17
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević podnela je čak dve tužbe protiv KRIK-a zbog njihove baze podataka "Prosudi ko sudi", kojima traži da se novinari osude na novčane, ali i zatvorske kazne, te da im se zabrani rad na dve godine. Sudija smatra da su joj novinari povredili privatnost, tvrdi da joj "crtaju metu" i pomažu kriminalcima da je pronađu. Ko je sudija Apelacionog suda Dušanka Đorđević o kojoj se više puta govorilo u medijima?
„Sudija Dušanka Đorđević i njen suprug advokat Aleksandar podneli su parničnu i krivičnu tužbu protiv novinarke KRIK-a Bojane Pavlović i urednika Stevana Dojčinovića. Prvom traže odštetu od 760 hiljada dinara, a drugom da Pavlović i Dojčinović dobiju po 10 meseci zatvora i dve godine zabrane obavljanja novinarskog poziva“, objavio je KRIK ranije.
Sudija Đorđević i njena imovina našli su se u KRIK-ovoj bazi podataka „Prosudi ko sudi“, gde su navedeni predmeti na kojima je sudija radila, kao i da su ona i njen suprug vlasnici pet stanova, dve garaže, poslovni prostor u Beogradu, kao i zemljište nadomak Bajine Bašte, pri čemu nisu objavili adrese.
Inače, ime sudije Đorđević je više puta pominjano javno, posebno jer je radila na predmetima koji su bili interesantni široj javnosti. Tako je bila član veća koje je oslobodilo optužene za ubistvo novinara i urednika Slavka Ćuruvije, o čemu je pisao portal Nova.rs. Tada je Fondacija „Slavko Ćuruvija“ objavila detalje o veću koje je donelo ovakvu odluku, a pored drugih, pomenuta je i sudija Đorđević.
„Đorđevićeva je bila članica sudskog veća, sudija izvestilac, u slučaju za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Ovo sudsko veće ukinulo je presudu protiv Dragoljuba Simonovića i još dvojice 2021. godine i vratilo sliučaj na ponovno suđenje u Drugi osnovni sud“, objasnili su iz Fondacije.
Kako je KRIK ranije objavio, Dušanka Đorđević postala je sudija 2005. godine, a najduže je radila u beogradskom Višem sudu – čak 11 godina. U karijeri je donosila odluke u predmetima koji su privlačili pažnju javnosti.
„Tako, kao sudija beogradskog Višeg suda osudila je Zorana Tešića na sedam godina zatvora za pokušaj ubistva Nikole Sandulovića, nekadašnjeg član obezbeđenja premijera Zorana Đinđića. Suđenje su obeležile brojne rasprave, a neretko je dolazilo i do tuča. Presuda koju je donela Đorđević je kasnije ukinuta i predmet je dodeljen drugom sudiji koji je Tešića oslobodio, što je potvrdio i Apelacioni sud“, navedeno je u okviru projekta „Prosudi ko sudi“ o sudiji Đorđević.
U decembru 2016. Đorđević je bila među kandidatima za sudiju Ustavnog suda. Poslanici je, međutim, nisu izglasali, pa je ostala u Višem sudu sve do 2020. godine, kada napreduje u Apelacioni sud u Beogradu, objavio je KRIK.
„U apelaciji je bila članica veća koje je na proleće 2022. povećalo kaznu nekadašnjem članu zemunskog klana Aleksandru Zdravkoviću za pokušaj ubistva biznismena Milana Beka, sa devet na 13 godina zatvora“, naveli su.
Uz to, Đorđević je angažovana i na projektima pri Ministarstvu pravde koji se tiču sistema alternativnih sankcija. Njen suprug ima advokatsku kancelariju koja se najpre bavila krivičnim pravom, a poslednjih godina se, kako navodi na na sajtu kancelarije, preorjentisala na privredno pravo.
Osim zbog slučajeva u kojima je donosila odluke, mediji su o Đorđević pisali i kada se 2010. godine udala za advokata koji je zastupao optuženog u postupku u kom je ona sudila. Advokat Aleksandar Đorđević branio je mladića optuženog da je automobilom usmrtio policajca i pobegao, a sudija i on venčali su se desetak dana pred suđenje. Sudija je zbog toga tražila da bude izuzeta iz predmeta, što se i desilo. Porodica ubijenog i njihov advokat, međutim, izjavljivali su u medijima da je sudija namerno odugovlačila postupak i da je, u vreme kada je zakazala suđenje, već znala da će se udati za advokata, ali ih o tome nije obavestila, objavio je KRIK ranije.
Sudiju Đorđević su novinari KRIK-a kontaktirali, prosledili su joj pitanja tokom izrade projekta „Prosudi ko sudi“ na koja nije želela da odgovori, već se pozvala na Zakon o sprečavanju korupcije i navela da kao sudija Posebnog odeljenja ima pravo na posebnu zaštitu privatnosti.
„Mišljenja sam da Vaša pitanja daleko prevazilaze i podatke koje biste inače smeli da objavite u slučaju da se ne odnose na sudije koje sude u specijalizovanim odeljenjima u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije“, piše u odgovoru sudija Đorđević i navodi da je prikupljanje ličnih podataka krivično delo.
Osvrćući se na pitanja koja se tiču pojedinih odluka u većima gde je bila član sudija je istakla da je „po Ustavu Republike Srbije kontrola sudskih odluka moguća samo od strane sudske vlasti, pa ne bi bilo dozvoljeno suditi ili kontrolisati presude putem medija, niti iste komentarisati.”
„Svaka presuda koju je donelo veće gde sam i ja sudila u prvom stepenu bila je kontrolisana od strane drugostepenog suda ili ukoliko je neko smatrao da mu je presudom povređeno pravo u redovnom postupku je imao mogućnost vanrednog pravnog leka ili Ustavne žalbe”, navela je Đorđević i dodala da sve presude imaju detaljno obrazloženje u kome se može videti na osnovu kojih dokaza ju je sudsko veće donelo.
Nakon što su optuženi za učestvovanje u ubistvu Slavka Ćuruvije oslobođeni optužbi, advokat Aleksandar Olenik objavio je nepoznate detalje o tome da je njen suprug, pre nego što je postao advokat, bio šef VI uprave Državne bezbednosti.
„Sudija koja je oslobodila ubice Ćuruvije iz BIA je i Dušanka Đorđević, žena bivšeg šefa VI uprave DB (BIA), sada adv. Aleksandra Đorđevića pratioca Mire Marković. Predsednik veća Nada Hadži Perić je učestvovala u oslobađanju atentatora na Vuka Draškovića, iste ekipe iz BIA“, napisao je Olenik tada na svom Tviter nalogu.
Inače, sudija Đorđević je rođena 1970. godine u Severnoj Makedoniji u Skoplju, pravosudni ispit je položila 30. septembra 2000. godine. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 17. novembra 1997. godine sa prosečnom ocenom 9,13. Karijeru je, kako je navedeno na sajtu Apelacionog suda, započela 1998. godine kao pripravnik u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu.
Bonus video: Suđenje Urošu Blažiću za masovno ubistvo u Duboni i Malom Orašju
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
