Priče o atentatima i zaverama, mafijaškim i "tajkunskim" pokušajima da se konačno obračunaju sa njim "jer im smeta napredna Srbija", godinama unazad su sastavni deo retorike predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koje poslednjih meseci poprimaju sve agresivnije i besmislenije obrise. Počelo je davne 2015. u Potočarima, a nastavilo 2016. u Jajincima i 2017. na Topčiderskoj zvezdi, da bi se 2019. "s terena" preselilo u novinarske redakcije i društvene mreže i konačno 2020. na policijske performanse i gradilište kovid-bolnice. Dok je u gotovo svakoj "epizodi" u programima uživo pozivao imaginarne atentatore na sopstveno ubistvo, činjenicu da je zaraženi episkop kruševački David, na sahrani patrijarha Irineja, držao opelo sa očiglednim simptomima zaraze koronavirusom i svesno i očigledno ugrozio njega, ali i ostale prisutne, Vučić je, iz nekog razloga prećutao. Uostalom, kao i svaku istinu.