"Bili smo zabezeknuti saznanjem koliko je korisnika Gerontološkog centra zaraženo ali smo za tu brojku čuli tek kada je počelo njihovo prebacivanje na lečenje u niški Klinički centar. Nismo znali da je tamo buknula zaraza jer nije neuobičajeno da ljudi te starosne dobi i takvog zdravstvenog stanja imaju povišenu temperaturu". Ovo je danas pred Višim sudom u Nišu kazao prof dr Žarko Ranković, koji je u vreme epidemije Covida 19 bio koordinator Gradskog kriznog štaba u Nišu. Ranković je saslušan kao svedok na suđenju bivšem direktoru niškog Gerontološkog centra Milanu Stevanoviću optuženom da je počinio teško delo protiv zdravlja ljudi nepreduzimanjem mera za zaštitu korisnika ove ustanove od Covida 19, što je za posledicu imalo zarazu 195 korisnika od kojihje 51 preminuo.
Rankovića je kao svedoka predložila Stevanovićeva odbrana jer je on isticao da je o zarazi u ovoj ustanovi socijalne zaštite odmah obavestio Gradski krizni štab, te da mu je rečeno da oni nisu nadležni za Gerontološki centar. Ranković je danas potvrdio da Gradski krizni štab zaista nije imao nikakve ingerencije u odnosu na ovu ustanovu.
„Trebalo je pozvati lekare koji bi pregledali pacijente, uradili potrebne analize, test na Covid 19 i na osnovu toga odlučiti o izolaciji, a ne zvati Gradski krizni štab. Gerontološki centar je pod ingerencijom Ministarstva za rad i socijalnu politiku, a ne Grada Niša. Trebalo je obavestiti i Institut za javno zdravlje kako bi se uradila epidemiološka i procena rizika jer smo mi smo postupali po njhovim instrukcijama“, objašnjavao je Ranković. Međutim, on je dozvolio mogućnost da bi u slučaju preduzimanja svih mera do zaraze moglo doći s obzirom na to da se struka suočila sa dotada nepoznatom bolešću.
„Problem sa tim virusom je što neko može da bude pozitivan, a da test to ne pokaže jer je bris uzet prerano ili neadekvatan način. To se odnosi i na situacije kada pacijent nema nikakve simptome“, kazao je Ranković.
Svedočio je i Zlatko Nikolić, sekretar Gerontološkog centra u čijoj je nadležnost bila i portirska služba, a u kontekstu odgovornosti za posete korisnicima protivno uputstvu resornog ministarstva da se one zabrane.
„Nijedan čovek nije mogao da dođe dalje do kapije, portiri su preuzimali pakete za pacijente koje su dezinfikovali pre nego što bi ih uručili“, rekao je Nikolić ali je priznao da nije kontrolisao svesku dežurstava da bi ustanovio da li se zabrana poseta sprovodi. Njegovo svedočenje odnosilo se i na održavanje sednice Upravnog odbora 27. marta 2020. u zgradi Gerontološkog centra protivno zabrani ulaska licima koja ne rade u sistemu socijalne zaštite.
„Ta sednica je održana na zahtev šefice računovodstva jer se morala doneti odluka o plaćanju dobavljačima. U suprotnom ostali bismo bez hrane i lekova neophodnih korisnicima“, obrazložio je Nikolić odluku da se sednica drži u nevreme. Međutim, on je objasnio da su je sporna sednica održana u upravnoj zgradi, gde nema korisnika, te da niko od članova UO nije bio u kontaktu sa njima a da su primenjene sve mere zaštite.
Portir Veljko Zekić priznao je da je bez obzira na zabranu, rodbina nekih korisnika ipak ulazila u ustanovu.
„Sećam se samo jednog takvog slučaja, postojala je beleška u svesci dežurstava da se Violeti Gavrilović može dozvoliti poseta. Ona je 15. marta ušla na kratko u ustanovu, bila je pod zaštitinom opremom. Htela je da ponovo uđe popodne ali je direktor kazao da zabrana ubuduće važi i za nju. Za posete drugih ljudi ne znam jer sam nakon tog dana tri dana bio slobodan“, rekao je Zekić.
Suđenje će biti nastavljeno saslušanjem novih svedoka među kojima i doktorice u Gerontološkom centru Danijele Milošević i medicinske sestre Biljane Spasić.
Stevanović, kome preti čak 12 godina robije, na prethodnom glavnom pretresu negirao je sve navode optužbe. Isticao je da je obezbedio zaštitnu opremu, dovoljnu količinu hrane i lekova ali da se Gradski krizni štab oglasio nenadležnim a niko iz Instituta za javno zdravlje im se nije javljao na telefon te da nije mogao da od njih dobije dalje instrukcije.
„Iz tog razloga angažovao sam epidemiologa Aleksandra Rankovića i infektologa Gorana Mitrovića koji su nam napravili plan i raspored kreveta da bismo formirali prostor za izolaciju obolelih“, opisao je Stevanović mere koje je Gerontološki centar preduzimao u očekivanju udara Covida 19.
Priznao je da je izuzetak od zabrane poseta učinio jedino u slučaju Violete Gavrilović jer joj je otac bio na umoru, a da je ostalo troje ljudi, među kojima i lekar koji je bolovao od korone, u ustanovu ušlo bez njegovog znanja. Komentarišuću održavanje sednice UO u vreme zabrane ulaska u Gerontološki centar branio se hitnim potrebama ustanove te insistiranjem predsednika ovog tela Aleksandra Savića da ostvari neposredan uvid u dokumentaciju iako je postojala mogućnost da se sednica održi i telefonski ili razmenom dokumentacije u elektronskoj formi.
Negirao je odgovornost za neadekvatno lečenje obolelih ističući da je imao poverenje u stav zdravstvenog osoblja.
„Čak 60 odsto naših korisnika ima hronične bolesti, često ispoljavaju visoku temperaturu. Imali smo algoritam koji je služio za prepoznavanje simptoma Covida 19, to što smo videli kod naših korisnika se nije uklapalo. Naša doktorica Danijela Milošević me je uveravala da se ništa neobično ne dešava a ja sam uredno izveštavao Ministarstvo o stanju u domu“, objasnio je Stevanović.
Bonus video: Izjava advokata u slučaju „Gerontološki centar“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar