0
"Svakog dana se nadam da će se pojaviti na vratima, da ću ga ponovo videti. Nikako ne mogu da prihvatim da ga više nema", ovim rečima započinje potresnu ispovest Ljiljana Krsmanović, majka policajca Nikole Krsmanovića (34) kojeg je na najmonstruozniji način ubio albanski kriminalac i višestruki ubica Faton Hajrizi.
Mladost, hrabrost, lepota i poštenje bile su i ostale samo neke od vrlina koje su krasile mladog policajca Nikolu Krsmanovića. Tog kobnog 18. jula Srbija je zanemela nakon vesti da je u Loznici prilikom rutinske kontrole ubijen policajac.
Njegova majka Ljiljana smogla je snage nakon četiri meseca da otvori dušu i u ispovesti za „Blic“ ispričala je kroz šta je prošla proteklih meseci, ali i kako je saznala da tragediju.
„Bila sam u Švajcarskoj kada se to Nidži desilo. Otišla sam po unuku i trebalo je odmah da se vratim, ali čim sam stigla, pošto je put bio dalek, legla sam da spavam. Te noći familija je javila mojoj ćerki. Ona nije htela da me budi, tek ujutru mi je saopštila da je Nikola upucan“, započinje priču potresena majka i dodaje:
„Ja sam ostala u šoku, uzela telefon da ga zovem, a onda mi je ćerka rekla: „Nemoj džabe zvati, više ga nema“. Pogledam na telefon, poslednja poruka od njega u 22:50 sati u kojoj piše “Jesi li zaspala?”. To je bila njegova poslednja poruka. Dva sata kasnije je ubijen“, kaže Ljilja.
Zašto je Nikola ubijen ni kriv ni dužan, neutešna majka kaže da nikada neće saznati, ali nam je ispričala šta je saznala da se dešavalo u noći kada je ubijen.
„Nikolin kolega koji je te noći ranjen nam je ispričao kako su se stvari odvijale. Parkirali su se na jedan sokak, odakle su posmatrali put. Nikola je video da je prošao automobil tutinskih tablica i pitao kolegu: „Hoćemo li za njim?“, nakon čega su upalili rotaciju i polako krenuli sa njima. Kada su ih zaustavili moj sin je rekao kolegi: „Pazi ti vozača, a ja idem sa druge strane“. Kolega je uzeo dokumenta, a Nikoli je odmah bio sumnjiv putnik koji je sedeo pozadi. Kulturno mu je rekao da izvadi sve iz džepova što ima i stavi na haubu, što je ovaj i učinio. A onda ga je moj sin pitao „A šta imaš u tom drugom džepu?“, nakon čega je taj zločinac izvadio pištolj i upucao prvo njega, pa onda Vjekoslava“, priča nesrećna majka.
Vjekoslav Ilić, iako teško ranjen u rame, uspeo je da izvadi pištolj i ispali pet metaka u pravcu ubice Fatona Hajrzija, koji je krenuo da beži.
0
1
0
0
Kada je ubica već pobegao, policajac pozvao je suprugu da joj kaže da je ranjen, i da pozove Hitnu pomoć i obavesti stanice.
Hitna pomoć i policija ubrzo su izašle na teren i Nikola i Vjekoslav su prevezeni u bolnicu, gde je krenula borba za Nikolin život. Kako nam je rekla Ljilja, Nikola je imao šanse da preživi, da nije bilo poslednjeg, kobnog metka u glavu.
„Rekli su mi da moj sin mogao da preživi da ga nije pogodio u glavu, s leđa. Nikoli je srce radilo 50%, ali nije bio svestan. Doktorka koja ga je primila udarila mu je 20 adrenalina u srce i samo govorila „ne odustajte“. Sala je bila spremna da ga operišu, dugo su se borili, ali nije bilo pomoći. Presudan je bio metak u glavu. Kada je stao mozak stalo je i srce. Preminuo je u bolnici“, rekla je Nikolina mama koja je inače pomoćni medicinski radnik, ono što su njoj prenele kolege.
Nikolina porodica je neutešna zbog tragedije koja im se dogodila. Kako prolazi vreme, sve više im nedostaje.
„Nidžo je bio jedna duša, takvo dete se ne rađa često. Mnogo mi nedostaje, ne mogu da prihvatim da ga nema. Stalno ga očekujem na vratima, gledam njegove fotografije, mislim da je na terenu, da će doći, da se to njemu nije moglo desiti. On je bio toliko odgovoran mladić da nikada za volan nije seo ako bi jedno pivo popio. Nikada se ni sa kim nije posvađao ni potukao. Sa te strane sam bila mirna, znala sam da imam sina za primer, ali nisam očekivala da će doći da ga ubije jedan zločinac“, priča kroz suze majka.
Nikola je bio pripadnik Vojske Srbije. Radio je u žandarmeriji u Beogradu i mnogo je voleo posao, ali je ipak više voleo porodicu. Zbog bolesnog oca godinu dana pre tragedije vratio se u rodni kraj i zaposlio u graničnoj policiji kako bi bio uz porodicu i pomagao im u svemu.
„Muž mi je teško bolestan već duže vreme i to je bio razlog zbog kog se Nikola vratio u Loznicu. Dok je radio u žandarmeriji dolazio je svaki slobodan dan da nas obiđe. Na kraju je prelomio i izabrao da se vrati kući, da bude sa nama. I eto sad nas zadesi još veća nesreća. Kamo sreće da se nije ni vratio i da je tamo ostao, danas bi bio živ“. rekla je Nikolina mama.
Nikola je imao devojku, kaže naša sagovornica, a ovde godine je planirao da se ženi.
„Imao je devojku, planirao je ove godine da se ženi, ali iza njega ne ostade ništa, samo uspomene. Danas sam malo skupila hrabrosti da uzmem njegova odela da popakujem. To je bolan osećaj. Za šta god da uzmem, prisetim se gde je i kada oblačio ta odela. Osta nam tuga od života“, priča za „Blic“ uplakana majka.
Nikola je bio izvrstan policajac, jedan od najboljih u klasi. Kroz život vođen ambicijom, željom za uspehom i voljom za životom, u karijeri je nizao uspehe. Išao je na dodatne edukacije i kurseve, usavršavao je svoje sposobnosti i znanja i uvek ga je zanimalo još više. U poslednjem periodu završavao je obuku za dron, učio engleski jezik, imao je planove i želje da napreduje, voleo je svoj posao i obavljao ga časno i pošteno. Njegov trud i kvalitet primetio je i njegov šef koji je planirao da ga postavi za svog pomoćnika.
4
0
3
„Nikola je trebalo da pređe da radi na drugom graničnom prelazu. Međutim, njegov šef nije želeo da izgubi takvog policajca. Zamolio ga je da ne ide i ponudio mu da bude njegov pomoćnik. I on čovek kaže “Gde to sada da mi se desi, da izgubim onakvog policajca”“, rekla nam je majka.
Dva meseca pre tragedije, sa nepunih 30 godina života preminuo je Nikolin blizak kolega. On je to, kako kaže Ljilja, preteško podneo.
„Nikola je gubitak kolege jedva preživeo. Svaki dan je kod njega išao na grob. Kad god se čujemo i pitam ga gde si, on kaže: “Evo me na groblju, došao sam Bošku da zapalim sveću.” S posla, na posao, stalno je svraćao na groblje“, kaže Ljilja i dodaje da su Boško i Nikola trebali da menjaju stanove. Dan nakon dogovora. Dok su se vraćali iz Bosne, Nikola je u putu saznao da mu je umro kolega.
Ubistvo Nikole Krsmanovića potreslo je celu Loznicu.
„Da gledam njegove drugove koji dolaze, i oni pate. Ne mogu da veruju da se to njemu desilo. Jul mesec da mogu da prespavam, da ga izbegnem. Idemo na groblje kao da ne znamo kome idemo i gde. Ostade nam samo da kukamo i patimo. Svaki dan želim samo da ga vidim, iako znam da se to neće desiti. Mnogo mi je teško, ne znam kako ću dalje, a onda pomislim, ko će mu na grob otići“, ispričala je kroz suze majka Ljiljana.
Podsetimo, policajac Nikola Krsmanović ubijen je u Loznici 18. jula prilikom rutinske kontrole. Njega je ubio, a njegov kolegu ranio, albanski ubica i begunac iz zatvora Faton Hajrizi, koji je nakon zločina pobegao.
Nakon intenzivne potrage, Hajrizi je pronađen i likvidiran, jer je srpskim specijalcima pružio otpor i pucao.
Nikolu je na večni počinak ispratilo hiljade ljudi, a u Loznici je naslikan mural posvećen njemu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare