0
Vesti o samoubistvima mladih u Srbiji postale su sve učestalije, a u poslednjih nekoliko meseci svedočili smo brojnim slučajevima koji jasno govore da je stopa suicida kod mladih u alarmantnom porastu. Koliko su mladi uopšte svesni činjenice da sebi oduzimaju život, koji su razlozi koji ih na to primoravaju i koliko je čitavo društvo odgovorno za gubitak svakog mladog života, za Nova.rs govorili su redovni profesor kliničke psihologije Radomir Čolaković i profesor i psiholog Tamara Džamonja. Čolaković je istakao da je jedan od ključnih problema laička konstatacija odraslih da mladima ništa ne fali, kao i da "za sve imamo vremena, a za decu najmanje".
Poslednji slučaj samoubistva devojčice od 15 godina, zabeležen je koliko juče u Kragujevcu, a nažalost samo dve nedelje ranije podjednako užasavajuća vest stigla je iz Surdulice, gde je 26. marta je pronađeno telo dečka L.Lj. (18) za kojim se danima tragalo, a za kog se, prema nezvaničnim informacijama utvrdilo da je preminuo od trovanja lekovima.
Krajem februara, tinejdžer J. V. (18) je nestao u Nišu i nakon dva dana je pronađen mrtav, takođe je u pitanju samoubistvo, dok je sredinom februara objavljeno da se u Varvarinu obesio tinejdzer M.J. (17). Javnost se i dalje živo seća tragične potrage za dečakom D. D. (15), čije je telo izvučeno iz Tamiša.
Kako da primetimo i koje su mere prevencije za decu koja su sklona sucidu?
O razlozima mladih zašto izvršavaju sucid, za naš portal objasnili su psiholozi:
„Mi u psihologiji govorimo o destruktivnom koktelu, to podrazumeva razvojne krize, ljubavne patnje, neuspeh u školi, sukobe s roditeljima i vršnjacima i sve ono što prati razvoj mladog čoveka. Period adolescencije je sklon raznim bolestima, oni su ranjivi i traže svoj identitet. Kada se ne snađu, često izlaz traže u pokušaju samoubistva. Kada pokušavaju da izvrše suicid, mi to zovemo apelom za pomoć“, kazao je Čolaković.
Upravo o ovome se složila i psiholog Tamara Džamonja koja kaže „da su izgledi da je stopa suicida kod mladih u porastu i da se kod mladih češće radi o pokušaju suicida nego što ga izvrše, ali i neuspeli pokušaj treba veoma ozbiljni shvatiti, jer upravo time oni pokazuju taj apel za pomoć.“
Poznato nam je kada se ovako nešto desi da čujemo kako motiv nije poznat, da niko nije očekivao, da ne razumeju zbog čega se to desilo.. Da li stvarno možemo znati uzrok suicida i šta to navede mladu osobu da oduzme sebi život?
Čolaković dodaje da često svedočimo iskazima da ni oni najbliži detetu ne znaju razloge njihovog poteza.
„Često najbliži ni ne primete da je mlada osoba depresivna, anksiozna i sklona suicidnim mislima. Najveća odgovornost je na roditeljima, ali i školi i prijateljima. Ako primetite da se nešto sa detetom događa, a da to niste ranije videli, onda treba tražiti stručnu pomoć. Mladi se uglavnom povlače u sebe, ekstrovertni postaju povučeni, izolovani..“, napominje profesor Čolaković i dodaje:
„Stopa suicida u Srbiji jeste porasla i možemo reči da je pandemija virusa kovida 19 doprinela tome, jer su mladi prekinuli svoje socijalne kontakte i loše se adaptirali na ovu situaciju, intenzitet straha je porastao. Čak i kod onih koji nisu imali neke psihičke teškoće, sada je period mnogo osetljiviji. Oni nemaju svest o smrti, da je to konačno i da nema povratka“.
„Uzroci često predstavljaju skup različitih nepovoljnih okolnosti. Ono što je najčešći uzrok je subjektivni osećaj da ih okolina odbacuje i ne razume, pre svega vršnjaci. To je situacija kada tinejdžeri osećaju da su neuspešni, neprihvaćeni i nevoljeni, u tom trenutku im izgleda kao da se ništa neće promeniti i taj stepen patnje ne mogu da podnesu“, objašnjava psihološkinja Džamonja.
Kako da zaštitimo tinejdžere, šta je u našoj moći kao društvu i koje su to mere prevencije, savetuju nas psiholozi:
„U mere prevencije pre svega spada edukacija, da se o tome otvoreno govori, ukazuje na uzroke i načine kako se to može prevazići. Podrška i razumevanje roditelja je od ogromne važnosti, da mladi znaju da imaju sigurnu bazu. Podrška prijatelja i bliskih osoba koje su tu da razumeju i saslušaju“, ističe Džamonja.
Kolika je odgovornost čitavog društva, a posebno školstva, profesor Čolaković kaže da generalno mladim ljudima nije posvećeno dovoljno pažnje, kao i da se neretko može čuti izgovor „Mlad si, ništa ti ne fali“.
„To je posebna priča tek. O tome se može cela knjiga napisati, ali najpre su roditelji. Ukoliko ne izgrade poverenje sa detetom to je prvi znak da dete kreće na drugu stranu. Ne grdimo, ne kritikujmo decu, ako primetimo da se sa detetom nešto događa, to nešto je za stručnjaka i ne treba okolišati da potražite stručnu pomoć. Ne mora neko da bude bolestan da bi digao ruku na sebe. Deca imaju iskrivljenu svest o smrti i čini im se kao da je izlaz iz bilo kog problema suicid. Prevencija je da dete ima kome da se obrati, u školi gde dođivljavaju bilo koju vrstu nasilja imaju strah da pričaju o tome, a ako nemaju razvijen odnos sa roditeljima oni se ustručavaju da kod njih potraže pomoć“, kaže naš sagovornik i dodaje:
„Dete ako zna da će naići na grdnju i agresiju, neće se nikada roditelju poveriti“.
„Škole uvek imaju prečih problema, kao što su realizacija nastave i sada tokom pandemije pa do vršnjačkog nasilja i danas sve više rasprostranjenog digitalnog nasilja. Suicid se smatra retkim, takvi učenici uglavnom ne skreću pažnju na sebe, ne remete nastavu, stoga su njihovi problemi „ispod radara“, složila se psiholog Tamara Džamonja.
Verterov efekat
Izveštavanje o samoubistvu je osetljivo područje, čak su i istraživanja pokazala povezanost između načina izveštavanja o samoubistvima i porasta broja samoubistava, te je ova pojava poznata kao Verterov efekat.
Navodno je Geteova knjiga „Jadi mladog Vertera“ u kojoj glavni junak na kraju knjige izvršava samoubistvo, izazvala talas samoubistava u Evropi, i čak je skovan pojam ‘’imitativno samoubistvo’’. Dejvid Filips, sociolog je ovaj efekat nazvao Verterovim efektom.
„Sigurno da ima i toga. Mladi ljudi na drugačiji način doživljavaju ljubav i ostale društvene pojave sa kojima se susreću u adolescenciji. Podbacili smo i kao roditelji, kao škola i kao društvo. Treba mlade školovati za život, a ne da zna matematiku. Mladi imitiraju drugog, zato je važno na koji način mediji izveštavaju o suicidu. Totalno pogrešan pristup imamo“, zaključio je Čolaković.
SOS LINIJE ZA POMOĆ I PODRŠKU OSOBAMA SA MENTALNIM TEŠKOĆAMA:
Nacionalna SOS linije za prevenciju samoubistva 011/7777 000
Nacionalna linija za psihosocijalnu pomoć tokom epidemije 0800 309 309
SOS linija Centra Srce 0800 300 303 dostupna od 14-23h
Četvrtina suicida kod adolescenata
U Srbiji se godišnje ubije oko 1500 ljudi. Gotovo četvrtina suicida se dešava kod adolescenata do 25. godine. Srbija je među poslednjim zemljama u Evropi koja je uvela SOS liniju za pomoć mladima kao vid podrške osobama sa mentalnim problemima.
Pročitajte još:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
