18
Nestanak trinaestogodišnje devojčice Tamare Blažić iz Niša uzbunio je celu Srbiju. Priča se završila lepo, devojčica je motivom bekstva od kuće pozitivno iznenadila sve, ali ono što je zanimljivo, veliku ulogu u njenom pronalasku odigrale su sigurnosne kamere, i to ne obične, nego one pametne sa mogućnošću prepoznavanja lica koje su policiji omogućili da rekonstruiše kretanje devojčice i njeno brzo otkrivanje.
Priča o pametnim kamerama ponovo je aktuelizovana dakle, u brzom otkrivanju nestale devojčice, koja je krenula da bez znanja roditelja polaže prijemni ispit za matematičku gimanziju. Međutim, istim povodom se ponovo čuju pitanja da li je instaliranje ovih kamera na ulici korisno, a koliko podložno raznim zloupotrebama?
Priča o pametnim kamerama u srpskoj prestonici počinje 2014. godine. Uvođenje sistema video nadzora i mogućnosti prepoznavanja lica postojao je prvo sa opcijom pretraživanja skeniranih dokumenta od kada je počelo uvođenje biometrijskih pasoša i ličnih karata. Postojeće kamere su snimale sve, pre svega važnije raskrsnice, ulice i beogradske mostove gde su bile najefikasnije jer su mnogo doprinele brzoj reakciji policije u sprečavanju da brojni pokušaji skoka sa mosta budu fatalni.
Ipak uvođenjenje „pametnih kamera“ vezuje se za slučaj „Kantrimen“ iz jula 2014. godine kada je u nesreći dok je gurao kola ka zaustavnoj traci poginuo Luka Jovanović (21). Na njega je tad automobilom marke „mini kuper- kantrimen“ naleteo Marko Milićev, koji je pobegao sa mesta nesreće. Policija je mesec dana tragala za osumnjičenim i kada se ustanovilo da je pobegao u Kinu, tamošnjim vlastima poslata je njegova fotografija. Beogradskoj policiji za tri dana stigao je odgovor da je osumnjičeni otkriven 29. avgusta 2014. i uhapšen zahvaljujući kamerama i tehnologiji „prepoznavanja lica“. Milićev je osuđen na zatvorsku kaznu od četiri i po godine, koju je izdržao i 1. marta 2019. je pušten na slobodu.
Upravo slučaj „kantrimen“ bio je okidač da sprska policija počne da razmišlja o postavljanju kamera i tehnologije prepoznavanja lica na beogradske ulice, ali i u ostale gradove Srbije.
Kineska kompanija Huavej je srpskoj policiji predstavila je projekat „Siguran grad“ koji bi omogućava da se Beograd premreži pametnim kamerama koje bi omogućile brzu identifikaciju počinilaca kriminalnih dela, ubrzavanja policijskih istraga, smanjenje stope kriminala na ulicama i brzo hapšenje osumnjičenih za razna krivična dela i izazivanje nereda.
Plan je bio da se u Beogradu u periodu od dve godine postavi oko hiljadu kamera „pametnog nadzora“ na nekih 800 lokacija u Beogradu sa glavnim zadatkom: prepoznavanja identiteta snimljenih osoba, kao i prepoznavanje registarskih tablica počinioca prekršajnog dela.
Srpski mediji su objavili da je u pripremnoj fazi ovog projekta bilo postavljeno navodno oko stotinjak pametnih kamera na šezdesetak lokacija u gradu.
O ovom projektu pre nešto više od godinu dana govorio je i direktor policije Vladmir Rebić.
„Neće biti značajnije ulice, ulaza ili prolaza između zgrada koji neće biti pokriven kamerama. Ovo je sistem koji će u značajnoj meri omogućiti lakši rad policije, svejedno da li se radi o krivičnim delima ili prekršajima, ali će u značajnoj meri podići svest kod građana da ne čine protivpravna ponašanja da ne bi bili sankcionisani. U konkretnom slučaju, na 61 mestu postoji 107 kamera koje su značajno unapređene, one beleže sve, njihova rezolucija je izuzetno dobra, jer su to pametne kamere, koje mogu da prepoznaju registarske tablice što je značajno kod otkrivanja raznih krivičnih dela – da znamo kretanje vozila za koja su svedoci ukazali, da li ima neki deo registarskog broja, da li ima boju, marku, rekao je tada Rebić za RTS.
On je tad spomenuo i da će jedan deo ovih kamera biti opredeljen za otkrivanje saobraćajnog prekršaja prolaza na crveno svetlo, nekorišćenje sigurnosnog pojasa, korišćenje mobilnog telefona suprotno pravilima, nepropisno preticanje.
„Imaćemo zaokružen sistem, jer nemamo dovoljan broj policijskih službenika da tek tako to posmatraju i uočavaju. Kada se desi događaj, kamere su tu da pomognu“, napomenuo je tad Rebić.
Priča o pametnom nadzoru nije prekidana ni za vreme vanrednog stanja gde je ovaj oblik kontrole u velikoj meri korišten, pa i pandemija koronavirusa nije prekinula dalju montažu ovih kamera. Ono što mnogi zameraju policiji jeste da su ove kamere stalno uključene da snimaju građane na ulici u svim situacijama
U srpskoj javnosti pojavila se studija “Video nadzor: sredstvo za unapređenje bezbednosti ili kršenje privatnosti građana?” nastala u sklopu projekta “Građani imaju moć”. Reč je o projektu u koji je uključeno nekoliko organizacija: Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partneri Srbija. Autorka studije je Kristina Kalajdžić, istraživač Partnera Srbija, a nalazi studije ukazuju na primere očigledne zloupotrebe video nadzora od strane nadležnih organa u Srbiji, ali i na to da je strah usled ugrožavanja privatnosti opravdan.
Glavni zaključak studije ukazuje na nedostatak transparentnosti organa javne vlasti prilikom uvođenja sistema video nadzora, kao i izostanak bilo kakve javne rasprave o potrebi uvođenja jednog ovakvog, invanzivnog, sistema nadzora u okviru projekta „Siguran grad“, gde su građani ostali uskraćeni za informacije o tačnom broju kamera, lokacijama kamera i vremenskom okviru u kojem će one početi da se koriste.
Partneri Srbija u pomenutoj studiji istakli su samo nekoliko primera u kojima je video nadzor potencijalno narušio pravo na privatnost. Komunalna policija je bila na meti kritika 2016. godine zbog posedovanja 250 personalnih kamera, kada je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti utvrdio da Komunalna policija nema pravni osnov za njihovu upotrebu. U crnogorskom listu Borba 2019. godine osvanuli su snimci sa nadzornih kamera u centru Beograda, kada je na promociji knjige Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika, zapaljena jedna knjiga, Na ovom primeru možemo videti da nije isključeno da će neki od snimaka sa kamera zapravo procureti i do medija i javnosti, što znači da postoji veliki prostor za njihovu zloupotrebu.
S druge strane, direktor srpske policije je tokom svog gostovanja na RTS u pre godinu dana tvrdio da građani nemaju razloga za brigu i sumnju da će postojati promil mogućnosti zloupotrebe. Rebić je objasnio da ovaj sistem ne funkcioniše na Internetu, nego na MUP – ovoj lokalnoj mreži.
„Da li ste čuli da je neki haker upao u bazu podataka o ličnim podacima. To je nemoguće. U okviru samog Ministarstva postoje interni propisi koji jasno daju dozvolu nekom ko ima pravo da pristupi i svako odstupanje se alarmira. Ako bi neko napravio propust, znalo bi se“, rekao je Rebić.
Uslovi koje mora da ispuni kamera za pametni nadzor
Uvođenje video nadzora u Srbiji počelo je početkom 1990-tih godina 20 veka. Početkom 21. veka i razvojem digitalne tehnologije ova industrija doživela je ekspanziju jer se sve više povećavala potreba za video nadzorom i kontrolom, kako zbog terorističkih napada, tako i povećanja kriminalnih aktivnosti i reakcija policije.
Kamere koje se postavljaju na gradske ulice su znatno drugačije od onih za kućni video nadzor ili kontrulu industrijskih objekata, parkirališta, skladišta… Ono što se traži od kamera za kontrolu ulica su: otpornost na sve klimatske uslove; da rade po suncu, kiši, snegu i vetru, bez potrebe za zaštitnim kućištem, minimalno održavanje. Kamere moraju da imaju jaku rezoluciju da omoguće lakše prepoznavanje lica, registarskih tablica, i vozila, kao i mogućnost rada noću i složenim meteo uslovima da prostor koji snima mora biti jasan i vidljiv minimum do 70 posto javne svetlosti. U gradskim uslovima kamere se montiraju na stubove javne rasvete, fasade i slično. Za razliku od kućnih koje su povezane sa kablovima, spoljnje zbog velike udaljenosti primenjuju bežične linkove, modemske veze. Važan faktor su i hard diskovi sa prostorom za snimljeni materijal koji moraju biti ogromni uz formiranje i efikasnog nadzornog centra.
Kinezi apsolutni šampioni u video nazdoru
Koncept video nadzora najviše je razvila Kina, koja je ovaj koncept razvila do savršenstva. Kineski grad Čončing sa 15 miliona stanovnika, ima instaliranih 2,5 miliona kamera na javnim mestima.. Od 10 svetskih gradova najviše premrežanih kamerama, čak osam je iz Kine, koji nisu iskoristili ovaj video nazdoor samo za borbu protiv kriminalna nego i kontrolu građana zbog čega su došli pod lupu međunarodnih organizacija za ljudska prava. Druga zemlja koja iza Kine obilato koristi video nadzor su SAD, ali tamošnja policija brzo se našla na udaru zbog narušavanja privatnosti građana, pa su brojni gradovi u Kaliforniji i Masačusetsu brzo suspendovali video nazdor.