20
Poput ranjene zveri koja predoseća kraj, režim Slobodana Miloševića je poslednjih godina pred pad postao najopasniji prema "unutrašnjim neprijateljima", protivnicima i kritičarima režima. Među žrtvama se našao i Vladimir Nikolić, čiji je "greh" bio još teži, jer je u pitanju bio bivši službenik Državne bezbednosti (DB).
Upravo Vladimir Nikolić pominjao se u poslednjoj epizodi serije „Sablja“.
Za njega je Slobina tajna policija pomislila da šuruje sa opozicijom i na njegovom primeru je trebalo pokazati svima da sa DB-om nema šale, pa je tako Miloševićeva tajna služba otvoreno kršila zakon kako bi se obračunala sa njim. Sve je počelo na ulici. 1. oktobra 1999. godine, u Beogradu.
Pročitajte još:
20
8
77
Neki ljudi su već „sklonjeni“, ubijen je Slavko Ćuruvija, ali, tadašnja opozicija je dolazila do nekih insajderskih informacija i da bi se disciplinovali svi potencijalni službenici državnih organa bezbednosti, naklonjeni opoziciji, ali i uplašile potencijalne „krtice“, izabran je upravo Vladimir Nikolić. Njega je DB uzeo na zub jer je otišao iz službe kada je smenjen sa mesta načelnika analitike 1999. godine.
Iz te „državne firme“ otišao je na suprotnu stanu u Gradski zavod za građevinsko zemljište, na čijem čelu je tada bio Veselin Bošković, šurak tadašnjeg lidera Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuka Draškovića.
Stanje u Državnoj bezbednosti se naročito pogoršalo od kada je na njeno čelo postavljen Radomir Marković, a doveden je i Uroš Šuvaković, koji nije imao mnogo pojma o poslovima bezbednosti, ali je preko njega ostvarivan direktan politički uticaj Socijalističke partije Srbije, ali i nekadašnjeg JUL-a Mire Marković, supruge Slobodana Miloševića.
Kako je sam Nikolić izjavio u jednom intervjuu, „problem je bio u tome što su ga ljudi iz službe doživljavali kao „strano telo”“.
„Oni su u svojim glavama iskonstruisali neke stvari. Mislili su da sam, pošto sam dobio posao u Direkciji, „odao neku tajnu” ljudima iz SPO-a. Sedam dana pošto mi je ponuđen posao, nisam spavao razmišljajući šta da radim. Ako se odlučim za to, znao sam na koji način to može biti protumačeno u službi u kojoj sam do tada radio punih 15 godina. Ipak sam odlučio da prihvatim posao. Kao profesionalac, znao sam da me prate, prisluškuju telefon… Nagovestio sam supruzi i prijateljima da je služba, u kakvu se pretvorila, na sve spremna. Rekao sam da, ukoliko mi se nešto desi, o svemu obaveste javnost i pomenu četiri imena, znajući da bi iza toga mogli da stoje Rade Marković, Nikola Ćurčić, Branko Crni i Milan Radonjić. Nismo morali dugo da čekamo. Kidnapovan sam 1. oktobra 1999. godine“, izjavio je Nikolić.
Jedan od bivših kolega koji ga je isleđivao, kako je posvedočio i sam Nikolić, nije se osećao prijatno zbog toga i čak mu je rekao da se „glava ovih dana lako gubi i da se nada da će po njega sve proći što bezbolnije“. Iako je za Državnu bezbednost važilo, isto kao i za policiju, da neko može biti zadržan 48 sati, u slučaju Nikolića taj rok je prekoračen i on je zadržan tri dana.
Reklo bi se neobična, amaterska greška DB, koja je u pritvorskoj jedinici na Institutu za bezbednost držala svog bivšeg pripadnika. Ali, ispostaviće se da možda i nije bila greška jer je tokom njegovog pritvaranja izveden atentat na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali kada su ubijena četiri visoka funkcionera Srpskog pokreta obnove, ali ne i Drašković.
„Dva dana posle mog kidnapovanja dogodila se „Ibarska magistrala”. Ljudi iz službe planirali su atentat na Vuka Draškovića, pa su mislili da bih ja, pošto sam radio u Državnoj bezbednosti, mogao da pomognem u razotkrivanju tog zločina. Pet dana su me držali u nekom podrumu. Sve vreme su od mene pokušavali da izvuku informaciju kakvu sam to tajnu odao SPO-u, pa sam za uzvrat dobio posao u direkciji. Pretili su mi da će me ubiti ako ne potpišem izjavu. Puštali su mi traku na osnovu koje su zaključili da sam, navodno, čovek SPO-a“, pričao je Nikolić.
Nikolić je tada i optužen, iako je DB prekršio zakon.
Treba imati u vidu da je tada MUP Srbije bio podeljen na dva dela, dva resora, javnu bezbednost – policiju i Državnu bezbednost – tajnu policiju. Nikolić je optužen za odavanje službenih tajni. Dokazi su bili tanki, prvo sudsko veće se dugo premišljalo jer sudije nisu mogle da se usaglase, a onda su se oglasili nenadležnim. Došao je drugi sudija koji je doneo presudu – godinu dana zatvora za delo za koje je najniža zaprećena kazna tri godine zatvora.
I vuk sit i ovce na broju.
Ali, posle 5. oktobra i promena, postupak protiv Nikolića je obustavljen, ali je pokrenut novi, protiv ljudi koji su bili odgovorni za njegovu otmicu. Na toj optužnici su bila dobro poznata imena, ljudi iz tajne policije čija imena su se pominjala i u drugim sudskim postupcima koji su pokrenuti zbog likvidacija političkih protivnika režima Slobodana Miloševića.
Oni koji su oteli Nikolića i poslali ga na optuženičku klupu, sada su sami seli na nju zbog protivpravnog lišenja slobode. Sve su to bila poznata imena: Milan Radonjić, načelnik beogradskog centra DB, Veselin Lečić, tada zamenik načelnika beogradskog centra DB a kasnije bezbednjak u Jedinici za specijalne operacije, kao i tadašnji službenici DB – Stevan Basta i Goran Živaljević.
Iako se vlast promenila, čini se da uticaj nekadašnje Državne bezbednosti, a sadašnje Bezbednosno-informativne agencije, nije. Suđenje za otmicu Vladimira Nikolića je zastarelo, a ostalo je pitanje da li su se na optuženičkoj klupi uopšte našli pravi ljudi, pogotovo ako se ima u vidu da su izostali nalogodavci.
Putevi nekadašnjih kolega iz Državne bezbednosti, a potom ljutih protivnika, ponovo su se ukrstili na još jednom suđenju. Ovog puta to je bio postupak za ubistvo novinara i vlasnika nedeljnika „Evropljanin“ i dnevnih novina „Dnevni telegraf“ Slavka Ćuruvije.
Vladimir Nikolić je 2016. svedočio o praćenju Slavka Ćuruvije koji je likvidiran u aprilu 1999. godine u ulazu svoje zgrade. Pripadnici DB koji su bili optuženi za ovo ubistvo su oslobođeni.
VIDEO: Šta smo, za početak, videli u seriji „Sablja“?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare