0
Braća Aleksandar i Kostadin Milošević pušteni su iz pritvora u kojem su proveli pet meseci jer ni poslednji od dokaza koji se izvodio u sklopu istrage ubistva tročlane porodice Đokić, grafološko veštačenje, nije ukazao na njih.
Ustanovljeno da oba brata poznata pod nadimkom “Jojke” imaju alibi za noć 26. na 27. septembar kada su u priobalju reke Morave u ataru sela Moravac likvidirani vlasnik menjačnice Goran Đokić, njegova supruga Gordana i dvadesetpetogodišnja ćerka Lidija.
Ni biološki tragovi pronađeni na mestu ubistva, na oružju kojim su Đokići ubijeni te na novcu koji im je ukraden, nisu se poklopili sa DNK nijednog od Miloševića. Prvoosumnjičeni za ubistvo Đokića, Goran Džonić zbog čijih su optužbi i uhapšeni, nije uspeo da ih prepozna u policiji iako je tvrdio da je bio prisutan kada je jedan od Miloševića navodno likvidirao tročlanu porodicu. Poslednji u nizu dokaza koji je izveden je bilo je grafološko veštačenje priznanice o dugu pronađene sa novcem zakopanim u dvorištu Džonićevog sina Stefana , koje je pokazalo da se rukopis Miloševića ne poklapa sa onim na ovom dokumentu.
Miloševići su se sinoć vratili kuću u selo Moravac gde su ih osim članova porodice, dočekali i brojni prijatelji. I dalje su u čudu nakon saznanja da ih je čovek koga uopšte nisu poznavali, označio kao izvršioce nezapamćenog zločina.
„Zašto je baš nas optužio za tako strašan zločin to verovatno zna samo taj bolesni um. To pitanje su mi postavljali i roditelji I prijatelji, ali nisam umeo da im odgovorim. Niti nas poznaje, niti nas je ikad video u životu zbog čega nije ni mogao da nas identifikuje na prepoznavanju u policiji. Ovo je mala sredina, ljudi pričaju neke gluposti pa je moguće da su ta pogovaranja njemu dala ideju da izabere baš nas. Nije mi zaista jasno zašto se odlučio baš za nas a ne za nekog kog poznaje“, priča Aleksandar Milošević.
Ističe da su bili iznenađeni hapšenjem, naročito kada su saznali za kakvo se monstrouzno delo sumnjiče.
„Uopšte nismo znali o čemu se radi, prvo smo pomislili da je možda neki prekršaj u pitanju. Kada smo u policiji saznali za šta se teretimo, nismo mogli da verujemo. Prošli smo poligraf, mislili smo da ćemo da budemo odmah pušteni, kada smo pritvoreni bili smo totalno zbunjeni. Policajci su zaista bili korektni, nemamo primedbi na njihovo postupanje, ali bez obzira na to, za nas je sve to bilo veoma teško iskustvo. Ne znate da li ste više ljuti ili tužni, to nije naš svet, pomislite da vas neko namešta, strašno je to kada budete osumnjičeni za neko tako gnusno i bezobrazno delo“, opisuje Aleksandar najteže dane u životu.
Komentarišući postupak Gorana Džonića koji ih je koštao petomesečne slobode, Milošević kaže da je o takvoj osobi teško govoriti.
„Nisam ga lično upoznao da bih mogao da sudim o njegovom karakteru. Na osnovu onog što sam saznao iz medija, a uostalom i zbog toga kako je prema nama postupio, mogu da kažem da se radi o veoma narcisoidnoj osobi. To je bezobrazan, beskrupulozan čovek koji je u stanju da gazi preko leševa da bi došao do cilja koji je sebi postavio. To što je verovatno ubio svoje rođake a zatim optužio ljude koje nikada nije video samo da bi sebe spasio, je zaista neverovatno. Još ne mogu da verujem da se to desilo meni i mom bratu… Kada bih ga sreo, ne znam šta bih mogao da mu kažem ali duboko verujem da se nikada nećemo sresti“, priča Milošević.
Dane provedene u pritvoru Miloševići žele da ostave iza sebe jer, kako kaže Aleksandar, najviše ih je boleo taj osećaj bespomoćnosti.
„Ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju da oseti tu tugu, bol I tu bespomoćnost. Znate da ste sto posto nevini, da to znaju svi koji vas vole a da niko ne može da vam pomogne. Posebno teško su mi padale posete moje dece, sin mi je dolazio ali ćerki nisam dozvoljavao da dođe u pritvor jer nisam želeo da me gleda kroz staklo. Kada mi je sin pričao da ćerkica spaja moje i njene slike, da se povukla u sebe bilo mi je veoma teško. Međutim, nikada nisam strahovao da ću biti optužen, verovao sam da će pravda na kraju isplivati i to se i desilo“, kazuje Milošević.
Dodaje da se njegovoj porodici niko od Đokića nije izvinio zbog onog što im se dogodilo.
„Oni treba da se izvine rodbini nastradale porodice, koliko sam video iz medija, nisu pokazali nikakvo žaljenje niti saosećanje. Nama njihovo izvinjenje nije potrebno. Takvo ubistvo je za najveću osudu, to je mogao da uradi samo čovek bez srca i duše, a mi takvi ljudi nismo. Nama je cilj bio da sačuvamo naš častan i pošten nadimak, dedu su nam zvali “Jojka”, to smo mi nasledili i nismo ga uprljali. Život se nastavlja dalje, mi smo biznismeni, imamo firme u čitavoj Evropi, ovo što nas je zadesilo nas je omelo ali radićemo dalje. Imam nameru da nastavim i angažovanje u bokserskom klubu “Rudar” koji sam podigao iz pepela.
Doveo sam im najboljeg trenera Slobodana Pavlovića, želim da razvijam sportski duh kod mladih ljudi i plemenite vrednosti – zaključuje Milošević.
Njegov brat Kostadin potvrđuje da da su bili nevine žrtve Gorana Džonića. – Pravda je pobedila, ali smo preživeli teške dane. Patio sam za porodicom I bratom, nije mi bilo jasno da jedan izopačeni um može da smisli tako strašnu stvar. Mom psu je otpala dlaka od stresa jer me nije blo a možete da zamislite kako je bilo mojoj porodici i prijateljima. Optužio nas je čovek koji nas nije ni poznavao, za mene lično je kazao da sam mnogo viši i da mi je veća glava, nije nas prepoznao a tvrdio je da smo mi ubice – rekao je drugi “Jojka”.
Spaljena tela pronađena su 2. oktobra u ataru sela Moravac. Zbog sumnje za izvršenje teškog ubistva osim Gorana Džonića u pritvoru su i njegovi sinovi Stefan i Milan. Iako istraga protiv Miloševića još nije obustavljena, kako tvrdi njihov branilac Mladen Magdalenić, očekuje se da će se to desiti u najskorijem roku.
„U rešenju o ukidanju pritvora navedeno je da je istraga u završnoj fazi a da nije pronađen nijedan dokaz koji terete Miloševiće. Verujem da će nakon puštanja iz pritvora uslediti i obustavljanje istrage u odnosu na njih“, saopštio je Magdalenić.
BONUS VIDEO: Advokati osumnjičenih ubica porodice Đokić
Pratite nas i na društvenim mrežama:
