Crne vesti sustižu jedna drugu, sve je više slučajeva napada noževima, a počinioci su sve mlađi. Brzog rešenja nema, smatraju stručnjaci u razgovoru za Nova.rs i objašnjavaju zašto pretresanje dece pre izlaska iz kuće neće sprečiti da do zločina počinjenih ovim hladnim oružjem uopšte i dođe.
Početkom meseca Srbiju je potresao još jedan užasan zločin, još jedno dete ubilo je dete. U Niškoj Banji je 5. oktobra dečak (13) ubio svog vršnjaka (13) i najboljeg druga u porodičnoj kući. Povod je bila bezazlena dečja svađa, ali je onda maloletni ubica dohvatio nož i izbo druga na smrt.
Takođe, policajci su u Preševu 16. oktobra uhapsili maloletnika zbog pokušaja ubistva. On je osumnjičen da je posle svađe potegao nož na vršnjaka i ubo ga jednom u grudi i dva puta u leđa. Napad nožem je usledio posle tuče u kojoj je učestvovalo pet osoba.
Uz to, krajem septembra u Gradskoj ulici u Novom Pazaru, jednoj od centralnih ulica, za sada maskirani napadač ušao je u ugostiteljski objekat i nožem ubo mladića H. R. u vrat i grudi.
Skoro da ne prođe dan, a da ne stigne vest o obračunima noževima. Često su to maloletnici, čak i deca, koja bez mnogo razmišljanja i bez pravog povoda potežu sečiva. Problem je ogroman, broj žrtava raste, a postavlja se pitanje šta uraditi u naizgled jasnoj ali prilično komplikovanoj situaciji? Policiji su ovlašćenja u tom slučaju vrlo ograničena, makar dok se ne desi nešto strašno.
„Treba znati jednu činjenicu – ne ubija oružje, ubija čovek. Neverovatno zvuči podatak, ali najmanje ubistava smo imali do devedesetih, kada su u tadašnjoj državi, Jugoslaviji bili najliberalniji zakoni o posedovanju oružja. Ova akcija države prilikom koje je oduzeto vatreno oružje, neće imati prevelike rezultate, jer su oružje predali samo oni koji su to hteli, kojima je to bio višak ili zbog poreza i koji ga, najverovatnije ne bi ni upotrebili“, objašnjava Branko Bogdanović, stručnjak za oružje.
U Srbiji je i ranije najviše ubistava izvršeno hladnim oružjem, ali najčešće su to bili slučajevi porodičnog nasilja ili komšijskih tuča, kada bi ljudi dohvatili prvu stvar koja im se nađe pri ruci, a to su bili nož ili sekira. Problem je što sada mnogo mladih u grad kreće naoružana noževima.
„Oružje je manji deo problema. Ako tako gledate i kamen i motka mogu biti smrtonosno oružje. Nož je nešto što svako domaćinstvo ima, nema ograničenja prilikom kupovine, mogu ga kupiti i mladi, pa i deca. Veći problem je u porodičnom vaspitanju, odnosima među ljudima, u školi, u opštoj klimi naselja. Represija tu ne daje željene rezultate, mnogo je važna prevencija. Treba raditi na obrazovanju i vaspitanju dece“, objašnjava Bogdanović.
Pročitajte još:
Po njegovim rečima pojačana kontrola od strane roditelja ne može sama da daje rezultate. Saveti da roditelji pretresaju odeću deci su, po njegovom mišljenju pogrešni, jer ako zaista žele, tinejdžeri će oružje sakriti van stana i uzeće ga kada izađu napolje.
Po rečima sagovornika iz MUP Srbije, nošenje hladnog oružja se sankcioniše kao prekršaj. Predmet se oduzima i podnosi se krivična prijava.
„Ukoliko je prekršailac mlađi od 14 godina, on ne može da bude prekršajno gonjen. Ukoliko je u pitanju maloletnik, protiv njega će biti pokrenut postupak. Kaznu će platiti roditelj, usvojitelj, hranitelj ili druga osoba koja je nosilac staranja, a kazna iznosi od 20.000 do 150.000 dinara. Maloletnicima se najčešće u tom slučaju izriču mere ukora ili pojačanog nadzora“, objašnjava ovaj policajac.
Nije redak slučaj da policajci samo oduzmu oružje jer znaju da počinioci neće snositi posledice. Ipak, ukoliko počine krivično delo hladnim oružjem, nekoga povrede ili ubiju, na njih se primenjuju primenjuju odgovorajući članovi Krivičnog zakonika, ali je onda kasno i za žrtvu i za počinioca,
BONUS VIDEO: Tuča u Novom Pazaru
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar