što je zajednica većinski srpskih opština, kaže Dimitrijević dalje, dodajući da neformirana organizacija „svakako nije bila nikakav garant prava srpskoj zajednici“.
„Obični građani nisu videli ništa dobro od dosadašnjeg dijaloga, srpska zajednica je ostala diskriminisana kao i pre početka dijaloga. Tu mislim na osnovna ljudska prava“, naglasio je Dimitrijević i izlistao koja su prava u pitanju.
„Sistem ne dozvoljava raseljenim licima pravo da poseduju kosovska dokumenta, takođe – imovinska prava, pravo na rad i jezik. Sloboda kretanja je bila i ostala problem i nakon dogovora Beograda i Prištine. Srbi sa KiM su sa srpskim dokumentima građani poslednjeg reda i ti dokumenti im ne garantuju nikakva prava kada je kretanje u pitanju. Pasoš koordinacione uprave je bezvredan. Oni koji imaju kosovske tablice moraju da ih skidaju a to je bio slučaj i pre početka dijaloga“.
Čak i primer vakcinacije protiv koronavirusa govori o stanju zdravstvene zaštite, dodaje ovaj novinar.
„Na Jarinju se otvara svaki gepek od strane KP, da slučajno ne uđe neka vakcina protiv koronavirusa na Kosovo“.
„Oba naroda su samo izgubila procesom ovog dijaloga, Srbi malo više, jer su pogasili sve one institucije koje su ih vezivale sa Srbijom na Severu Kosova“, dodaje, a za to odgovornosti snose:
„I Beograd i Priština, a najviše međunarodna zajednica i EU, jer su zarad političkih ciljeva i ambicija zapostavili sprovođenje zakona i zapostavili običnog obespravljenog čoveka“.
