Svetska organizacija za prirodu WWF Adrija, uputila je komentareministarstvu energetike i rudarstva na nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije, a koji i dalje predviđa finansiranje malih hidroelektrana. Prema njihovom mišljenju, nacrt zakona ponovo ignoriše volju građana, koju su jasno pokazali kroz brojne akcije, proteste i peticije.
Iako već godinama građani, inicijative i organizacije civilnog društva upozoravaju na sve probleme u vezi sa izgradnjom malih hidroelektrana, prema mišljenju WWF Adrije, nacrt zakona predviđa nastavljanje njihovog subvencionisanja.
Kažu da je ministarstvo nastavilo sa praksom netransparentnog odlučivanja o temama bitnim za kvalitet života građana, a predviđen je kratak rok za dostavu komentara na nacrt ovog važnog zakona.
“U odgovoru na komentare koje smo slali početkom januara, ministarstvo je potvrdilo kako su hidroenergetski projekti od javnog interesa, te kako će nastaviti sa subvencijama za izgradnju pribranskih malih hidroelektrana. S obzirom na to da su sve relevantne institucije upoznate sa svim dokazima o ekonomskoj neopravdanosti izgradnje i subvencionisanja malih hidroelektrana, kao i njihove štetnosti po životnu sredinu, smatramo neprihvatljivim odluku ministarstva o nastavku finansiranja ovih projekata. Ističemo da projekti izgradnje malih hidroelektrana nikako ne mogu biti projekti od javnog interesa”, kaže Nataša Milivojević iz WWF Adrije.
Mnogi su mišljenja da u nadolazećem periodu, potrebno okrenuti se novim tehnologijama i proizvodnji energije iz drugih obnovljivih izvora, kao i povećanju energetske efikasnosti radi ublažavanja klimatskih promena. Neophodno je i razmotriti koji obnovljivi izvori energije imaju štetan uticaj na prirodu i podsticati samo one koji je ne uništavaju, za razliku od hidroelektrana.
„Hidroelektrane su zastarela tehnologija koja će vremenom tražiti sve veća ulaganja, a šteta koju imaju po ljude i životnu sredinu neopravdano je velika. Srbija se uz sve ostale zemlje dunavskog sliva, obavezala na sprovođenje legislative o vodama, klimi i životnoj sredini u okviru Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav. Jedan od usvojenih dokumenata je i “Vodeći principi o održivom razvoju hidroenergije u slivu Dunava”. U dokumentu se navodi kako je potrebno uspostaviti mere ublažavanja negativnih uticaja hidroenergetskih postrojenja. Ovim nacrtom zakona, usvajanje tih odredbi nije predviđeno“, objašnjava Duška Dimović iz WWF Adrije.
Iskustva iz Evrope, ali i naše zemlje jasno pokazuju kako razvoj energetskog sektora mora uključivati i jasne odrednice o zaštiti životne sredine, posebno kada smo suočeni s neizvesnošću koju donosi klimatska kriza.