Bivši direktor Uprave policije u Crnoj Gori Veselin Veljković, koji je uhapšen u ponedeljak ujutru zbog sumnje da je počinio krivično delo stvaranje kriminalne organizacije i zloupotreba službenog položaja, dovodio se u vezu sa ukidanjem zabrane Veljku Belivuku, srpskom kriminalcu kome se još sudi zbog sedam ubistava i drugih teških krivičnih dela pred Specijalnim sudom u Beogradu.
Crnogorska policija je, u saradnji sa Europolom, u ponedeljak ujutru privela Veselina Veljovića u kući na Žabljaku, a pored njega, uhapšen je i Mujo Nikočević, dok policija traga za Aleksandrom i Nikolom Mrkićem. Izvršen je pretres na više lokacija u Podgorici, Mojkovcu, Žabljaku i Nikšiću, tokom kojih je Veljović odveden na saslušanje.
Veljović od leta 2007. do 2011. godine bio je direktor Uprave policije, a potom je u periodu od 30. jula 2018. do 17. decembra 2020. godine u drugom mandatu bio prvi čovek crnogorske policije.
Tokom karijere na čelu bezbednosnog sektora, Veselin Veljović, od strane opozicionih partija, dela nevladinih organizacija i medija često je optuživan za netransparentnost, zloupotrebu policije i moći, bespogovornu političku lojalnost Milu Đukanoviću, ali i za umešanost u brojne slučajeve prodaje državne imovine. Bivši policijski službenik Brajuško Brajušković optužio je 2013. godine Veselina Veljovića da je navodno organizovao „crne trojke“ – batinaške grupe, koje su navodno prebijale nepodobne novinare, opozicionare, neistomišljenike na početku 21. veka.
Ipak, godine koje je proveo na funkciji su, pored ostalog, obeležili napadi i pritisci koje su novinari trpeli, a među njima je i ubistvo urednika „Dana“ Duška Jovanovića koje do danas nije rasvetljeno. Jovanović je, podsećanja radi, ubijen kada je izašao iz sedišta svoje redakcije 27. maja 2004. godine, a na njega je pucano iz automatskog oružja. Uprkos tome što je Apelacioni sud u Podgorici zbog saučesništva osudio na 19 godine zatvora Damira Mandića, do danas nije utvrđeno niti ko je pucao na Jovanovića, niti ko je njegovo ubistvo naručio.
Novinarska udruženja i Jovanovićeve kolege svih ovih godina su jednoglasni u stavu da je Jovanović likvidiran samo zato što je radio na aferama u koje su bili umešani politički funkcioneri.
Za ovaj slučaj Veljović je više puta tvrdio da je operativno rešen, ali da je i “nepovratno izgubljen zbog profesionalnog nesnalaženja tadašnjeg tužioca”, pisale su Vijesti.
Takođe, u vreme dok je Veljović bio prvi čovek policije, pretučen je novinar „Vijesti“ Tufik Softić u Beranama 2007. godine, a prilikom obeležavanja desetogodišnjice postojanja portala „Vijesti“, napadnut je direktor tog lista ispred restorana u ranim jutarnjim časovima. Ivanovića su presrela tri napadača koji su ga munjevito okružili i metalnim i drvenim palicama zasuli serijom udaraca po glavi i telu.
Ivanoviću je u napadu slomljena jagodična kost, dok po rukama i nogama ima veliki broj podliva i oteklina. Direktor „Vijesti“ je za napad optužio Mila Đukanovića i njegovu porodicu, zbog čega ga je bivši crnogorski predsednik kasnije tužio za klevetu, tražeći odštetu od milion evra za nanesene duševne bolove. U međuvremenu su na po četiri godine zatvora osuđeni muškarac iz Foče i jedan Crnogorac, za koje je Ivanović tvrdio da su nevini.
I njihova koleginica Olivera Lakić našla se na meti napda. Naime, kako su Vijesti pisale, Veljovićevom šefi obezbeđenja i vozaču Milenku Rabrenoviću je suđeno zbog pretnji upućenih novinarki Oliveri Lakić i njenoj ćerki nakon što je 2011. godine pisala o švercu duvana iz fabrike „Tara“ iz Mojkovca.
Rabrenović je negirao sve što mu je stavljeno na teret i branio se ćutanjem. Iako je dokazano da je imao komunikaciju sa nemačkom SIM karticom sa koje su upućene prijetnje, kao i da su različiti članovi njegove porodice koristili telefonski aparat sa koga je posredstvom te kartice prećeno, sutkinja Osnovnog suda u Podgorici, Larisa Mijušković-Stamatović oslobodila ga je optužbi.
Vremenski period u kom je Veljović bio na funkciji prvog čoveka crnogorske policije jeste onaj period kada su kriminalne grupe u Crnoj Gori doživele svoj vrhunac. Na samom zalasku profesionalne karijere, Veljovića su optuživali da je upravo kolegijum kojim je rukovodio ukinuo zabranu ulaska u Crnu Goru Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću, što je on kategorički demantovao, a kasnije su se iz SDT izvinili javnosti zbog nenamerne greške. Kako se kasnije ispostavilo, optuženi kriminalci Belivuk i Miljković su tada bili u posesti šefu kavačkog klana Radoju Zviceru.
Bonus video: Privođenje Veselina Veljovića