1
Miodrag Marković, tužilac beogradskog VJT uputio je reagovanje na tekst koji je objavljen na portalu „Nova.rs“ pod naslovom „Majka ubijena pred očima dece – crna tačka u biografiji tužioca Markovića, čoveka koji „nije video“ pokušaj ubistva Milice Stojanović“, kojim je, iznoseći svoju verziju događaja, potvrdio sva objavljena saznanja i predmetnog teksta.
Naime, tužilac Miodrag Marković svoj, kako je napisao „demant“ na tekst iz „Nove“, otpočeo je tvrdnjama da su „zlonamerne i besprizorne tvrdnje koje su iznete u tekstu“, ističući da su slučaj „Lovrić“ kontrolisali i Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu i tadašnje Republičko javno tužilaštvo i da nisu našli greške u njegovom postupanju.
Pročitajte još
„Nova“ podseća da se nigde u tekstu nije bavila zaključcima viših tužilačkih instanci u predmetnom slučaju, već činjenicom da kao dežurni tužilac Trećeg OJT, u danu kada je Olga Lovrić prijavila kršenje zabrane prilaska od strane svog supruga koji je bio na uslovnoj slobodi, nije izdao naredbu policiji koja ga je o tome obavestila za dalje postupanje, kao i da su zbog toga policajci sačinili službenu belešku. Postojanje takve beleške, tužilac Marković nije negirao u svom „demantu“, kao ni to da je njegovo postupanje u danu kada je bio dežuran, a u vezi sa ovim slučajem, bilo pod lupom nakon što se dogodio zločina ispred CZS. U daljem „demantu“, nastavio je da potvrđuje saznanja i tvrdnje naših izvora koje su objavljene u tekstu:
„ Takođe ukazujem da sam ja jedini ispred Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu u to vreme (2017. godina) išao na sve sednice KV veća u vezi sa uslovnim otpustima, a koje sednice su se održavale jednom do dva puta nedeljno, sa po 5 do 6 predmeta. To nisu bili moji predmeti, već celog tužilaštva, pa je tako i Lovrićev predmet bio jedan od kojih se na tim sednicama KV veća raspravljalo. Dežurstvo na kojem Lovrića nisam zadržao bilo je skoro 2 meseca nakon puštanja na uslovni otpust“, napisao je tužilac Marković.
Izvori „Nove“ tvrdili su upravo to, da je Marković prisustvovao sednici na kojoj je raspravljano o uslovnom otpustu Lovrića, kao i da nakon toga, kada su policajci prijavili kršenje zabrane prilaska i pretnju koju je izrekao ženi, nije odredio zadržavanje. Da li je bio jedini koji je išao na sednice KV veća, koliko je zahteva za uslovni otpust nedeljno imao u razmatranju, te koliko je vremena prošlo od uslovnog otpusta Lovrića do prijave ubijene žene, pitanja su koja nigde u tekstu nisu otvorena, i koja nemaju nikakve veze sa nespornom činjenicom o postojanju službene beleške u policiji, koje, opet, Marković nigde ne osporava.
„Ističem da događaj – kada su se sreli Lovrić i njegova, sada pokojna, supruga mi nije prikazan toliko dramatično da bi mogao da zaključim da ima elemenata krivičnog dela, jer je i sama žrtva bila vrlo nesigurna oko toga šta prijavljuje policiji“, naveo je Marković, potvrđujući navode „Nove“ da iz sebi znanih razloga i utisaka, nije izdao policiji nalog za dalje postupanje koja je o tome sačinila belešku, a što je osnovna informacija koja je objavljena u tekstu.
„Što se navoda o mom ocu tiče, ističem da su apsolutno netačni i bestitdni. Moj otac je u to vreme odavno bio u penziji (od 2012. godine), politički pasivan i ni na koji način mi nije, kako se to tvrdi u spornoim tekstu, “spolja zaštitio”, naveo je tužilac Marković u odnosu na tvrdnje našeg izvora da su politički kontakti njegovog oca, koji je bio član Srpske radikalne stranke, (nekadašnji član je istaknuto) doprineli da postojanje službene beleške, odnosno činjenice da nije odreagovao na prijavu ubijene žene, ostane skriveno od javnosti.
„Što se tiče netačnih navoda u vezi sa, sada glavnim javnim tužiocem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenadom Stefanovićem, ukazujem da je Stefanović u to vreme bio moj kolega u Trećem OJT i da je Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) osnovao godinu i po dana nakon događaja sa Lovrićem. U to vreme ja sam bio aktivan član u Udruženju tužilaca Srbije (UTS)“, napisao je Marković.
Pročitajte još
„Nova“ podseća da nigde u tekstu ne piše kog strukovnog udruženja je Marković bio član u tom trenutku, već da je ključnu ulogu u njegovoj zaštiti odigrao Nenad Stefanović, tada takođe zamenik u Trećem OJT i predsednik Udruženja sudija i tužilaca, kao i da su od tog trenutka postali bliski saradnici, i takvi ostali do danas, a što je opet tvrdio naš izvor. „Nova“ podseća Markovića da u javnosti postoji konfuzija i vremenski nesklad u odnosu na to kada je nastalo Udruženje sudija i tužilaca (UST) čijeg je Nadzornog odbora on član. Naime, krajem oktobra 2022. UST je objavilo da proslavlja 10 godina postojanja, o čemu svedoče i brojni novinski članci o tom jubileju, kao i fotografije sa svečane ceremonije. Prostom matematičkom računicom da se zaključiti da je „desetogodišnjak“ iz 2022. morao postojati u vreme predmetnog događaja iz 2017. i to kao „petogodišnjak“, izuzev slučaja da se u UST vreme računa na neki alternativni način.
Takođe, „Nova“ se u predmetnom tekstu osvrnula i na jedan krajnje neuobičajan sporazum o priznanju krivice čiji je Marković autor i potpisnik, te je tužilac odreagovao i na te navode.
„Povodom insinuacija u tekstu koje se tiču dve državljake Slovenije koje su uhapšene nakon što je u njihovom autombilu pronađeno 30 kilograma marihuana, ističem da u odnosu na njih dve nije bilo dokaza da su izvršile krivično delo – odnosno nije dostignut nivo opravdane sumnje da su sa umišljajem prevozile marihuanu. Zbog spornog događaja krivicu je priznala njihova majka, koja krivica je pokrepljena dokazima, pored ostalih telefonskom preprepiskom. Sa majkom je tužilaštvo zaključilo sporazum o priznanju krivičnog dela koji sporazum je potvrdio svojom presudom Viši sud u Beogradu. Majka je prema sporazumu osuđena na kaznu zatvora od 4 godine i 2 meseca, koja kazna je moguća po zakonu jer ulazi u opseg zaprećene kazmne od 3 do 12 godina zatvora za krivično delo iz člana 246 Krivičnog zakonika“, naveo je Marković.
„Nova“ podseća da se u tekstu ne insinuira ništa, već da se prenosi informacija da je sklopljen sporazum, do tad ne viđen u javnosti, po kom je slučaj hapšenja dve žene, pritom strane državljanke, koje su uhvaćene u automobilu s 30 kilograma narkotika, okončava preuzimanjem krivice od strane njihove majke, a one oslobađaju. Nigde u tekstu se ne navodi da je kazna bila nezakonita i van predviđenog opsega, već da je prvobitni sporazum od četiri godine zatvora za majku – odbijen od strane sudije za prethodne postupak Višeg suda u Beogradu, uz obrazloženje da je kazna blaga, te da se krivica ne može preuzeti samo na osnovu priznanja, a bez ijednog dokaza.
Te navode tužilac Marković ne osporava već samo ističe da je dosuđeno četiri godine i dva meseca zatvora, na osnovu, očigledno u međuvremenu prikupljenih dokaza od kojih on, kao ključni navodi – telefonsku prepisku. Koliko su u praksi za osudu trgovaca drogom, telefonske prepiske ključni dokazi u odnosu na recimo DNK veštačenja, za koja ne navodi da su u ovom slučaju uopšte obavljena, na javnosti je da prosudi sama.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
