UST dostavilo Ministarstvu pravde predloge o sudskoj parnici

Hronika 03. mar. 202116:00
Podeli:

Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) dostavilo je Ministarstvu pravde na njegov poziv svoje predloge za izmene i dopune Zakona o parničnom postupku (ZPP), u cilju unapređenja efikasnosti sudstva i rasretrećenju parničnih odeljenja, posebno beogradskih osnovnih sudova.

UST je pre svega sugerisalo uvođenje novih instituta poput „pilot presude“ i kolektivne tužbe, izmene normi o dostavi sudskih spisa advokatima, ali i izmene i dopune postojećih zakonskih normi.

Izmenama odredaba o opštoj mesnoj nadležnosti iz ZPP-a, UST predlaže da se predvidi da tužba može da se podnese i prema mestu prebivališta tužioca, odnosno sedišta tužioca u slučaju potrošačkih sporova, kao i sporova gde bi tužena bila jedinica lokalne samouprave, državna institucija… što bi se preciziralo samim zakonom.

Razlog za ovu izmenu jeste pojava „masovnih“ tužbi, posebno u bankraskim predmetima i velika opterećenost sudova u Beogradu, s obzirom da su sedišta banaka mahom u Beogradu, ukazuju za Tanjug u ovom udruženju.

U tom smislu, ovako postavljena mesna nadležnost, prema stavu UST treba da bude isključiva, da bi se na ovaj način izbeglo ugovaranje mesne nadležnosti u ovim slučajevima.

Uvođenje sistema „pilot presude“, koji se već 10 godina primenjuje u Evropskom sudu za ljudska prava, moglo bi dugoročno da reši probleme masovnnih tužbi podnetih zbog sličnih situacija, sa kojima se poslednjih godina sve više suočavaju beogradski sudovi, UST.

Prema predlogu UST, pilot presuda – prva presuda u nekoj pravnoj situaciji, bi utvrdila osnov tužbenog zahteva, a svaka sledeća bi se donosila u konkretnom slučaju tako što bi činjenično stanje bilo upodobljeno sa tom prvom odlukom.

Svaka sledeća odluka ne bi morala da sadrži obrazloženje, pa bi se na ovaj način dosta ubrzao i skratio postupak, a smanjili bi se i njegovi troškovi, smatra UST.

Ukoliko bi se ovaj predlog usvojio, trebalo bi izmeniti i neke odredbe koje se tiču drugostepenog postupka, tako što bi se ograničili razlozi za žalbu, pa bi presuda mogla da se pobija isključivo sa razlogom da se konkretan slučaj ne može upodobiti slučaju u odnosu na koji je doneta pilot presuda.

UST je preložilo i ponovno normiranje instituta kolektivne tužbe koje bi istovremeno podnosilo 50 ili 100 tužilaca koji su u istoj pravnoj situaciji, a po toj tužbi bi se donosila jedinstvena presuda.

Sugerisalo je i rešenja za aktivnu ulogu advokata u postupku dostave, prema kojima bi sudska obaveštenja advokat primao emailom i bio obavezan da prati svoju elektronsku poštu.

UST predlaže i razdvajanje odredaba za postavljanje zakonskog zastupnika od odredaba za postavljanje privremenog zastupnika.

Jedna od predloga je i jasno definisanje trenutka od kada se računa rok za podnošenje predloga za vraćanje u predašnje stanje – od trenutka propuštene radnje ili od trenutka prijema rešenja kojim se tužba smatra povučenom.

„Razlog za ovakvo preciziranje je u tome što postoji različito tumačenje ove odredbe, pa samim tim i različita sudska praksa u vezi sa tim“, navodi se pored ostalog u predlogu za Ministarstvo pravde.

UST smatra da treba precizirati odredbu kojom se omogućava da se nalaz i mišljenje sudskog veštaka može dostaviti uz tužbu.

Kaže da ukoliko suprotna strana ima primedbe na ovakav nalaz, a veštak ne uspe da odgovori na njih, tek u tom slučaju suprotna strana ima pravo da traži da sud odredi izvođenje dokaza preko novog veštaka.

Udruženje takođe sugeriše da se precizira odredba kojom je propisano da se pisani podnesci podnose isključivo izvan ročišta i to najkasnije 15 dana pre dana održavanja ročišta, kao i da se zakonom ostavi mogućnost da se predlažu i dostavljaju dokazi i kasnije u toku postupka, osim u slučaju kada stranka dokaže da nije mogla znati ranije za predloženi dokaz.

UST traži i da se smanji cenzus za sporove male vrednosti, odnosno da se proširi mogućnost pobijanja odluka žalbom zbog pogrešno utvrđenog čijenicnog stanja, a što sada nije moguće.

Takođe, sugeriše uvođenje nove glave u ZPP kojom bi se regulisalo ukidanje klauzule pravnosnažnosti, kao i brisanje odredbe kojom je propisano da je sud dužan da održi ročište na kome će se obavetiti tužilac o razlozima odbačaja.

„Svakako se može i taksativno navesti u kojim slučajevima je sud dužan da održi ročište u smislu ove odredbe, kao naprimer – ukoliko je sud apsolutno ili stvarno nenadležan, ukoliko se radi o već presuđenoj stvari ili ukoliko već teče ista parnica, između istih stranaka na osnovu istog činjenicnog stanja i povodom iste stvari, ili da pak omogući da se tužilac o razlozima za odbacaj izjasni i ukoliko je moguće tužbu dopuni.

Ovo su neki problemi koje su prepoznali članovi UST u toku svakodnevnog rada, a pored navedenih predloga, sugeriše mogućnost da se neki od njih reše i kroz komentar Zakona o parničnom postupku.

Konkretni predlozi su usledili nakon sastanak predstavnika udruženja i ministarstva od 22. februara.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar