7
Srđan Lalić, okrivljeni saradnik u postupku koji se vodi protiv klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića u Beogradu, bio je zadužen za "Skaj" telefone koje su koristili drugi članovi tog klana. KRIK u najnovijem tekstu otkriva na koji način je Lalić ušao u posao sa telefonima i kako je to iskoristio kao prednost u ratu škaljarskog i kavačkog klana.
Osim što svedoči protiv dojučerašnjih kolega iz klana pred Specijalnim sudom u Beogradu, KRIK otkriva da je Lalić odigrao još jednu bitnu ulogu – svedok je i protiv svojih drugih šefova, ne onih iz Principa, već iz kompanije „Skaj“, u postupku koji se vodi u Francuskoj.
Naime, Lalića je ova kompanija angažovala da prodaje njihove telefone na Balkanu. Bio je uspešan u ovom poslu i, prema podacima koje je prikupila francuska policija, pronašao je 1.600 klijenta i za „Skaj” zaradio oko 1,3 miliona evra.
Lalić je iz prve ruke do detalja francuskim istražnim sudijama objasnio kako je funkcionisala prodaja „skaj” telefona, vidi se iz zapisnika njegovog svedočenja čije delove ekskluzivno objavljuje KRIK.
On je, kako se zaključuje iz svedočenja, bio tehnološki najbolje potkovan član Principa. Nabavljao je špijunsku opremu, postavljao uređaje za praćenje ispod automobila žrtvi, ali i pomagao da se otkrije ako neko prati njihove članove.
Lalić je 2018. godine postao i prodavac „Skaj” telefona, kako je svedočio.
„Glavna prednost korišćenja ‘Skaj’ aplikacije je anonimnost“, ispričao je Lalić sudiji.
„To su koristili ljudi koji su se bavili kriminalom na malo ozbiljnijem nivou, kako bi se zaštitili od istražnih organa… ‘Skaj’ je bio jedini način komunikacije. Nismo koristili regularne mobilne telefone. Na taj način smo izbegavali da budemo pod istragom.“
Kompanija „Skaj” je to znala, ispričao je.
„Oni su bili svesni da se to isključivo koristi za kriminalne aktivnosti… Savetovali su nas da ne ostavljamo materijalne dokaze u vidu poruka koje bi neko mogao da fotografiše… i sugerisali da to kao njegov glavni adut (korišćenje za kriminalne aktivnosti) ne reklamiramo na taj način”, naveo je svedočeći protiv ove kompanije.
Lalić je detaljno objasnio koje su to važne pogodnosti koje je „Skaj” nudio kriminalcima.
Fotografije i poruke na ovim telefonima čuvale su se samo 48 sati, nakon čega su se automatski brisale — mada je korisnik mogao da ih sačuva u delu aplikacije koji se nazivao trezor. Postojala je i opcija takozvanih „blic”, odnosno „flash” poruka koje su bile još sigurnije.
„Flash poruke su bile posebno interesantne i nama u okviru ‘Skaja’ predstavljene kao jedan viši nivo bezbednosti. Komunikacija ostvarena preko njih je automatski nestajala posle 30 sekundi i nije mogla biti prosleđena trećim licima niti sačuvana lokalno (na samom telefonu)”, ispričao je Lalić. Ove poruke Belivukova grupa koristila je kada je osakaćena tela žrtava slala suparnicima da ih zastraši.
7
0
5
„Skaj” telefon je spolja izgledao kao i svaki drugi, ali mu je softver bio poseban. Da bi se uopšte koristio, bilo je neophodno uneti nekoliko šifri. Prvi korak bio je otključavanje pomoću koda od najmanje šest cifri.
„Samu ‘Skaj’ aplikaciju ste mogli opciono sakriti iza ikonice za kalkulator. Unošenjem predefinisane matematičke funkcije u kalkulator, na primer 1+1, posle tog unosa bi mogli da pristupimo (logovanju u ‘Skaj’)”, ispričao je Lalić. „Da bi pristupio ‘Skaj’ aplikaciji korisnik je morao ukucati i njenu šifru koja je, ako se dobro sećam, morala sadržati minimum osam karaktera.”
On je ispričao i da je na „Skaj” telefonima mogla da se koristi samo ova aplikacija.
„Niste mogli da obično telefonirate ‘Skaj’ telefonom. Niste mogli da pozovete normalan telefon kada je aplikacija instalirana”, kazao je.
Lalić je detaljno ispričao i kako je ušao u posao prodaje ove tajanstvene aplikacije.
Svoj „Skaj” nalog je, kaže, kupio od čoveka kojeg zna kao Ivana i koji je imao prodavnicu telefona u Beogradu. Ubrzo se prijavio da postane preprodavac: popunio je obrazac na sajtu kompanije „Skaj”, nakon čega ga je kontaktirala osoba s nadimkom Bee, koja je bila nadređena i Ivanu, ispričao je.
Francuski tužioci otkrili su da se iza nadimka Bee krije Domingo Šon Abug, direktor kanadske kompanije „Global Wireless Solutions”, koja je bila najveći distributer za kompaniju „Skaj”. Jedan od osnivača ove kompanije Teri Ngujen pripada azijskom kriminalnom podzemlju u Vankuveru i osuđivan je za šverc heroina, pljačku i nošenje oružja bez dozvole.
Laliću je, kako je posvedočio, Bee rekao da „Skaj” ima oko 70 zaposlenih i više od 800 agenata širom sveta. Pozvao ga je da učestvuje u video obukama.
„Dogovorili smo se u načelu i on (Bee) je zahtevao da otvorim kompaniju“, rekao je Lalić. To je i učinio – osnovao je firmu „Panzerbox“ u Pragu, glavnom gradu Češke. Kompaniju je, kako je posvedočio, po Belivukovom naređenju kasnije preneo na druge članove grupe „kako bi je iskoristili za registrovanje kamiona za transport narkotika po Evropi.“
Lalić je dobio pristup i „Sky Learning Academy“ – portalu na kom su prodavci morali da rade testove kako bi zadržali svoje licence. Kada je prošao prvi test, dobio je pristup još jednom portalu preko kog je upravljao nalozima koje je prodavao. Pošto mu je nadimak kao prodavca „Skaj” telefona bio Panzer (kao naziv nemačkog tenka), dobio je mejl [email protected]. Pokrenuo je promotivni sajt Pancersky.com koji je, kako je ispričao, bio preveden na osam jezika.
Deluje da se Lalić dobro pokazao i to, kako je sam istakao, jer je bio „odgovoran i ažuran“. Iako je u početku morao da naplaćuje standardne cene „Skaj” telefona – 1.000 evra za pretplatu na šest meseci ili 550 evra za tri meseca – vremenom je stekao više klijenata i dobio je pravo da nudi popuste.
0
6
7
„Kasnije, kada je broj mojih klijenata narastao i kada sam uspeo da steknem nekoliko agenata, Bee me je proklamovao u Balkan representativa (predstavnika) za njegov lanac prodaje”, ispričao je Lalić. „Razvio sam sopstvenu mrežu agenata koji su za mene prodavali ‘Skaj’ na Balkanu, Austriji i drugim zemljama. ‘Skaj’ uređaje sam slao poštom iz Beograda i drugih gradova korisnicima širom Evrope.”
Među njegovim agentima, kako je ispričao, bili su ljudi koji su na „Skaju” koristili nadimke: ‘Balkan SKY’ u Srbiji, ‘Alfa Pro’ u Hrvatskoj, ‘Hugo’ u Crnoj Gori, ‘Joker’ u Austriji, ‘Junior’ u Severnoj Makedoniji, Albaniji i Švajcarskoj i ‘Zeus’ u Sloveniji. Ko se krije iza ovih nadimaka nije otkriveno.
U jednom trenutku, Lalić je za „Skaj” zarađivao između 80.000 i 120.000 evra mesečno. Kompanija mu je slala fakture na mejl, a on bi prikupljao keš od svojih preprodavaca i slao ga kompaniji. U početku je to radio transferima u banci, ali kako su se sume povećavale, naloženo mu je da koristi bitkoin ili druge kriptovalute.
Osim da zaradi, Lalić je iskoristio svoju poziciju u „Skaju” i da pomogne svom klanu u jeku krvavog mafijaškog rata u balkanskom podzemlju. Tako je 2020. godine iskoristio svoju poziciju da prevari korisničku podršku „Skaja” i koristeći nadimke članova rivalske grupe otkrio u kojoj se zemlji nalaze. Bila je to početna informacija koja je Lalićevim saradnicima pomogla da lociraju vođu suparničkog klana Alana Kožara na ostrvu Krf u Grčkoj i ubiju ga.
„U tom trenutku, to je bio ključni trag da ih pronađemo“, rekao je Lalić. „Zbog toga mi je Živković (saradnik) obećao kilogram kokaina, koji mi nije platio.“
Bonus video: Hapšenje osumnjičenih za ubistvo Zorana Uskokovića