0
Miloš Nilović, jedan od desetorice uhapšenih u restoranu "Durmitor" 2017. godine koje je policija označila kao članove škaljarskog klana, oslobođen je optužbi za nelegalno nošenje pištolja. Istraga i proces u ovom slučaju umnogome oslikavaju gotovo svaki proces koji se u Srbiji vodi protiv kriminalnih klanova - od pompeznog hapšenja, preko maratonskog suđenja, do "mlake" presude.
Tog 1. juna 2017. godine u bašti beogradskog restorana „Durmitor“ sastala se grupa od 10 mladića, za koje će se kasnije tvrditi da su okoreli članovi škaljarskog klana. Sastanak desetorice mladića prekinuo je upad specijalne jedinice sa fantomkama na glavi i dugim cevima, a ispred restorana, na ulici su se već načičkali crni policijski džipovi.
Branislav Pandur, policajac koji je vodio akciju hapšenja, ispričao je kasnije pred sudom da su imali dojavu da su se sastali i da će nešto uraditi, ali pošto nisu znali šta, odlučili su da ih uhapse. Takva verzija događaja umnogome se kosi sa onim što su mediji tih dana izveštavali – da je reč o udaru na škaljarski klan, da je hapšenje bilo spektakularno, filmsko, holivudsko i slični epiteti. Ipak, sam vođa akcije pretstavio je to na drugi način.
„Ja sam vodio ekipu na terenu, imali smo operativna saznanja da se skupljaju u toj kafani i da se spremaju da eventualno nešto urade, ali u tom trenutku nismo znali šta. Odlučili smo da ih uhapsimo i da vidimo šta ćemo da uradimo“, rekao je policajac Pandur, a preneo je KRIK.
Kako se moglo videti na snimcima koje je redakcijama postavio MUP, pronađena su dva pištolja – jedan u torbici jednog od osumnjičenih, a jedan pored desetorice mladića koje je policija „bacila“ na zemlju. Interesantno je da je kasnije, tokom suđenja, kada su branioci optuženih tražili da ovaj snimak bude pregledan na sudu, policija tvrdila da nije snimano hapšenje iako je video materijal poslat svim redakcijama u Srbiji, sa saopštenjem.
Iako je hapšenje bilo predstavljeno kao velika akcija protiv škaljarskog klana, optužnice su podignute samo protiv Miloša Nilovića i Mitra Muratovića i to zbog nezakonitog nošenje oružja. Ključno je bilo utvrditi čiji su nađeni pištolji, ali taj posao samo je naizgled delovao jednostavno.
Tužilaštvo je najpre tvrdilo da je jedan zasigurno Muratovićev, a da su drugi on i Nilović nosili naizmenično, da bi potom izmenilo optužnicu tvrdeći da je jedan Muratovićev, a drugi Nilovićev pošto je na pištolju pronađen njegov DNK. KRIK je pisao da zbog ozbiljnog propusta u istrazi, tužilaštvo nije optužilo Mališu Vućića čiji je DNK takođe pronađen na oružju…
Muratovićeva odbrana zasnivala se na tome da su njegova oba pištolja, a da je jedan umotao u Nilovićevu majicu zbog čega je na njemu pronađen njegov DNK. Rekao je da je pištolje pronašao i da je hteo da ih preda policiji, ali je bio gladan pa je odlazak u policiju odložio za posle ručka. Da policija nije pronašla ta dva pištolja, spektakularna akcija bi se verovatno srozala na legitimisanje i eventualni pregled.
Jedan od uhapšenih u „Durmitoru“, Ilija Zec, osuđen je zbog nelegalnog držanja oružja na uslovnu kaznu u trajanju od tri godine i novčanu od 20.000 dinara. Postupak protiv njega je bio razdvojen pošto je priznao delo i nagodio se sa tužilaštvom.
Za to vreme, suđenje se razvlačilo – više puta je odlagano, pa zatim vraćeno na početak, da bi četiri godine kasnije, Miloš Nilović za kog se pričalo da je pripadnik škaljarskog klana, bio i poslednji oslobođen, tako da je sa zatvorskom kaznom u svom dosijeu ostao samo Muratović, koji je osuđen pravosnažno na tri i po godine zatvora zbog nošenja pištolja pošto je presudu potvrdio Apelacioni sud u Beogradu.