Branislav Brano Mićunović sahranjen je minule nedelje u Nikšiću nakon što je, posle teške bolesti, preminuo u Crnoj Gori. Njegova smrt ponovo je u fokus javnosti dovela neverovatne detalje iz biografije biznismena koji je decenijama povezivan sa kriminalom na Balkanu, ali nikada nije osuđen za teže krivično delo. Takav je slučaj ubistva ispred Kliničkog centra u Podgorici za koje je Mićunović bio optužen, ali je pravosnažno oslobođen usled nedostatka dokaza.
Radovan Raca Kovačević (20) ubijen je oktobra 2000. godine ispred Kliničkog centra u Podgorici, a za njegovo ubistvo bio je optužen (pa dva puta oslobođen) Brano Mićunović. Sukob je počeo dosta ranije, u hotelu „Podgorica“, kada je Kovačevič ranjen u oružanom sukobu u kazinu pomenutog hotela. Tada je privatnim „audijem A6“ dovezen ispred Kliničkog centra u Podgorici i dok su ga Dragoljub Mrvaljević i Dragoslav Vojičić unosili u Urgentni blok, osoba za koju se verovalo da je Brano Mićunović, mu je prišla i, naočigled brojnih svedoka i medicinskog osoblja, ispalila tri hica u njega.
U novembru 2007. godine veće Apelacionog suda potvrdilo je presudu Višeg suda, kojom je Mićunović oslobođen optužbi. Pre odluke Apelacionog suda, dva puta mu je suđeno pred krivičnim većem tadašnjeg sudije Radovana Mandića, koji ga je oba puta oslobodio. Prva presuda izrečena je 12. juna 2001. godine – optužbi za ubistvo oslobođen je Mićunović, Cetinjanin Veselin Perović oslobođen je optužbi da je izazvao opštu opasnost, a Sava Vujović iz Bileće optužbi da je pomogao počiniocu nakon krivičnog dela, pisale su Vijesti. Tokom suđenja nije dokazano da je Mićunović prišao „audiju“ i pucao.
Istom presudom Mićunovićev prijatelj Zdravko M. Lopušina je bio osuđen na dve godine zatvora zbog ubistva Petka Pešukića u prekoračenju nužne odbrane. Optuživan je da je te noći, oko 2.45 sati, ubio Pešukića. Prethodno je Pešukić ispalio tri hica u Kovačevića, nanoseći mu teške telesne povrede. Nakon toga, Lopušina je prišao Pešukiću sa leđa, udario ga pesnicom, oteo mu pištolj i u njega ispalio više hitaca, pisale su Vijesti ranije.
Jedan od članova medicinskog osobalja koji je kasnije svedočio na sudu, kazao je da primetio ruku i pištolj, ali da nije video ko je pucao.
Inače, ime Brane Mićunovića prvi put se dovodilo u vezu sa nekim krivičnim delom kada je 1983. godine u Nemačkoj ubijen Stjepan Đureković, bivši direktor marketinga INE. Iako se spekulisalo, nikada nije dokazano da iza likvidacije stoji Mićunović. Prema do sada poznatim informacijama, Mićunovićevo ime se ne nalazi u domaćim evidencijama osuđenih za krivična dela.
Uprkos tome, nije bila tajna da se blisko druži sa osobama iz kriminala. Tako se govorkalo da je u kumovskim odnosima sa sada pokojnim Dragoslavom Kosmajcem, svojevremeno je na sahrani Đorđa Božovića Giške čitao govor u kom je isticao njihov blizak odnos, a još sedamdesetih godina dovođen je u vezu sa tadašnji, predsednikom FK „Vojvodina“ Ratkom Buturovićem, zvanim Bata Kan Kan.
Spekulisalo se ranije i da je Mićunović jedan od organizatora nareda na fudbalskoj utakmici u Đenovi tokom meča koji je Srbija igrala protiv Italije. Navodno, pružao je podršku Dejanu Stojanoviću, zvanom Keka, koji je označen kao glavni finansijer pomenutih aktivnosti.
Mićunović je sahranjen na groblju u Moštanici kod Nikšića, a među ožalošćenima je bio i Milo Đukanović sa suprugom. Njegovoj sahrani prisustvovao je veliki broj građana Nikšića i drugih gradova Crne Gore i regiona, ljudi iz političkog, kulturnog, sportskog miljea. Čituljom u novinama od njega su se oprostili irektor FK Crvena zvezda Zvezdan Terzić, ozloglašeni kriminalac Naser Keljmendi, Dejan Savićević i brojni drugi.
Bonus video: Hapšenje Dragoslava Kosmajca
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare