Ubistvo Šaranovića, zločin koji je pokrenuo masakr klanova

Tog osmog oktobra 2009. godine, pola sata posle ponoći Branislav Šaranović, koji se dan pre vratio iz Crne Gore u Beograd, planirao je da na raskrsnici ulica Crnotravske i Veljka Lukića Kurjaka skrene ka obližnjem parkingu. U tom trenutku iznenada njegovom vozilu prišao je skuter na kome su, prema tadašnjim opisima u medijima, bila dvojica muškaraca obučena u crno i sa crnim kacigama. Tad je drugi muškarac izvadio, kako se pričalo, automat tipa hekler i koh MP 5 kalibra 9 mm i sasuo rafal u Šaranovića. Kako su mediji pisali radilo se o 20 hitaca. Šaranović je na mestu ostao mrtav.Par sati kasnije u gradu je odjeknula vest da je na Banjici likvidiran Branislav Šaranović "kralj kocke", odnosno vlasnik kockarnica u Kruševcu, Aleksandrovcu i Beogradu.Bavio se i držao i slot aparate u srpskoj prestonici zbog čega je i zaradio naziv "kralj kocke". Interesantno je bilo da Branislav Šaranović nikad nije bio osuđivan, ali je u policijskim spisima bio evidentiran kao bezbednosno interesantno lice i to još od 1980-tih godina prošlog veka. Za njega je srpska javnost čula poslednji put pre likvidacije 2002. godine kada je doveden u vezu sa organizacijom bekstva Željka Maksimovića Make iz Srbije, koji je optužen da je glavni organizator ubistva policijskog generala Boška Buhe. Naravno, ovo je bila spekulacija i mit jer to niko nikad nije mogao da dokaže.Od samog početka postavljalo se pitanje zašto je baš Branislav Šaranović mogao da bude meta nepoznatih ubica, koji su iskoristili "mediteranski stil" likvidacije na beogradskim ulicama, odnosno upotrebili motor, što je inače bilo najčešći oblik izvršenja atentata u zemljama koje izlaze na more i imaju male uličice, što je upravo omogućilo da motocikl postane najčešće sredstvo za prevoz ubica.

Neki su naglašavali da motiv likvidacije možda leži u bavljenju igrama na sreću ili menjačkim poslovima. Inače, u vreme likvidacije, sa bratom je vodio čuveni kazino u hotelu "Slavija".Međutim, uporni novinari došli su do jednog traga koji se smatrao najsigurnijim motivom za ovu brutalnu likvidaciju.Početak spirale krvavog nasiljaNaime, mnogi tvrde da je nasilje počelo 27. juna te 2009 godine, četiri meseca pre ubistva Branislava Šaranovića, kada je nestao Slobodan Radonjić, kum Slobodana i Branislava Šaranovića. Mnogi su tvrdili da je Slobodan bio viđen poslednji put kako ulazi u automobil Luke Đurovića,  glavnog saradnika Luke Bojovića u Crnoj Gori. Đurović je u jesen 2013. poginuo u saobraćajnoj nesreći u Crnoj Gori. Nesreća se dogodila na izlazu iz tunela Vrmac u Kotoru, kada je "porše" kojim je upravljala tek punoletna Monika Martinović (18) iz Bara, udario u stub rasvete i zatim sleteo u jarak kraj puta. Kako su tada preneli crnogorski mediji, Monika, kojoj je veče pre toga oduzeta dozvola zbog prekoračenje brzine, prošla je sa lakim povredama, dok je Đurović, za koga je utvrđeno da je sedeo na suvozačevom mestu, izdahnuo na putu do bolnice usled teškog preloma vrata i kičme.Od Slobodana nije bilo ni traga ni glasa, pa su zato njegov otac Danilo i kum Slobodan Šaranović krenuli su u potragu, u koju se uključio i Branislav. Potraga je bila neuspešna jer Slobodan nikad nije pronađen niti se saznalo šta se sa njim dogodilo.

Inače Danilo je likvidiran isto 7. septembra 2011. u "mercedesu", u jeku potrage za sinom koji je nestao dve godine ranije. Mnogi veruju da je istraga za nestalim Slobodanom obojicu koštala života.Par dana kasnije Branislava je brat Slobodan sahranio u Crnoj Gori na groblju Ždrebaonik, kod rodnog Danilovgrada.Nekih mesec dana posle likvidacije na Banjici, ali i nekim lokacijama u gradu, na internetu, ali i crnogorskoj štampi pojavio se oglas Slobodana Šaranovića u kome je on javno ubicama i pomagačima poručio da je spreman da ih bogato nagradi, ako mu ukažu ko je naredio likvidaciju brata Branislava od koga je bio nerazdvojan.„Zaklinjem se svojom čašću i imenom da ću, direktnim izvršiocima ubistva moga brata Branislava ne samo oprostiti nego, evo, ovako javno garantovati svojom glavom i životima moje uže porodice da ih neću prijaviti policiji niti progoniti na bilo koji drugi način, ukoliko se odluče da mi povjere tačnu i provjerljivu informaciju: ko ih je prvi kontaktirao, na koji način su angažovani, ko ih je isplatio, ko je pravi nalogodavac tog posla, odnosno u čije ime i za čiji račun su to uradili? Garancija se odnosi takođe i na moje čvrsto obećanje da će im za opisanu informaciju biti usplaćena novčana nagrada u iznosu od 6 (šest) cifara u evrima.“

Od tad je nastao tajac. U među vremenu Slobodan je organizovao grupu za likvidaciju, verujući da je glavni krivac za smrt njegovog brata Luka Bojović, tad neprikosnoveni lider zemunskog klana, koji se nalazio u bekstvu, a kasnije je uhapšen u Španiji. Slobodan Šaranović je, veruje se, naredio likvidaciju Nikole Bojovića, Lukinog rođenog brata, koji je ubijen aprila 2013. godine u strogom centru Beograda.Posle ovog ubistva spirala krvavog nasilja krenula je nezadrživo napred, pa su se tako osim Radonjića na spisku žrtava našli i advokat Vladimir Zrelec teško ranjen 1. decembra 2015. u centru Beograda, a dvadesetak dana kasnije je preminuo u Urgentnom centru. Ubice nisu pronađene, a kao motiv je pominjana osveta jer je bio advokat Slobodana Šaranovića. Zatim  Jugoslav Cvetanović, rođeni brat Saše Cvetanovića osuđenog za ubistvo Nikole Bojovića, ubijen je 27. septembra 2017. u Vranju. Dalibor Despotović koji je ubijen 5. februara 2018. u sačekuši u Zaplanjskoj ulici u Beogradu, nekada je radio u obezbeđenju Slobodana Šaranovića. Rade Rakonjac blizak prijatelj Luke Bojovića ubijen je iz automatske puške 2. aprila 2014. dok je sedeo u bašti kafića u Beogradu. Dragoslav Miloradović, kum Luke Bojovića izrešetan je sa više od 15 metaka u svojoj auto-perionici na Karaburmi a Slobodan Šaranović ubijen je 11. marta 2017. u budvanskom naselju Dubovica.