5
Od ubistva gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića u kasarni Topčider 2004. prošlo je 16 godina, a istraga ovog slučaja dosad je iznedrila samo jedno ime - Sašu Reljića, bivšeg oficira Vojske Srbije koji navodno živi u Moskvi, a koji se pominje kao ključni svedok pogibije vojnika. Inače, pomenutog svedoka prvi je pomenuo nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, rekavši da ga je video jednom u životu i to kao člana ruske delegacije, koja ga je čekala na aerodromu u Moskvi.
Gardisti su ubijeni 5. oktobra 2004. godine u izdvojenom podzemnom objektu „Karaš“, a istraga pogibije kretala se u više pravaca – od toga da je jedan vojnik ubio drugog, a potom izvršio samoubistvo, do toga da su obojica likvidirani jer su videli nešto što nije trebalo. Ipak, zvanična istraga za 16 godina iznedrila je samo jedno ime, svedoka Reljića, koji se pominje kao ključni faktor u rešavanju slučaja i koji je obeledanio da su vojnici Jakovljević i Milovanović ubijeni zbog 1,5 tona kokaina sakrivenog u kasarni na Topčideru.
Pročitajte još...
Mediji su prošle godine prenosili da je Reljić zbog svojih saznanja saslušan u tužilaštvu i da je tada izneo tvrdnje da je gardiste ubio visokopozicionirani pripadnik MUP. Bivši oficira Vojske SCG rekao je da ga je 2006. godine zvao funcioner BIA iz Zrenjanina, koji mu je zatražio sastanak s tadašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem kako bi mu, navodno, dostavio saznanja o grupi švercera kokaina, koji je bio skrivan u kasarni na Topčideru.
„Taj funkcioner je preko posrednika dobio poziv od direktora BIA Radeta Bulatovića, koji mu je naredio da prestane da se bavi grupom i drogom. U međuvremenu, funkcioner policije iz Zrenjanina dojavio je narko-bandi da im je BIA na tragu. Trojica policajaca ubrzo su zaustavila vozilo u kojem je bio operativac, inače ubačen u krimi-grupu u nameri da je razootkrije, i brutalno ga prebili. Kako bi sklonili drogu, jer nije bila dogovorena smena u kasarni, ubili su dvojicu stražara, a potom izneli narkotike i kamionom ih odvezli prema Mađarskoj“, ispričao je tada Reljić, prenosili su mediji.
On je objasnio da je funkcioner BIA ostao pri tome da želi da preda dosije Tadiću, ali se umesto sa njim u jednom restoranu u Ulici vojvode Stepe sastao sa pokojnim Miodragom Rakićem, Tadićevim šefom kabineta, i još jednom osobom, gde im je u Reljićevom prisustvu predao dosije.
„Nakon što me je u medijima pomenuo Tadić, čuo sam se s jednim penzionisanim policajcem iz Zrenjanina koji mi je potvrdio da je policijski funkcioner dojavio narko-grupi da je BIA upratila kokain i da su se bavili tim visokopozicioniranim pripadnikom MUP. Rekao mi je da o tome postoje i izveštaji u Beogradu“, pisali su mediji svojevremeno, prenoseći Reljićev iskaz.
Tadić prvi ukazao na Reljića
Inače, na ulogu Reljića u slučaju ubijenih gardista ukazao je upravo Boris Tadić i to nakon što je saslušan u SBPOK-u o saznanjima u vezi sa zločinom. On je nakon saslušanja istakao da ga nisi ispitivali o pokojnom šefu crnogorskog DB Vukašinu Marašu, koga su u više navrata mediji dovodili u vezu sa slučajem gardista, ali da jesu za Reljića.
„Nisu me pitali ništa za Maraša, čije učešće je tema tabloida, ali jesu za izvesnog Sašu Reljića, kog sam video samo jednom i to kao člana ruske delegacije, koja me jednom prilikom dočekala na aerodromu u Moskvi tokom mog mandata“, napisao je tada Tadić na svom Tviter profilu.
Nisu me pitali ništa za Maraša, čije učešće je tema tabloida, ali jesu za izvesnog Sašu Reljića, kog sam video samo jednom i to kao člana ruske delegacije, koja me jednom prilikom dočekala na aerodromu u Moskvi tokom mog mandata.
— Boris Tadić (@BorisTadic58) October 19, 2018
Interesantno je i da je Tadić tada Reljića pominjao kao „bezimenog izvora“ istrage predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a koji je svojevremeno obećavao da će zločin biti rešen nakon toliko godina tapkanja u mestu.
„Zanimljivo kako se u medijima pominje Maraš, a na saslušanjima ne, dok se Reljić ne pominje u medijima, ali je tema saslušanja. Pošto je i Maraš bio bezimeni „funkcioner DB“, možda je i Reljić taj još uvek bezimeni „izvor iz Moskve“ od kog je i krenula ova nova Vučićeva medijska istraga“, rekao je tada Tadić.
Inače, kako su mediji svojevremeno prenosi, Reljić godinama unazad živi u Rusiji, a u iskazu pred srpskim istražnim organima isticao je da je u više navrata dobijao pretnje zbog svojih saznanja o slučaju „Topčider“, zbog čega je strepeo za svoju bezbednost.
Ipak, iako je Tadić saslušan upravo nakon Reljićevog iskaza, do danas nije poznato da li tužilaštvo preduzelo neke radnje povodom njegovog svedočenja, koje može biti ključnu u rasvetljavanju zločina.
Zastupnik porodice gardista: Tadić da kaže šta zna
Advokat Predrag Savić ističe da je, prema njegovim saznanjima, iskaz Reljića ostao neproveren do kraja i da bi Tadić trebalo da predoči sva saznanja koja ima.
„Ta izjava je tada izgledala uverljivo i trebalo ju je ispitati. Ako je tačna, trebalo je raditi po njoj. Ako nije tačna, trebalo je teretiti svedoka za ometanje pravde, lažno prijavljenje i slično, to je krivično delo. Ovako je ostalo neispitano. Kao da su nas ubacili u neki mračni tunel, bez vazduha i svetlosti i ništa se ne dešava“, kaže Savić za naš portal.
On ističe i da je na ime Reljića prvi ukazao nekadašnji predsednik Boris Tadić.
„Čovek je došao i ispričao svoja saznanja, a o tome kako je njegov iskaz došao u javnost, sasvim je čudna situacija. On u iskazu ozbilljno proziva Tadića i njegov kabinet, odnosno govori da su skrivali istinu. Potom se Tadić pojavi i pomene njegovo ime, a potom i svi ostali tabloidi. Pozivam Tadića da kaže ako nešto zna, bio je na odgovornoj funkciji tada, trebalo bi da pomogne u istrazi. Ne znam da li je otkrivanjem imena svedoka učinuo medveđu uslugu ili je to bila dobra odluka“, dodaje on.
Podsetimo, tog 5. oktobra 2004. godina gardisti Petar Jakovljević i Dražen Milovanović pronađeni su sa više prostrelnih rana od kojih su ubrzo preminuli. Prva istražna komisija vojske došla je do zaključka da je u pitanju bilo najpre ubistvo, a potom i samoubistvo. Naknadne istrage su ovu verziju doveli u pitanje.
Takođe, Ustavni sud je početkom 2013. godine odlučio da je gardistima povređeno pravo na život, a porodicama pravo na pravično suđenje.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare