U Srbiji je u porastu zloupotreba dece u pornografske svrhe, a u okviru policijske akcije "Armagedon" do sada je podneto skoro 500 krivičnih prijava protiv 400 lica zbog izvršenja 663 krivična dela protiv polne slobode na štetu maloletnih lica, rečeno je danas na panelu "Epidemija elektronskog nasilja kao pošast digitalnog doba".
Prema rečima glavnog inspektora u Odeljenju za suzbijanje visokotehnološkog kriminala u MUP-u Srbije, Tatjane Ðurašković, najčešće je u pitanju krivično delo posedovanje, prikazivanje, pribavljanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju.
Ðurašković je na panelu, održanom u Narodnoj skupštini u okviru konferencije o vršnjačkom digitalnom nasilju, rekla da nije reč samo o pojedinačnom delu, već se vrlo često desi da se izvrši i neko drugo krivično delo – polno uznemiravanje, prinuda…
„Primetan je trend porasta broja krivičnih dela i njihovih izvršilaca što je i rezultat povećanog broja prijava građana, odnosno roditelja oštećenih maloletnih lica“, rekla je Ðurašković i dodala da se te prijave uglavnom odnose na neku vrstu seksualnog uznemiravanja ili seksualne eksploatacije putem interneta, društvenih mreža, mobilnih aplikacija…
Kako je precizirala, prošle godine je podneto 135 krivičnih prijava, a od početka ove godine 50.
Članica grupe Ministarstva prosvete za prevenciju nasilja Milja Krivokuća je rekla da to ministarstvo prati pojavu svih oblika nasilja u školama, ne samo digitalnog tako što su, kako kaže, škole i ustanove obrazovanja i vaspitanja u obavezi da ih obaveštavaju kada je reč o trećem nivou nasilja.
„Vršnjačko nasilje delimo u tri nivoa u zavisnosti od toga koliko ono zapravo zahteva uključivanje i nekih drugih institucija, ali i u odnosu na posledice i rizike“, rekla je Krivokuća.
Kazala je da je u odnosu na prethodne godine digitalno nasilje u porastu, ali da se ne može izdvojiti kao dominantno u odnosu na neke druge oblike nasilja.
Navela je da je najčešće prisutno kombinovano nasilje i dodala da se na primeru digitalnog nasilja može videti koliko je važna saradnja porodice i škole, koliko se često neke situacije koje se dese u periodu kada deca nemaju svojstvo učenika vrlo lako „preliju“ na školu i koliko neke od tih situacija koje nastanu u školi mogu dalje da se u drugom okruženju i prostoru nastave i poprime neke dramatične oblike.
„Praćenje tih situacija nam je veoma važno jer na taj način možemo blagovremeno da intervenišemo, da proverimo koje procedure je škola primenila i pomognemo školama iz svog aspekta tako što ćemo ih uputiti na neke saradnike, određene preventivne resurse“, dodala je Krivokuća.
Stručnjak za bezbednost dece na internetu, Katarina Jonev, ukazala je da sve polazi od porodice i da deca prve životne mudrosti iz sektora bezbednosti uče upravo od roditelja.
„Onog trenutka kada prvi put damo detetu telefon u ruke, tog trenutka kreće i priča o bezbednosti na internetu. Prva lekcija koju smo svi mi od roditelja naučili je “Nemoj da pričas sa nepoznatim ljudima na ulici“ i to je nešto što bi trebalo da proširimo i na digitalni svet“, rekla je Jonev.
Podsetila je da naša deca odrastaju, sazrevaju i obrazuju se upravo u digitalnom dobu i dodala da je druga lekcija koja mora da pravi prvu – da se ne komunicira sa nepoznatim ljudima na internetu i društvenim mrežama.
Panel „Epidemija elektronskog nasilja kao pošast digitalnog doba“ održan je u okviru konferencije „Vršnjačko digitalno nasilje: Kako mu stati na put?“, koju su otvorili predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić.
Konferenciju su organizovali Udruženje građana Amikus i European Communication Center, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
BONUS VIDEO: Zorana Mićanović: Trpela sam vršnjačko nasilje i plakala u svoja četiri zida
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar