0
Iznenadna smrt mladića (21) iz Kraljeva i tinejdžera (16) iz Beograda, dve tragedije koje su se dogodile u samo jednom danu i na gotovo identičan način, uznemirile su čitavu javnost i opet povele pitanja o tome kako je moguće da dvojica zdravih mladića, izgubi život gotovo u sekundi i bez ikakvih prethodnih tegoba. Nažalost, ovakve sudbine nisu pojedinačne i u najvećem procentu su posledica kardiovaskularnih bolesti ili urođenih mana.
Srpsku javnost šokirala je iznenadna smrt dvojice mladića koje su se tokom vikenda dogodile u Mrčajevcima odnosno na Adi Ciganliji u Beogradu. Za vreme nastupa Kulturno-umetničkog društva na „Kupusijadi“ u Mrčajevcima dvadesetjednogodišnjem mladiću Veljku R. iz Kraljeva iznenada je pozlilo u subotu uveče, pao je a potom nažalost preminuo na putu do Opšte bolnice Čačak.
Obdukcija je pokazala, kako je prenela agencija RINA iz Višeg javnog tužilaštva u Čačku, da je Veljko preminuo usled posledica infarkta, a na telu nisu pronađeni tragovi povrede struje ili uboda igle, dok se toksikolođki nalaz još uvek čeka.
Druga tragedija, za manje od 24 sata, dogodila se za vreme fudbalske utakmice kadeta FK 011 – Rad Barajevo, kada je šesnaestogodišnjaku D. J. juče iznenada pozlilo.
“ Dečaku je pozlilo bukvalno 30 sekundi pre kraja utakmice, spustio se u klečeći položaj, a trener ga je nekoliko metara udaljen pitao da li mu je dobro. Odmah mu je rekao da izađe napolje, da napusti teren. D. J. je krenuo da ustaje, napravio je dva koraka i pao na travu. Utakmica je odmah prekinuta“, ispričao je ranije Igor Dejanović, koordinator Fer-plej lige.
Ekipa Hitne pomoći pokušala je da reanimira mladića, ali nažalost u tome nije uspela.
Iako tačan uzrok smrti obojice mladića, još uvek nije zvanično saoštena, imajući u vidu slične slučajeve koji su u ranijim godinama beleženi, u najvećem broju slučajeva odgovorne su bolesti srca.
Šef Neurokardiološke laboratorije KBC Bežanijska kosa Branislav Milovanović kazao je ranije, a preneo je portal 021, da iznenadna srčana smrt nastaje neočekivano „kao grom iz vedra neba“ i u roku od sata od pojave prvih simptoma.
Milovanović je dodao da uzrok mogu biti urođene anomalije srca, koje nisu dijagnostikovane na vreme, ali i akutne infekcije entero virusima.
„Uzrok iznenadne smrti mogu biti i akutne infekcije virusima, koji mogu da dovedu do zapaljenja srčanog mišića. Kao posledica zapaljenja srčanog mišića dolazi do poremećaja srčanog ritma. Osoba koja se bavi sportom, a ne zna da ima zapaljenje srčanog mišića u velikom je riziku“, naglasio je Milovanović.
On je dodao da su najčešći virusi koji izazivaju zapaljenje srčanog mišića enterovirusi – koksaki virus, Epštajn-Barov virus, hlamidija i mikoplazma pneumoni. Infekcija ovim virusima često prolazi neprimetno, sa stomačnim tegobama na koje pacijent i ne obraća pažnju, a mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija na srcu.
Svaki sportista, naglasio je Milovanović, mora bar jednom godišnje da uradi kompletnu kardiološku dijagnostiku, a za to, kako kaže, nisu dovoljne samo „slušalice i EKG“.
„Kardiološka dijagnostika uključuje ultrazvuk, holter EKG i holter pritiska. Ukoliko sportista ima zdravstvene poteškoće, ukoliko se više zamara, ako izgubi svest, mora da uradi virusološke analize i kardiološku dijagnostiku“, rekao je Milovanović.
On kaže da su i lekari u izvesnoj meri neinformisani i da je najveća greška ukoliko se pacijentu koji se javi sa problemom gubitka svesti kaže: „Nije vam ništa, možda ste malo umorni ili nervozni“, i naglasio da svaki gubitak svesti treba ozbiljno shvatiti i pacijenta poslati kod neurologa i kardiologa.
„Gubitak svesti može da bude iz neuroloških razloga zbog krvarenja u centralnom nervnom sistemu, epilepsije, tumora, a može da bude i posledica srčane aritmije. Uzrok može biti i bezazlen kao što je pad srčanog pritiska, ali obavezno treba uraditi kompletne analize“, objasnio je Milovanović.
Iznenadna srčana smrt
Iznenadna srčana smrt najčešće nastupa kod osoba mlađih od 35 godina i koji su prividno zdravi. Uglavnom nastupa u mirovanju ili za vreme blagih napora, mada može biti izazvana i intenzivnim fizičkim aktivnostima, a javlja se devet puta češće nego kod žena.
Uzroci iznenadne srčane smrti u sportu posledica su različitih kardiovaskularnih oboljenja, a kod mlađih je uglavnom posledica hipertrofične kardiomiopatije i kongenitalnih srčanih anomalija.
Hipertrofična kardiomiopatija predstavlja nasledno srčano oboljenje, koje nastaje bez prethodnih provocirajućih uzroka. Kao simptomi hipertrofične kardiomiopatije, pisao je Pansport, mogu se javiti palpitacije, bol u grudima, dispnea, vrtoglavica ili kolaps, ali kod većine ljudi nije praćena simptomima.
Osobe sa hipertrofičnim kardiomiopatijom treba da izbegavaju intenzivne oblike vežbanja i sportske aktivnosti.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
