0
Svetski Dan sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda obeležen je u nedelju, a u Srbiji je samo u ovoj godini na putevima poginula 431 osoba, od toga desetoro dece. Na brojke i statistiku većina ljudi ne reaguje, ali imena i lica žrtava bude saosećanje, zbog toga su roditelji stradale dece odlučili da za Nova.rs ispričaju svoje priče i tako apeluju na sve vozače da pažljivo voze jer ljudski životi nemaju cenu.
Ova statistika koju je MUP Srbije objavio odnosi se na period od početka godine do 19. novembra, a sem stradalih, teško je povređeno skoro 3.000 ljudi, među njima 122 dece, do 14 godina starosti. Koliko ljudi će ostati delimično ili potpuno invalidi nije poznato. Nije poznato ni kolika je direktna materijalna šteta ali je sigurno manja od one indirektne, jer u saobraćajnim nezgodama stradaju najviše radno sposobni ljudi, vrlo često mladi koji tek treba da zasnuju porodicu. Taj gubitak je nemerljiv.
Pročitajte još:
Ipak, većinu ljudi suva statistika ne dotiče previše, zato ne treba nikada zaboraviti da iza svake od brojke stoji ime i prezime izgubljenog čoveka, a iza žrtve ostaje praznina u porodici koja više nikada neće biti popunjena.
Roditelji koji su proteklih godina ostali bez dece, u razgovoru za Nova.rs, govore o tome koliko je bitno da se podigne svest o nesrećama, ali i da se apeluje na vozače da voze po propisima. Vladimir Majorski je 18. oktobra prošle godine dobio najcrnju vest koju jedan roditelj može da dobije. Javljeno mu je da mu je sin Boris (18) poginuo u saobraćajnoj nesreći kod Beške.
Poginula je i njegova devojka, Dejana Neralić (17). Dvoje tinejdžera nalazili su se na motoru, kada je sa sporednog puta, ne poštujući prvenstvo prolaza, na put izašao „mercedes“ za čijim volanom je bio S. B. (84) iz Krčedina.
„On je dobio tri godine zatvora. Za dva mlada života – tri godine. Tužilaštvo se žalilo i sada čekamo odluku Apelacionog suda. Meni mog sina ništa ne može da vrati i ja sam toga svestan, ali kazna treba da bude primerena i da deluje na druge vozače da razmisle da li će da sednu za volan i kako će da voze“, kaže za portal Nova.rs Vladimir Majorski, otac stradalog dečka.
Osuđeni muškarac S. B. je dugo radio u Nemačkoj, gde je stekao i penziju. U toj državi je dobio i trajnu vozačku dozvolu.
„On se uključivao sa sporednog puta i ocenio je da može da prođe i moj sin i njegova devojka su stradali. Čovek je tada imao 83 godine, u tim godinama se sporije reaguje, pa zar je morao da sedne za volan? Zar nije mogao da plati taksi? Sada, umesto da provodi vreme sa svojim unukama, biće u zatvoru. Ja znam da mog sina ne mogu da vratim, ali imamo obavezu prema deci koju smo izgubili, legat, da radimo na podizanju svesti, da smanjimo broj stradalih na 0. To me drži, da idem dalje“, objašnjava Majorski.
Njegova poruka vozačima i pešacima je jasna – budite pažljivi i poštujte propise.
„Ako je čovek pijan, ne treba da seda u kola. Ako nije sposoban za vožnju, ne treba da vozi. Budite gospoda, sednite u taksi. Pešački prelaz je svetinja, vozači moraju da poštuju prednost pešaka a pešaci moraju da obrate pažnju“, kaže Vladimir.
Naša sagovornica, Vera Janković je bez ćerke Nikoline (13) ostala 7. decembra prošle godine. Na devojčicu je, dok je prelazila ulicu na pešačkom prelazu u Kragujevcu, naleteo automobil za čijim volanom je bio Vladan N. (71). Automobil je išao 90 kilometara na sat, od siline udarca devojčica je odbačena tridesetak metara dalje. Nikolina je pala u komu iz koje se nije probudila.
Preminula je 24 dana kasnije. Njega majka je sada aktivna u Udruženju roditelja dece stradale u saobraćaju, koje prati sudske procese sa nesreće u kojima su deca stradala.
„Jedna mama iz našeg udruženja je rekla, kada više nemate koga da volite, nemate ka kome da usmerite ljubav, onda ga usmerite ka udruženju. Meni je to ventil, da ga nema, stalno bih plakala“, kaže Vera Janković, Nikolinina majka.
Po njenim rečima, brojevi koji su izneti na obeležavanju Dana sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda su više nego alarmantne.
„Mi smo i dalje među evropskim zemljama sa najviše stradalih u saobraćaju, ako ne i na neslavnom prvom mestu. To treba gledati prema 100.000 stanovnika, a ne apsolutne brojke. Ponašanje vozača je često katastrofalno, na ulicama važi zakon jačeg. Pešaci i biciklisti su najbespomoćniji i meni je strašno kada vidim na društvenim mrežama da neki pravdaju nesavesne vozače i napadaju pešake. Takođe, u slučaju sudara, stradaće onaj u manjem automobilu i tu vlada zakon jačeg a to treba promeniti“, kaže za portal Nova.rs Vera.
Udruženje roditelje deca stradale u saobraćaju, u kome je, radi na promeni ne samo zakona, već i stavova i mentaliteta učesnika u saobraćaju.
„Naš predlog je da se usvoji represivniji zakon, po kome će, naravno ako krivica bude dokazana, vozač koji je kriv za nesreću u kojoj je neko poginuo biti osuđen na najmanje pet godina zatvora. Često su kazne koje sudovi izriču simbolične, pogotovo što posle izdržane dve trećine kazne, osuđena osoba može da podnese zahtev za uslovni otpust, tako da se presuda svede na dve-tri godine. Znate, ti ljudi uglavnom služe kazne kao „slobodnjaci“, imaju vikende, godišnje odmore. Moje dete više nema vikend“, kaže Vera.
Podsetimo, u nedelju je načelnik Saobraćajne policije Slaviša Lakićević izneo još jedan podatak, da je nedavno, u samo jednom danu, saobraćajna policija sankcionisala čak 10.000 prekršaja.
„Treba da promenimo sistemski pristup. Kod nas je pažnja usmerena ka žrtvama, kako da ne postanu žrtve, da deca nose fluorescentne prsluke, da znaju kako da pređu ulicu. Treba pažnju usmeriti i na potencijalne počinioce, da znaju da ne mogu da izbegnu kaznu, da ne bude selektivne primene pravde i da oni koji za volan sednu pijani ili pod uticajem droge budu ozbiljno kažnjeno i pre nego što izazovu neku nesreću sa teškim posledicama“, zaključuje Vera Janković.
BONUS VIDEO: Motociklista udario pešaka na obeleženom prelazu u Nišu
