1
Marko Starčević iz Odžaka i njegov šesnaestogodišnji sin Vukašin uhapšeni su nakon skupa građana koji je održan 13. avgusta ispred prostorija Srpske napredne stranke u Novom Sadu, navodno jer su pravili incidente i gađali policiju, a od tada su prošli kroz brojna zastrašivanja, pa i fizičko nasilje. Za ovaj slučaj saznalo se tek sada, kada je Marko Starčević odlučio da obavesti javnost o svemu, jer su u strahu zbog svega što se dogodilo, ali i šta bi moglo da se dogodi.
Marko Starčević je na društvenim mrežama podelio objavu kroz šta je prošao njegov sin prilikom privođenja, iako nije ništa uradio, o čemu svedoči i činjenica da je naknadno pušten bez ikakve prijave.
Starčević u razgovoru za Nova.rs objašnjava kako je počeo njihov progon i pokušaj zastrašivanja.
„Mi smo privedeni, odnosno kidnapovani, 14. avgusta. Ne znamo zašto smo uhapšeni, nisu imali nikakav nalog. Stavili su nam lisice, oduzeli telefone, a ja sam tek uveče u 22 sata dobio poziv da potpišem da se javljam u svojstvu građanina, radi prikupljanja informacija o događaju u Novom Sadu“, priča Starčević.
Kako kaže, kobnog dana kada je priveden nalazio se u svojoj radnji u Odžacima, koju vodi već 20 godina. Na putu ka kući presrela su ga tri automobila.
„Poznajem jednog od njih – bio je to Milan Stanković, načelnik Policijske uprave Kula. Naša deca su išla zajedno u školu. Rekao mi je da se zaustavim i da sam uhapšen. Izašao sam iz kola, tada mi je prišao jedan inspektor, izbio iz ruke telefon i sladoled i naredio da stavim ruke na krov, pa potom na leđa. Sve sam poslušao“, priseća se on.
Policajci su tada pitali gde se nalazi njegov sin. Uputili su se u radnju i tamo priveli maloletnog Vukašina, koji je u tom trenutku radio preko omladinske zadruge.
„Nosio je balon vode. Rekli su mu da to spusti i da mora sa njima. Dete se uplašilo i pitalo da li može da pozove majku ili advokata. Rekli su da ne može. Povezli su ga bez ikakvog objašnjenja“, navodi sagovornik.
Do Rumenke je sve izgledalo regularno, ali tada u automobil ulazi čovek u civilu. Seo je pored dečaka i, prema rečima Marka Starčevića, počeo da ga maltretira.
„Uhvatio ga je za vrat i rekao: ‘Mi ćemo se lepo družiti’, počevši da ga steže rukama. Sin mi je kasnije rekao da je taj čovek mirisao na alkohol. Uplašio se i pitao policajce: ‘Vidite li šta mi radi?’ Oni su ćutali i okretali glavu“, prepričava Starčević.
Prestravljen, Vukašin je pomislio da to možda uopšte nisu policajci, nije znao gde ga vode, da li će da ga tuku ili ubiju. Na ulasku u Novi Sad uspeo je da otvorio vrata i počeo da viče „Kidnapovan sam!“. Prišli su neki građani da vide šta se dogodilo, nakon čega su muškarci izvadili značke i rekli da je priveden.
Olakšanje koje je dečak osetio ulaskom u policijsku stanicu kratko je trajalo. Kako otac svedoči u razgovoru za Nova.rs, usledilo je fizičko zlostavljanje.
„Uveli su ga u kancelariju i tek tada mu stavili lisice iza leđa. Inspektor koji je hapsio i mene udario mu je šamar, drugi mu je gazio prste petom. Pretio mu je: ‘Samlećemo i tebe i tatu, završićeš u domu u Kruševcu’. Nisu mu dali ni da ide u toalet, držali su ga sat vremena, pa tek onda pustili“, tvrdi Starčević.
Majka i advokat su u međuvremenu pokušavali da saznaju gde se dečak nalazi. Tek posle više sati saznali su da je u Novom Sadu. Kada ga je majka ugledala, Vukašin je počeo da plače i ispričao joj kroz suze šta je sve preživeo.
Naš sagovornik ističe i da je njegova supruga insistirala na lekarskom pregledu. Nakon odlaganja, policija je morala da pozove Hitnu pomoć, a dečak je odveden u Dečju bolnicu u Novom Sadu.
„Snimili mu je glavu i abdomen i ustanovili su lake telesne povrede. Sutradan je sa majkom otišao u bolnicu, gde su mu snimili rame, ponovo glavu i bio je kod dečijeg psihijatra. Bolnica je po službenoj dužnosti morala da obavesti policiju, iako su se inspektori protivili jer su oni policija. Moja supruga je tada jasno rekla da su joj sina pretukli inspektori, koji su potom nestali bez traga, dok su ih druga dvojica odvela u bolnicu. Već smo znali je reč o pripadnicima Kriminalističke policije iz Beograda“, objašnjava sagovornik.
U međuvremenu, policija je došla i u njihovu radnju i skinula kamere video-nadzora, bez naloga. Marko Starčević je za to vreme bio u pritvoru u Klisi. Tamo ga je, kako kaže, obišao i zaštitnik građana Zoran Pašalić, kojem je ispričao kroz šta prolazi.
„Žena nas je snimala tokom hapšenja, pitali smo da li je za arhivu ili medije. Rekli su ‘za arhivu’, a snimci su se odmah pojavili u režimskim medijima“, kaže Starčević.
Na slobodi ga je dočekalo novo poniženje – režimski tabloidi objavili su njegove i sinove snimke.
„Vučićević nas je u Informeru nazivao teroristima, a Branko Babić je objavio snimak na kojem je precrtao glavu mog sina i napisao: ‘Dođi da čika Velja bonu.’ To nije slučajno – i inspektori su mu govorili da će nas ‘samleti’“, navodi otac.
Posebno je šokantno to što, kako navodi Starčević, u policijskoj stanici ne postoji nijedan papir da je njegov sin uopšte bio priveden.
„Ispada kao da tih osam sati njegovog boravka – ne postoji. Sreća je da je bolnica napravila zapisnik da je dete reklo da su ga tukli policajci“, dodaje Marko.
Sa druge strane, on je u pritvoru proveo 48 sati u samici, a potom mu je određen pritvor od 30 dana. Ipak, posle pet dana je pušten i dobio zabranu prisustva na skupovima.
„Branim se sa slobode, i dalje me terete, ali sina – ništa. Sin se nije javio u policiju jer mu je advokat objasnio da zbog pretrpljenog stresa ne može“, objašnjava sagovornik.
Starčević na kraju poručuje da neće stati bez obzira na zastrašivanje.
„Planiram da tužim policiju, Informer i Branka Babića. Nemamo imena i prezimena onih koji su nas hapsili, ali imamo snimke“, rekao je Marko Starčević, priča potreseni otac.
