0
Nevena Mitić iz Niša imala je 21 godinu kada je postala žrtva trgovine ljudima. A samo je htela da pobegne od siromaštva i obezbedi sebi bolji život. Zaljubila se, i čovek njenog života, kako je tada mislila, odveo ju je u Holandiju. Tamo je provela dve godine baveći se nasilnom prostitucijom.
Danas se obeležava Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima. Odakle vreba opasnost, kako sprečiti i kome se obratiti? O toj važnoj temi U Novom danu na TV N1 govorili su Nevena Mitić, žrtva, i Ibro Ibrahimović iz Biroa za borbu protiv trgovine ljudima.
„Broj identifikovanih žrtava u Srbiji je trenutno 52 i moram da kažem da je to već veći broj u odnosu na celu prošlu godinu. Beograd, Niš i Novi Sad imaju najviše žrtava, ali ima i veliki broj neotkrivenih slučajeva i moramo svi da se potrudimo da ih otkrijemo“, kazao je Ibrahimović.
Kako je rekao, u najvećem procentu radi se o ženama žrtvama trgovine.
„Sistem identifikacije kod nas je dobro koncipiran, postoji Centar za zaštitu trgovine ljudima koji ima mandat da identifikuje žrtve nezavisno od MUP-a i nadležnih organa“, dodao je.
Govoreći o svom slučaju, kada je sa 21 godinom postala žrtva trafikinga, Nevena Mitić kaže za N1 da „nije ni sanjala da može nešto tako da joj se desi“.
„Bila sam mlada, naivna, želela bolji život, pošto dolazim iz siromašne porodice, gde je bilo puno nasilja. Ne bi bilo možda tako da sam bila samo siromašna. Ali, zaljubila sam i mislila da on može biti taj koji će me odvesti iz tog siromaštva, da imam bolji život, a ustvari je to je bila samo zamka. Pala sam u ruke kriminalaca koji su me odveli u Holandiju“, ispričala je.
Tamo je, kaže, bila u prinudnoj prostituciji dve godine.
„Ucenili su me, rekli su da će mi ubiti porodicu i nisam smela ništa nikom da kažem. Izgledalo je da sam ja slobodna osoba koja može da šeta, da izlazi, ali nije bilo tako. Ja sam morala da trpim i ćutim i verujem da ću izaći iz toga“, kazala je.
Njena porodica o tome ništa nije znala.
„Moja porodica nije znala gde sam, niti sam ja njima mogla da kažem svoju adresu. Otac je stalno pio, majka je bila stalno tužna, nisu imali energije da bilo šta urade. Ja sam im preko telefona govorila da sam dobro i da ne brinu za mene“, priča Mitić.
A onda se posle dve godine, pojavila nada.
Pročitajte još:
„Pojavio se jedan čovek i ja sam našla snage da mu sve ispričam. I to je trajalo par meseci, nisam znala da li smem da mu bilo šta kažem. Ali sam smogla snage i ispričala. I on me je odveo. Živela sam dva meseca u iznajmljenom stanu, ali sam poželela da budem mnogo, mnogo daleko, i otišla sam u Brazil“, rekla je.
I naglašava koliko joj je trebalo da preboli sve traume.
„Da pričam ovako slobodno, morala sam da radim puno terapija, četiri puta nedeljno psihoanalize, tražila sam prirodne nacine lečenja – jogu, budizam, da ne moram da pijem lekove. Danas pričam ovako jer sam puno radila na sebi“, izjavila je gošća N1.
Ibrahimović napominje da su žrtve trgovine uglavnom ranjive osobe.
„Kriminalci biraju ranjive osobe. Prosečan profil žrtve je mlada devojka koja nema posao, niskog obrazovnog profila i prosto, one jesu najranjivija kategorija. Takođe, devojcice romske populacije, koje se eksploatišu radi prinudnog braka, ali i muškarci kao predmet radne eksploatacije. Ne možete reći da je neko zaštićen. A vrlo je važno da pošaljemo poruku da predmet trgovine može da bude bilo ko od nas“, zaključio je Ibrahimović.
BONUS VIDEO: Gde je Srbija na mapi trgovine ljudima sa ciljem radne eksploatacije?
