1
Predrag Simonović, major SBPOK-a u penziji i jedan od članova Radne grupe za rasvetljavanje ubistava novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, 29. novembra 2021. dobija poziv za neformalni sastanak od operativca BIA na kom na poklon dobija tri ikonice, koje je shvatio kao pretnju. Susret je usledio ubrzo nakon što je objavio knjigu o ubistvu Ćuruviju, a od tog sastanka strahuje za svoju bezbednost, iako policija smatra da je "bezbedan".
Sve je počelo time što je Simonović napisao knjigu „Operativac“ koja, po njegovim rečima, predstavlja jedan specifičan vid uzbunjivanja javnosti, jer čitaoca upoznaje sa realnim stanjem u srpskoj policiji i u nekim od najelitnijih službi što prati veliki broj dokumenata kao prilog knjige. U knjizi se spominju i neki detalji koji se odnose i na istragu o ubistvu Slavka Ćuruvije, na čijem rasvetljavanju je Simonović radio.
„S obzirom da sebe smatram profesionalcem, pre nego što sam izdao knjigu, da ne bih naneo štetu državi, radnu verziju sam poslao MUP-u, BIA-i i Republičkom javnom tužilaštvu kako bi dali svoje mišljenje. MUP mi je dostavio odgovor da nisu nadležni. Uvidom u predmet, utvrdio sam i došao do dokumenata da su se Direkcija policije, UKP i Sektor unutrašnje kontrole izjasnili da mogu da izdam knjigu. Republičko javno tužilaštvo je knjigu prosledilo Tužilaštvu za organizovani kriminal koje se izjasnilo da nije nadležno. Od BIA nisam dobio nikakav dopis“, kaže Simonović.
Pročitajte još:
1
0
0
Međutim, iako se BIA nije zvanično izjasnila, Simonovića telefonom kontaktira pripadnik BIA i predlaže mu da se sastanu i prodiskutuju o knjizi, jer se njemu lično dopala. Simonović je pristao na sastanak, ali sa velikim podozrenjem.
Kada su se sastali, čovek iz BIA mu je rekao da mu se knjiga veoma dopala, ali da bi bila bolja bez dokumenata koja su u njoj, navodno da bi čitaoci lakše čitali knjigu.
„U jednom trenutku dao mi je tri ikone – jednu za suprugu, jednu za mene i jednu za tada petogodišnju ćerku, nazvavši je po imenu – za Nadeždu ikona Belog anđela. Ovo sam shvatio kao pretnju ali nisam odustao od toga da izdam knjigu. Nakon što je knjiga izdata Višem javnom tužilaštvu u Beogradu sam dana 21. novembra 2022. godine dostavio informaciju o uzbunjivanju u vezi postupanja službenika BIA koje je imalo obeležja krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti“, navodi Simonović.
Simonović je od strane VJT dobio status spoljnjeg uzbunjivača, a predmet je prosleđen na postupanje Trećem osnovnom javnom tužilaštvu. Veoma brzo, Treće OJT je donelo rešenje o odbačaju njegove informacije o uzbunjivanju koju su tretirali kao krivičnu prijavu, a da niko sa njim nije obavio razgovor.
Simonović kaže de je zahvalan organizaciji Pištaljka koja se bavi zaštitom uzbunjivača uz čiju pomoć je sastavio prigovor na odluku Trećeg OJT.
Postupajući po prigovoru Simonovića, VJT poništava rešenje Trećeg OJT i vraća predmet na ponovno odlučivanje. Tada policija po zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja Trećeg OJT u Beogradu obavlja razgovor i sa Simonovićem i pripadnikom BIA.
Naš portal je imao uvid u izjavu pripadnika BIA u kojoj on navodi da nije imao nikakvu lošu nameru, već da je sve što je rekao Simonoviću bilo iz prijateljskih pobuda.
Nakon toga Treće OJT ponovo odbacuje Simonovićevu prijavu uz obrazloženje da „nije zabranjeno da radnici državne uprave dele ikone“.
„Utvrđeno je da me BIA nije plašila. Naravno da službenik BIA kome je ostalo još par godina do penzije neće pretiti na taj način što će reći – Ubićemo i tebe i tvoju porodicu, niti je to služba ikada tako radila. Ovo sa ikonama je bila jedna perfidna pretnja i veoma jasna poruka“, kaže Simonović
Simonović dalje navodi da je nakon godinu dana zvanično zatražio od ministra Bratislava Gašića da se uradi procena njegove bezbednosti. Kako ni posle pet meseci nije dobio odgovor on je zatražio prijem kod ministra, ali ni na to niko nije odgovorio.
U međuvremenu Simonović saznaje da se iz policijske stanice Stara Pazova raspituju o njemu, jer Simonović ima prebivalište za koje je mesno zadužena ova stanica. On je pretpostavio da je to u vezi njegove bezbednosti ali ga niko nije pozivao na razgovor.
„Odlazim u PS Stara Pazova i obraćam im se pismenim putem, zahtevima u vezi obrade podataka o ličnosti i zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja. Dobijam odgovore da moj predmet nosi oznaku poverljivosti i na svaki moj zahtev dobijam odbijajuće odgovore na koje moj advokat ulaže žalbe. Epilog je da je PS Stara Pazova na ime troškova mom advokatu isplatila iznos od preko 550,000 dinara i sa mog predmeta skinula oznaku tajnosti“, kaže Simonović.
Na kraju je Simonović dobio Izveštaj o proceni njegove bezbednosti. Naš portal je imao uvid i u ovaj dokument i u njemu piše da je utvrđeno da Simonoviću ne preti nikakva opasnost. Zanimljivo je da je čitav posao bezbednosne provere trajao dva sata, kako piše u izveštaju.
Simonović kaže da se nakon svih saznanja i traljavo urađene procene bezbednosti ponovo obratio mejlom Gašiću, ali i predsedniku Vučiću gde je naveo da je očajan odnosom MUP-a prema njemu i njegovoj porodici i da mu ne preostaje ništa drugo nego da počene štrajk glađu.
Tek nakon toga dobija poziv od Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, da dođe i da izjavu u svojstvu građanina.
„Ja sam za sve njih imao samo jedno pitanje – Ko će od njih da razgovara sa BIA? Na šta su oni samo slegli ramenima i predočili mi činjenicu da su sve postupajuće organizacione jedinice sa mog predmeta skinule oznaku tajnosti dok BIA i dalje drži moj predmet pod oznakom „POVERLJIVO“ ili „STROGO POVERLJIVO“, navodi Simonović.
Simonović kaže da se osetio još nebezbednijim kada je saznao da je Apelacioni sud ukinuo osuđujuću presudu bivšim pripadnicima DB-a za ubistvo Ćuruvije i da se ponovo obratio ministru Gašiću.
„Naravno da nisam dobio odgovor. A odgovor je više nego jasan – sve se menja, služba ostaje. Služba je nedodirljiva“, konstatuje Simonović
On kaže i da je jedini pripadnik SBPOK-a koji nakon odlaska nije dobio pištolj.
„Od ministra Stefanovića sam dobio rešenje da mi nije odobrena dodela pištolja. Kada sam se obratio ministru Vulinu, pozvan sam da izaberem pištolj da bi nakon toga opet dobio odbijajuće rešenje. Zbog onog što sam radio i otkrio, a očigledno nisam trebao da otkrijem, trenutno se osećam kao glineni golub“, navodi Simonović.
I konačno nakon 15 meseci od Simonovićevog prvog obraćanja ministru Gašiću, 19. februara ove godine stigao mu je konačan odgovor MUP-a. Ukratko, oni ocenjuju da je – bezbedan.
„Dostavljen mi je dopis Direkcije policije od dana 05.02.2023. godine (tri dana nakon objavljivanja presude za Ćuruviju) kojim me je pomoćnik direktora, pukovnik policije Dragan Vasiljević obavestio da MUP trenutno ne raspolaže bezbednosno interesantnim saznanjima o mogućoj ugroženosti moje lične bezbednosti. Porodicu ne pominje. Uglavnom bezbedan sam, a ovaj iz BIA što mi dao ikone se šalio“, ironičan je Simonović.
Predrag Simonović kaže da se posle ove konačne odluke oseća još nebezbednije.
„Iskreno, tek sad kad sam od MUP-a na papiru dobio da sam bezbedan ja se osećam nebezbedno. Mogu da služim kao primer kako može da prođe neko ko nije poslušan i kako sistem može da te plaši“, ogorčen je Simonović
Za kraj se Simonović u ironičnom tonu osvrće na odluku MUP-a koju je dobio.
„Dopis Direkcije policije predstavlja veliki iskorak u postupanju MUP-a i nadam se da će se taj trend nastaviti. Za početak, u ovo vreme teško za sve, a nekako naročito za novinare, možda bi MUP trebalo da dostavi dopise novinarima, policajcima, tužiocima čija je bezbednost proveravana da svi oni imaju na papiru da su bezbedni. Ja sam dobio papir. Nadam se da će i drugi. Nadam se da se neće osećati kako se ja osećam“, završava Predrag Simonović, jedan od policajaca koji je radio na rasvetljavanju ubistva Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare