0
Bez ikakvog realnog rizika da će odgovarati za zločine protiv čovečnosti za koje su osumnjičeni ili osuđeni u odsustvu, traženi ratni zločinci u Srbiji nisu pronašli samo utočište, već “Eldorado”: ovde ljudi sa poternica postaju uspešni biznismeni, lekari, javni govornici, “humanitarci” i tv zvezde.
Kapetan Dragan – aktivista za oslobađanje ubice premijera
Dragan Vasiljević, poznatiji kao Kapetan Dragan, koji je odležao 13 godina zatvora zbog ratnih zločina u Hrvatskoj, osnovao je fondaciju za “pomoć utamničenim srpskim herojima u ustaškim i drugim zatvorima”, zasnovanu na donacijama i volonterizmu. Ovaj “profesionlani fotograf, golf instruktor i pilot”, upamćen po rečenici da bi “sa ovoga sveta voleo da ode od infarkta, u vojničkim čizmama i uz rasnu plavušu” danas štampa majice sa likom ubice Zorana Đinđića i zalaže se da isti dobije “predsedničko pomilovanje za heroja”.
Nedavno je njegova fondacija otvorila svoje kancelarije u Subotici, multietničkom gradu koji je ujedno i centar vojvođanskih Hrvata. Vasiljeviću su prostorije, prema navodima medija, ljubazno ustupljene od strane gradskih vlasti, na čijem čelu se nalazi koalicija Srpske napredne stranke i Saveza vojvođanskih Mađara.
Vojislav Šešelj – ponosni vlasnik kuće u Hrtkovcima
Šešelj je nakon napuštanja Haga u Srbiji nastavio tamo gde je i stao: kod Karlobaga – Ogulina – Karlovaca – Virovitice. Militantni lider srspkih radikala i dalje raspiruje versku i nacionalnu mržnju što iz poslaničkih klupa, što sa prorežimskih medija, tvitera ili sa Sajma knjiga gde promoviše svoju opskurnu skribomaniju uvezanu u tomove knjiga mizoginih i uvredljivih naslova. U redovima svoje Srpske radikalne stranke zaštitnički čuva Vjericu Radetu i Petra Jojića čije izručenje zahteva Haški tribunal, a u tome mu blagonaklono pomaže i nekadašnji stranački kolega Aleksandar Vučić, čija Vlada je odbila da ih uhapsi.
Umesto u Hagu, Radeta i Jojić se svake godine vesele na “otadžbinskom kongresu” SRS u sremskom selu Hrtkovci, odakle je praktično otpočela Šešeljeva kampanja protiv hrvatskog stanovništva u Vojvodini. Svakodnevno proterivanja, pljačke, otimanja kuća i stanova, hapšenja, zatvaranja u logore, zlostavljanja, zastrašivanja, otmica i ubistava … na kraju su radikalima doneli željeni rezultat u vidu nekoliko desetina hiljada Hrvata koji su od 1991. do 1995. proterani iz Vojvodine.
Kao svojevrstan spomenik svom “uspehu”, šef radikala je upravo u Hrtkovcima kupio i kuću na kojoj stoji natpis “Kuća Vojislava Šešelja”, kao podsetnik malobrojnim preostalim Hrvatima u Sremu ko je domaćin, a ko neželjeni gost. I Šešelj je za života objavio kako želi da ode sa ovog sveta, onako kako na njemu i živi: rathohuškački provocirajući, uz pesmu “Ima jedan kućerak u Sremu” .
Duško Kornjača – lekar sa mikrofonom
“Identične sve su priče oko borbe za Čajniče, među prvim puče puška u rukama brata Duška”, reči su pesme Baje malog Knindže posvećene Dušku Kornjači, ratnom komadantu opštine Čajniče za kojim je raspisana Interpolova poternica zbog zločina protiv čovečnosti. Kad ne peva o samom sebi po novosadskim kafanama, o čemu postoje i video zapisi, Kornjača se “krije” u privatnoj ordinaciji u Novom Sadu gde radi kao specijalista gastroenterologije.
Prethodnih godina je bio i na republičkom budžetu, kao internista u stacionaru u Odžacima, a njegovo radno mesto je finansirala lokalna samouprava. Daljnje stihove iz pesme “Đe Kornjača Duško stigo, teško ko će stići …”, ratni begunac je nedavno opravdao i pojavljivanjem na televiziji, gde je gostovao kao stručnjak za alternativnu “kvantnu medicinu”.
Mada ponosan što je opevan u pesmi, ovaj ratni komadant izgleda ipak ne voli da ga se podseća na period kada je umesto belog mantila nosio uniformu, te je pre par dana i fizički napao bosanskohercegovačkog novinara koji ga je pronašao na novosadkoj adresi.
Tomislav Kovač – proizvođač bezglutenskih proizvoda
Krajem oktobra 2015. godine Tanjug je objavio tekst bezazlenog naslova “Domaći bezglutenski proizvodi u prodavnicama”, u kom sa izvesnim Tomislavom Kovačem, vlasnikom firme Aleksandrija Fruška gora, priča o njegovoj prvoj domaćoj fabrici bezglutenske hrane u čiji pogon u Čurugu je uloženo dva i po miliona evra.
Tri godine kasnije, pojedini mediji su objavili i ovu vest: “Sud Bosne i Hercegovine potvrdio je dana, 18. januara 2018. godine optužnicu koja optuženog Tomislava Kovača tereti da je počinio krivično djelo genocid … “: Prema navodima optužnice, Kovač je kao komadant Štaba policijskih snaga MUP RS-a i zamjenik ministra i ministar MUP RS-a, u julu 1995. lično potpisao depeše o angažmanu paravojne formacije Škorpioni koji su tada počinili masakr u Trnovu, nadomak Srebrenice. Nakon što je potvrđena optužnica, za Kovačom je raspisana i crvena Interpolova poternica na zahtev BiH.
Uspešan privrednik je i čest gost u emisijama na kanalu sa nacionalnom frekvencijom, gde gostuje kao ekspert za ratna dešavanja u BiH. Takođe, jedan je od retkih koji je pristao da govori i za bosanskohercegovačke medije, te je nedavno za sarajevsku televiziju pojasnio da su mu falifikovali potpis koji je odobrio masakr.
“Sve naredbe vezane za Srebrenicu , nijedna nije potpisana od mene. Sada je završeno za to što sam šutio oko Radovana, a za mene je, da ne povjerujete, jedne naredbe potpisao Radovan Karadžič, a jedne dežurni inspektor, ja nisam htio potpisati nijednu” – objasnio je Kovač sarajevskom O kanalu.
Pročitajte još:
